Руска гарда добија специјалне балистичке шлемове-трансформерсе

Јевгениј Бјатов/RIA Novosti
За потребе јединица Росгвардије направљен је борбени шлем-трансформерс са променљивим степеном балистичке заштите у зависности од ситуације. Шлем је развио Центар за развој специјалних супер-отпорних материјала „Армоком“. Захваљујући додатним заштитним умецимa, војник може да смањује или повећава ниво балистичке заштите шлема, тј. отпорност од поготка јачом муницијом или гелера од гранате.

Његова намена је доста широка. Он се у зависности од ситуације може пренаменити да буде вежбовни шлем, или шлем који користе јединице за разбијање демонстрација. Комбинацијом заштитних уметака може се значајно повећати степен његове основне заштите.

Његове основна тежина не прелази 700 грама. Тежина се увећава за отприлике до пола килограма како се на њега каче специјални балистички умеци. Број уметака који могу да се на њега накаче за сада није познат, али се претпоставља да ће његова максимална заштита бити на нивоу IIIА (отпоран на муницију 9х19, 9х21, 44.Mag).

У јединицама специјалне намене постоји велики број различитих типова борбених шлемова (модели као што су К6-3 „Алтын“, „Рысь“). Сам шлем спада у опрему која и није тако јефтина. Експлоатација шлема-трансформерса ће допринети смањењу цене набавке овог изузетно важног дела борбене опреме. Такође, повећаће се мобилност специјалних јединица јер треба напоменти да шлемови са јачим степеном балистичке заштите нису нимало угодни када се дуже носе на глави. Шлемови као што су нпр. К6-3 „Алтын“, „Рысь“ са аспекта балистичке заштите и даље представљају солидан ресурс. Међутим, њихова највећа мана је та што су претешки, и што имају низак ниво комфорности приликом дуготрајног ношења. Такве карактеристике индукују притисак на пршљенове у вратном делу кичме, што у хроничном облику може да доведе и до оболења. Све ово резултује умањеном борбеном способности приликом извођења ратних операција, а генерише и вишеструко увећан ризик од губитака, јер војници избегавају да носе такве шлемове. 

Специјализоване компаније за производњу заштитне балистичке опреме и даље раде на развоју нових материјала који ће бити са једне стране отпорнији на различите типове стрељачке муниције, а са друге стане значајно лакши. У том смислу се интензивно ради на развоју нове генерације органо-керамичких полимерских материјала који ће унапредити заштиту борца.

Поред компаније „Армаком“ и њеног шлема-трансформерса, појавио се и балистички шлем „Спартанец“ које производи компанија „5.45 Design“ коју води бивши припадник специјалне јединице „Алфа“ Иван Лобанов. Шлем поседује степен балистичке заштите IIIА и у целини је израђен од карбонских влакана. Његова маса не прелази 1,5 килограма.

„Спартанац“

Са фронталне и бочне стране шлема, налазе се специјалне шине, које служе за качење различитих тактичких додатака као што је нпр. ноћни монокулар, тактичка светла, камере, комуникациона опрема, балистички визир и сл. Производиће се у неколико камуфлажних варијанти: црна, MultiCam, A-tacs FG и др.

Према спецификацији произвођача, уз шлем се добија:

  • Специјална торба-ранац за шлем
  • Бочни носачи за додатну опрему као што су камере, тактичка светла, комуникациона опрема, специјалне ознаке за распознавање, прикључци за балистичку заштиту браде, чеоног дела шлема, маску за кисеоник, балистички визир и сл.
  • 2 маскирне пресвлаке (једна обавезно у белој боји, а друга у зависности од поручиоца: црна, Multicam или A-TACS FG).

Захваљујући заштитном премазу са којим је третирана површина шлема, произвођач гарантује одличну заштиту од хабања приликом његове експлоатације, али и нулту рефлективност у инфрацрвеном спектру (невидљив за ИЦ уређаје за ноћно осматрање).

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“