Нова генерација руских радара дефинитивно шаље „Томахавке“ у контејнер

Михаил Фомичев /RIA Novosti
Компактно захоризонтално радарско поље, које ће попут штита да покрије комплетну границу Руске Федерације, може да буде комплетирано у наредних 7-8 година.

Да би сликовитије то приказао, нешто слично имамо и код људске ауре која обавија физичко тело човека. Ово поље ће имати способност да ефективно покрије зону и до 2,000 километара ван руске територије. Ово је пре извесног времена изјавио генерални конструктор Националног система за рано упозорење од ракетног напада, Сергеј Боев. Основу за формирање овог међусобно увезаног и компактног радарског поља ће чинити нове двокоординатне радарске станице „Контейнер“, које имају способност да открију лансирање балистичке ракете као и свих осталих аеродинамичких објеката без обзира на њихов радарски одраз, брзину или висину лета.

Ова станица може да на изузетно великим даљинама открије све што лети у атмосфери, као што су авиони, хеликоптери, беспилотне летелице и крстареће ракете. Ове последње су нарочито опасне, јер се могу лансирати са различитих платформи, а могу и да носе нуклеарне бојеве главе. На пример, у саставу Ратне морнарице САД се налазе крстареће ракете „Томахавк“ са својом последњом модификацијом Block IV које могу да погоде покретне мете величине аутомобила са даљине од 1,700км. Само тај технички детаљ говори о максималној озбиљности која се мора остварити приликом даљег усавршавања Националног стратешког система раног упозорења од масивног ракетног напада.

Јоносфера као рефлексивно огледало

Принцип рада захоризонталног радара који је примењен на комплексу „Контейнер“ се заснива на способности јоносфере Земље да одбија електромагнетне таласе, који су ка њој усмерени под одређеним углом. Резултат овог ефекта је такав, да се усмерени електромагнетни таласи рефлектују ка земљи, далеко преко хоризонта, и истим тим путем враћају назад до радарске станице. Овакав начин емитовања електромагнетних таласа дециметарске дужине омогућава откривање ваздушних објеката на изузетно великим даљинама које могу да достигну и неколико хиљада километара. Вертикална даљина откривања циљева је ограничена слојем јоносфере која се налази на висини од неких 100 км, и није у овом случају толико ни битна. За покривање вертикалног појаса атмосфере, укључујући ту и космос, пројектована је тзв. надхоризонтална радарска станица „Вороњеж“, која је првенствено намењена откривању интерконтиненталних балистичких ракета и космичких објеката попут метеора, астероида и сл. Ови заиста огромни радари престављају костур копненог ешалона Националног система за рано откривање ракетног напада. У комбинацији и садејству са захоризонталним радарима типа „Контейнер“ и „Подсолнух“, Русија ће постати апсолутни лидер у свету када је у питању скоро па тотална видљивост ваздушно-космичког простора који се у хиљадама километара протеже око њене територије.

Радарски комплекс „Контейнер“ је специјализован да открије и фиксира аеродинамични објекат, као што је нпр. ловачки авион или крстарећа ракета. Принцип његовог рада је веома прост. Иако смо га горе већ објаснили, није згорег да се понови. Дакле, радарске антене комплекса „Контейнер“ емитују под одређеним углом електормагнетне таласе које се одбијају о слој јоносфере и рефлектују иза хоризонта на даљине које достижу и до 6,000км. Потом се ти таласи враћају истим путем назад до тих истих антена, и приказују своје разултате на дисплеју оператера који управља комплексом. Приликом испитивања првог комплекса „Контейнер“ који је инсталиран код насељеног места Ковилкино,  а који се налази јужно од Нижњег Новгорода, оператери који раде на њему су као на длану видели комплетну ваздушну ситуацију изнад готово целе Западне Европе.

Контрола ваздушног простора Западне Европе

Димензије радарске станице су заиста упечатљиве. Она се састоји од неколико десетина стубова који су високи као стамбена зграда од десет спратова. Њен ефективни домет покрива површину која се простире од Арктика, преко Скандинавских земаља, Пољске, Немачке, басена Средоземног мора, Турске, Израела, Сирије. Радар на овом простору буквално све региструје, без обзира на величину аеродинамичког објекта, његову брзину и висину. Његова осетљивост иде толико далеко да одмах открива лансирање балистичке или крстареће ракете тј. моменат када се она одваја од земље. Овде је моменат откривања од кључне важности, јер на време омогућава адекватно обавештавање дежурних противракетних и противваздухопловних система о надолазећој опасности.

Закључак

Постављање захоризонталних радарских станица по ободима Руске Федерације у координацији са стационарним и мобилним системима противвадзухопловне и противракетне одбране, ефективно ће се супротставити стратегији изненадног високо-прецизног удара, који се састоји из масивне примене крстарећих ракета у циљу уништења кључних пунктова командовања, као и силоса у коме се налазе интерконтиненталне балистичке ракете. Интересантно је истаћи да са друге стране САД заостају иза Русије када је у питању развој оваквих система за одбрану од масивног ракетног напада.

Иначе, технологија коју користе захоризонтални радари није нова. Још је 1970. године тадашњи СССР изградио 2 радарске станице које раде по сличној шеми. Оне су носиле кодно име „Дуга“. Једна је постављена у Чернигову (Украјина) а друга и близини Комсомолска на Амуру. Одликовала их је огромна снага електромагнетног зрачења. Ове станице су могле да региструју лансирање космичких и балистичких ракета на америчком континенту на удаљености од чак 9,000 км.

 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“