Пас са две главе: Како је совјетски хирург постао пионир у трансплантацији органа

Владимир Демихов

Владимир Демихов

Владимир Акимов/RIA Novosti
Владимир Демихов је узнемирио многе духове у потрази за медицинским открићима, али је наставио са радом. Неки су његови експерименти били шокантни, међутим убедио је свет да је на трагу нечег великог.

Associated Press је 11. априла 1959. пренео вест из Москве: руски лекари су пресадили главу штенета на врат немачког овчара и двоглава звер је жива. Међутим, америчка јавност, изненађена сензационалним вестима, још није видела шокантне слике. Фотографије експеримента ће тек касније постати јавне.

Ове фотографије су документ револуционарног експеримента совјетског научника који је био предводник у трансплантацији органа. До тренутка када је вест о операцији дошла до Америке 1959. године, хирург Владимир Демихов, који је тада имао 43 године, је већ пет година обављао трансплантације на псима.

Ни један од раније оперисаних паса није живео више од шест дана. Пират, немачки овчар оперисан 11. априла био је посебан случај. Двоглави Кербер је живео три недеље и притом је реаговао на све што се дешава око њега!

Михаил Демихов и његов двоглави пас, 1959.

Срце које је куцало два сата

Демихов је био сеоско дете, а у почетку, пре него што је уписао студије биологије на Московском државном универзитету, школовао се за механичара. У биологији је био изврстан.

Демихов је извео свој први револуционарни експеримент пре завршетка друге године студија. 1937. је шокирао совјетске медицинаре када је створио вештачко срце и успешно га имплантирао у пса. Пас је живео два сата након операције, чиме су границе науке померене. 1937. се трансплантација органа, данас тако важна у свету медицине, једва проучавала.

Демиховљеви каснији и смелији експерименти су привукли пажњу целог света. Научници на Западу су већином веровали да је трансплантација органа немогућа. Колеге претходно нису пратиле рад ни америчког професора Чарлса Клода Гуртија који је 1908. спровео експеримент сличан Демиховљевим. 

Све се променило када су вести о Демиховљевом успеху стигле до САД-а. 1960-их година су амерички хирурзи путовали у Совјетски Савез да би се упознали са иновативним техникама које су користили совјетски лекари. 

Хајка и признање

Демихов је 1965. присуствовао медицинској конференцији на којој је предложио стварање банке људских органа за потребе хирурга. Футуристички предлог, незамислив у то доба, изазвао је бес совјетских академика који су критиковали Демихова и затражили затварање његове лабораторије.

То се одразило на његово здравље, присетила се касније његова удовица. Истраживачки радови на пољу трансплантације органа су одбијени, а његова је међународна слава прошла.

Научник је умро 1998. у малом стану на периферији Москве у 82. години живота. Праву вредност његових експеримената сународници су признали на крају његовог живота. Демихов је исте године када је умро одликован орденом „За заслуге пред Отаџбином“. Али његово право признање могу бити само безбројни животи које је спасило пресађивање органа.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“