Цепелини руског цара

Global Look Press
Руси су се у 19. веку држали по страни од луднице која је обузела остатак Европе по питању ваздухоплова. На западу су сматрали да Русија заостаје за њима. Међутим, руске су власти само нешто причекале и у ову технологију уложиле средства тек када је постала довољно развијена.

Русија је била међу првим земљама које су почеле да истражују војне могућности ваздухоплова. Александар I је 1812. позвао немачког инжењера Франца Лепиха, којег је врбовала руска тајна служба, да направи летелицу за напад на Наполеонову армију. 

Лепих је у тајној радионици и уз помоћ 50 механичара који су говорили немачки дизајнирао летелицу у облику рибе коју су покретала пераја. Изградња је била довршена непосредно након великог московског пожара. Балон се приликом надувавања оштетио и није могао да развије потребну брзину да би летео против ветра, због чега није ни полетео. Пројекат је након тога обустављен.

Први руски цепелин. Дизајн Франца Лепиха

У Толстојевом роману „Рат и мир“ гроф Пјотр Кирилович Безухов путује са намером да види овај изум, али без успеха. Толстој је у свој роман укључио писмо цара Александра I гувернеру Москве, грофу Ростопчину  у вези летелице.

1906. године главни инжењер Руског Царства отпутовао је у Француску, заједно са великом групом инжењера и осталих стручњака, да би се упознали са достигнућима у изградњи ваздухоплова.

Због геополитике тог времена (Немачка је била главни противник Русије) Русија је одлучила да сарађује са Француском на штету Немачке, која је тајно развијала најнапреднији ваздухоплов у том тренутку - цепелин.

До Руса су допирале алармантне вести. Ови огромни мистериозни ваздушни бродови су наводно могли „једним ударцем да униште читав козачки пук или да нанесу озбиљну штету центру Санкт Петербурга".

Само две године након овог путовања небо Русије је по први пут видело новог господара облака - брод „Учебни“, дужине 40 метара и запремине од 2000 кубних метара хидрогена, са максималном брзином од 21 км/сат. Овај ваздушни брод ће користити као база за експерименте и обуку будућих посада.

Русија је 1909. у Француској купила један цепелин. Добио је име „Лебед“, а његове су могућности надмашивале оне „Учебног“. Био је дугачак 61 м, имао је запремину од 4500 кубних метара, а достизао је максималну брзину од 36 км/сат. Руси су, међутим, с обзиром на вртоглаву брзину развоја у војној сфери у то време, попут противваздушне одбране, закључили да ће такав брод ускоро постати лака мета за непријатељску ватру у случају сукоба. Руска је војска могућности овог изума видела само у сфери фотографског извиђања.

Централне снаге су разместиле неколико цепелина на свом источном фронту. На пример, немачки брод СЛ2 пребачен је у аустроугарске снаге како би извршио шест мисија на територији Руског царства, укључујући бомбардовање Варшаве 1914. године.

СЛ2 бомбардује Варшаву

СЛ10, базиран у Бугарској, нестао је за време једне јаке летње олује након бомбардовања Севастопоља, док су се СЛ9 и СЛ14 интензивно користили на Балтику од 1917. године.

Руски војни аеронаути нису доживели ни једну несрећу и нису изгубљени животи посаде цепелина које су у тренутку почетка Првог светског рата имале царске оружане снаге.

За време Николаја II Русија је изградила или купила следеће цепелине.

Учебни (1908. године). Запремина: 2000 кубних метара. Дужина: 40 м. Брзина:21 км/сат.

Лебед (1909). Купљен у Француској. Запремина: 4500 кубних метара. Дужина: 61 м. Брзина 36 км/сат.

Чајка (1910). Купљен у Француској. Запремина: 2140 кубних метара. Дужина: 47 м. Брзина 47 км/сат.

Кречет (1910). Запремина: 6900 кубних метара. Дужина: 70 м. Брзина 43 км/сат.

Беркут (1910). Купљен у Француској. Запремина: 3500 кубних метара. Дужина: 56 м. Брзина 54 км/сат.

Голуб (1910). Запремина: 2270 кубних метара. Дужина 50 м, Брзина: 50 км/сат.

Голуб  је у Првом светском рату извео неколико извиђачких и шпијунских мисија, иако се никада није приближавао фронту. У октобру 1914. године је демонтиран у Лиду. Враћен је у службу 1916. године, али није ни полетео. Запалио се од удара муње.

Јастреб (1910). Запремина: 2800 кубних метара. Дужина: 50 м. Брзина: 47 км/сат.

Коршун (1910). Купљен у Француској. Запремина: 2140 кубних метара. Дужина: 47 м. Брзина: 47 км/сат.

Гриф (1910). Купљен од немачке компаније Luft-Fahrzeug-Gesellschaft. Запремина: 7600 кубних метара. Дужина: 72 м. Брзина: 59 км/сат.

Кобчик (1912). Запремина: 2150 кубних метара. Дужина: 45 м. Брзина: 50 км/сат.

Албатрос (1912). Запремина: 9600 кубних метара. Дужина: 77 м. Брзина. 68 км/сат.

Изграђен је у фабрици Ижорски, имао је четири мотора Лавиатор. Због одређених проблема је демонтиран и поново склопљен, а затим назван Албатрос II. Овај велики ваздухоплов је оборио светски рекорд у брзини лета и користио се у Првом светском рату.

Кондор (1913). Купљен у Француској. Запремина: 9600 кубних метара. Дужина: 88 м Брзина: 55 км/сат.

Парсифал II (1913). Купљен у Немачкој. Запремина: 9600 кубних метара. Дужина: 90 м. Брзина: 67 км/сат.

Ово је ваздухоплов који је до 1915. године имао најбољи квалитет лета у Русији.

Черномор (1915). Четири цепелина су купљена у Великој Британији. Запремина: 4500 кубних метара. Брзина: 80 км/сат.

То су били ваздухоплови који су служили морнарици. Черномор 1 и 2 су извршили неколико летова. Черномор 3 је претрпео пожар и није успео да изведе ни једну мисију, а Черномор 4 није ни био монтиран.

Гигант (1915). Изграђен је у хангару села Сализи, недалеко од тадашњег Петрограда (сада Санкт Петербурга) и био би највећи ваздухоплов Руског царства.

Био је озбиљно оштећен при првом пробном лету, готово се распао због структурних грешака. Да ли је то био наговештај света што се у Русији догодило само две године касније?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.