Анализа: Ко има ефикаснији топ Ми-28Н „Ночной охотник“ или AH-64D „Apache Longbow“

Слободан Ђукић
Велики су ривали на светској пијаци наоружања, али и потенцијални противници у хипотетичком ратном сукобу. Ради се са једне стране о америчком ударном хеликоптеру AH-64D „Apache Longbow“, и његовом потенцијалном непријатељу, руском МИ-28Н „Ночной охотник“.

И један и други хеликоптер, наоружани су аутоматским топовима у кал.30мм, који су монтирани са доње стране носеће платформе. Пошто се ради о топовима истог калибра, већина људи сматра да су им техничко-тактичке карактеристике доста сличне, практично једнаке. Међутим, да ли је то тако, видећемо у наставку текста. Па да кренемо...

Хеликоптерски топ М230

На америчком хеликоптеру AH-64D „Apache Longbow“, постављен је топ који конструисан на основу авионских топова калибра 20мм. Ради се о верзији топа М230, који је специјално за хеликоптере конструисала компанија „Hughes Helicopters“.

М230 по својим габаритима, спада у доста лаган и компактан топ. Његова тежина не прелази 55кг, а борбена брзина гађања износи око 625 граната у минути. Ефективни домет износи 3000м. Међутим основне замерке које се тичу овог топа је његова проблематична функционалност приликом интензивнијег дејства, као и релативно ниска ефикасност гранате на циљу, у односу на овај калибар оружја.

Карактеристичан недостатак код аутоматског топа М230 је прегревање топовске цеви. Усијана и релативно кратка цев овог топа, значајно смањују прецизност његове паљбе. Међутим, расипање ватре која се јавља код М230 компензована је повећањем борбеног спремника који износи од 300 па до чак 1200 граната, у зависности од примењене конфигурације наоружања тј. циља борбене мисије.

Аутоматски топ М230 у кал.30мм на америчком хеликоптеру AH-64D „Apache Longbow“.

У реалним борбеним условима је утврђено да после 250-300 испуцаних граната постоји потреба за хитним хлађењем топовске цеви. Такође, уочено је да је овај топ доста осетљив када се користи у нешто компликованијим борбеним условима, какви се рецимо јављају у пустињи. Пракса је показала да је овај топ могуће употребљавати само у случајевима када се дејствује кратким рафалима, од по неколико граната. У противном долази до значајног прегревања топовске цеви која сем озбиљног смањења параметара прецизности ватре, може довести и до застоја на топу.

Посаде на овом хеликоптеру су се надале, да се увођењем панцирно-запаљиве муниције М798 у борбени комплет овог топа, резултати бити значајно бољи. Међутим, њихове наде нису се оствариле у пракси. Изузетно висока вредност ротације овог пројектила приликом његовог лета, имала је негативан ефекат на стварање кумулативног млаза тј. ефикасност ове муниције у борби против оклопних циљева. Амерички конструктори су покушали овај проблем да реше применом специјалног облика кумулативних зрна, међутим резултати су били незнатно бољи. Наиме, овај метак може да пробије 25мм оклопа под углом од 60 степени, на даљини од 500м, што се показало недовољним у пракси.

Руска верзија хеликоптерског топа 2А42

Руски конструктори су за разлику од својих америчких колега, решили да на хеликоптер интегришу, по габаритима, неупоредиво већи топ. Ради се о топу, који се по својим техничко-тактичким карактеристикама, у великој мери разликује од М230. Модел аутоматског топа 2А42 се налази у наоружању борбених оклопних возила БМП-2 и БТР-90. Његова тежина је готово дупло већа од америчког топа М230, и износи 114кг.

Међутим, услед његове величине и јаче муниције, овај топ карактерише и далеко већи трзај приликом дејства, које утиче и на сам хеликоптер. Руски конструктори су предвидели овај проблем, и успешно су га решили интеграцијом специјалне подтрупне гондоле, тако да његов трзај не утиче на високу прецизност паљбе, али и летне карактеристике хеликоптера. И заиста, руски топ 2А42 има знатно боље карактеристике по овом параметру од америчког М230. Топ се монтира на подтрупну гондолу НППУ-28 која се налази у његовом носном делу, захваљујући чему се значајно побошљава стабилност хеликоптера приликом дејства. Ова гондола храни“ топ кроз два уводника са муницијом. У једном се налази реденик са панцирно-запаљивом муницијом, а у другом реденик са високо-експлозовном муницијом која је ефикасна против живе силе непријатеља и лакооклопљене борбене технике.

Аутоматски топ 2А42 у кал.30мм на руском хеликоптеру Ми-28Н „Ночной охотник“.

Пошто су решили техничке проблеме који су могли да имају озбиљног утицаја на стабилност летелице, као и на саму прецизност ватреног дејства, руски конструктори су могли да се похвале својим заиста озбиљним успехом. У односу на америчког конкурента, руски топ има далеко озбиљније карактеристике у готово свим техничким параметрима. Тежина самог зрна и његова почетна брзина на устима цеви, знатно су већи него код америчког аналога (М230- 805м/сек. 2А42- 980-1120м/сек). Његов ефективни домет износи 4000м, а брзина паљбе је 800 граната у минути. Панцирно-запаљиви метак 3УБР8 који се налази у борбеном комплету овог топа, са даљине од 1000м пробија скоро 30мм хомогене панцирне плоче, која је постављена под углом од 60 степени. И заиста, када се погледају ови параметри, виде се размере успеха руских конструктора. Свакако се ради о хеликоптерском топу који у светским размерама, нема адекватну конкуренцију.

И поред ових граничних вредности, руски аутоматски топ 2А42 важи за изузетно поуздано оружје које нема проблема са прегревањем топовске цеви. За разлику од америчког топа М230, овај топ је у стању да без икаквих проблема дејствује у нерпекидном рафалу, и да практично одједном испали свих 250 граната које се налазе у његовом борбеном спремнику. И у таквим екстремним условима дејства, параметри прецизности ватре неће пуно одступати од уобичајених вредности. Ипак, у реалним борбеним условима ретко ће се десити да оператер оваквом густином ватре дејствује по непријатељу. Оно што је далеко важније од ове карактеристике, јесте могућност оператера да бира тип гранате са којом ће да делује по уоченом циљу. Он може да бира, дали ће употребити панцирно-запаљиве или високо-експлозивне гранате, што драматично подиже степен ефикасности али и рационализацију у утрошку муниције.

Захваљујући далеко бољим балистичким перформансама гранате, као и способности избора муниције у зависности од врсте циља, МИ-28Н „Ночной охотник“ у односу на свог конкурента, са далеко мањим утрошком муниције ефикасније елимише непријатеља. Према различитим проценама стручњака, рафал граната испаљен из топа 2А42, за чак 3-4 пута прави већу штету на циљу, од рафала испаљеног из топа М230.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“