Сибирски научници пронашли бактерије старе преко три милиона година

PhotoXpress
Како најмање једна десетина откривених организама припада непознатим бактеријама, уколико би дошло до климатских промена и одмрзавања стена то би могло да изазове непредвидљиве последице по биосферу, тврди професор Анатолиј Брушков са МГУ Ломоносов на основу први пут спроведеног истраживања те врсте у резервату Мамонтова гора, формираном у доба неогена.
Стручњаци из научних институција у Москви, Новосибирску, Тјумењу и Ејмсу у Ајови (САД) дошли су до открића да су у стално смрзнутом земљишту у Јакутији, на подручју резервата природе Мамонтова гора, формираном пре 3,5 милиона година, сачувани прастари микроорганизми,рекао је шеф катедре за геокриологију Геолошког факултета московског државног универзитета Ломоносов Анатолиј Брушков. 
Професор Брушков је уједно и главни аутор чланка посвећеног резултатима истраживања који је објављен у међународном научном часопису Gene.
Открили смо да у замрзнутом слоју формираном око 3,5 милиона година и високом 60 метара, живи огроман број, на стотине, различитих микроорганизама, како оних који обитавају у води, тако и у земљишту. Према резултатима анализе генома, схватили смо да би најмање једна десетина организама могла да припада непознатим врстама, објаснио је Брушков.
Научници у објављеном тексту наглашавају да би таква разноврсност бактерија уколико би дошло до климатских промена и одмрзавања стена могла да изазове непредвидљиве последице у биосфери.
Уколико би бактерије из замрзнутих стена доспеле у нашу околину, последице би могле да буду непредвидљиве, јер је непознаница у каквој би се интеракцији нашле са живим организмима. Многи микроорганизми су различити од оних који се налазе у актуелној биосфери. Неки могу да буду опасни или, можда, пак, корисни“, рекао је шеф катедре за геокриологију Геолошког факултета МГУ.
На подручју резервата Мамонтова гора, који је настао таложењем речних наслага у доба неогена (пре око 14 до 11 милиона година), овакво истраживање спроведено је први пут. По речима Брушкова микроорганизми су идентификовани декодирањем делова генома који се споро развијају. Анализа је спроведена у Институту за хемијску биологију и фундаменталну медицину Сибирског одељења РАН у Новосибирску.
Професор Брушков међународној јавности познат је и по учешћу у истраживању у коме су на овом подручју откривене бактерије којеуспоравају процес старења.
Брушков је иначе, себи убризгао пронађени бацил и после две године констатовао да ни једном није добио грип и да има повећани прилив енергије. Међутим, о производњи препарата на  бази овог бацила, иако за то у свету, постоји велико интересовање још увек је рано говорити, јер су за то потребна опсежна испитивања.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“