„Џелат“ у оквиру руских специјалних јединица у Сирији: 9К115-1 „Метис-М1“

Дејр ез Зор, петак 13. октобар...

Сиријска армија, коју су углавном чинили припадници Тигар дивизије, као и бројних добровољачких и месних формација састављених од локалних племена, наставили су своју успешну нападну операцију у захвату реке Еуфрат. Операција се својим вектором углавном одвија на одсеку југ, где се сиријске моторизоване колоне приближавају ирачкој граници. Такође, и на левој обали реке Еуфрат, сиријска војска покушава да одржи, али и да прошири свој мостобран у правцу важних нафто-гасних поља који се налазе источно од Дејр ез Зора. Главни нападни правац борбене групе коју предводе Тигрови, фокусиран је на град Мајадин. Овај град брани 1000 терориста који су избегли окружење у Дејр ез Зору, а које је појачала групација од око 800 терориста која је дошла са територије Ирака.

Не наилазећи на неки организованији отпор, делови сиријске нападне колоне коју су чинила два тенка Т-72, неколико оклопних возила БМП-2 са 200 бораца, опрезно су наступали приликом уласка у једно од предграђа Мајадина. Захваљујући већ нагомиланом ратном искуству, ова група је на моменат застала док се правилно не распореде јуришни тимови за чишћење, као и средства за ватрену подршку. Очекивала се и асистенција авијације. Све је било наизглед мирно, војници су се поделили у групе и спремали за наставак нападне операције.

Међутим, на левом крилу распореда, на споју са суседном јединицом изненада се зачуо страховит прасак, а потом појавила и велика бела печурка која се видела изнад кровова. Војници су у први мах помислили да је у питању ваздушни напад. На целој ширини фронта се потом разлегла жестока ватра из пешадијског оружја, праћена потмулим детонацијама које су стварале минобацачке мине. На неких 300 метара од позиција где су били тенкови, одједном се појавио велики облак прашине, који се ствара услед брзе вожње по пустињи. Од бројних кућа и високих ограда које су их опасавале, није се могло разазнати шта то иде у правцу сиријских војника. Тенкови су почели лагано да се повлаче уназад, усмеривши своје топовске цеви у правцу тог облака. Ватра је постајала све жешћа. Изненада, тај облак од прашине,  променио је свој правац. Кренуо је пуном брзином бочно, и после 200-300 метара престао да се шири док се његов остатак размилио по небесима. Све јединице су остале на својим позицијама одговарајући на ватру која је долазила из предњег блока кућа.

Интензивно пушкарање се наставило наредних неколико минута, све док тај звук није испрекидала салва граната испаљених из РПГ. Погођена је једна од кућа у којој се налазила група сиријских војника. Неколико секунди потом, непосредно изнад глава војника који су се налазили у близини погођене куће, пролетело је нешто што је узроковало громовит прасак, али и специфичан осећај врелине. Сви су чврсто залегли на земљу. Детонација је била страховита. У питању је била навођена противтенковска ракета. Циљ је био један од тенкова који се налазио 100 метара иза ових војника. Захваљујући лошој видљивости, али и употреби средстава за ометање, ракета се на неких 50 метара испред тенка зарила у земљу, и промашила циљ. Ово је био сигнал да џихадисти крену у општи напад на ову сиријску борбену групу.

Из потпуно неочекиваног правца, на удаљености од око 600 метара од центра сиријског распореда, појавила се грдосија које је рушила све испред себе. У питању је био камион кипер, чија кабина је армирана оклопним плочама. Управо, је он кривац за онај облак прашине који се појавио недуго раније. Успео је некако, да се малом брзином провуче између кућа кроз заограђена дворишта, заобиђе тенкове, и буквално прикраде са леђа. Нико га није приметио, док није срушио последњу преграду.  Са пуним гасом, под углом од 90 степени, излетео је на пут. При тој брзини се умало није преврнуо, док се заокретао ка сиријским положајима. Прешао је преко канала, улетео у суседно двориште, пробио ограду и порушио део куће, и опет преко канала на пут. Правац ка позицијама где су тенкови. Пакленом брзином, сав прашњав од порушеног шута.

Карактеристичан изглед тзв. Џихад-мобила које терористи примењују у Сирији

Слободан Ђукић

Сиријски војници су одмах отворили ватру на њега. Међутим, његова импровизована оклопна заштита била је непробојна. Тенкови нису могли да га виде, били су на месту које није имало добар преглед. Њихове посаде су покушале насумично да пуцају из топова кроз куће и бетонске ограде, али без успеха. Велики број војника је кренуо у паници да напушта своје позиције. Изгледало је да ће паклена направа да успе у својој намери. Чинило се да ће камиказа успети да активира свој смртоносни потенцијал и збрише целокупну борбену групу коју је чинило више од 250 сиријских војника. А онда је цео хоризонт обасјала непојмљива светлост, после које је уследео прасак који је контузовао велики број војника. Ударни талас је буквално дезинтегрисао цео блок кућа. Делови грађевина, су падали на све стране унаоколо. Огроман слој прашине је прогутао цео фронт. Настала је тишина која је потрајала двадесетак секунди. Одједном се преко средстава за радио везу, чуо хистерични глас једног од сиријских командира „Алаху екбер! Сергеј је послао шејтана у џехенем!!! Слава Сирији... Слава Русији!... “ Наиме, камион су погодили елементи руских специјалних снага ССО са противоклопним ракетним системом 9К115-2 „Метис-М1“. Његова бојева глава је најблаже речено, одувала кабину возила која је потом иницирала десетак тона експлозива, који је био накрцан на овај камион.

Ова прича коју сам покушао да представим читаоцима је само делић свакодневних дешавања у борби против концентрисаног облика зла, коју исијава тзв. Исламска држава и њени савезници. А сада мало и о оружју које у екстремно напетој ситуацији дејствовало као снајпер, и спасило стотине сиријских војника и њихова материјално-техничка средства.

Противоклопни ракетни комплекс „Метис»

Метис (индекс— 9К115, по класификацији НАТО AT-7 Saxhorn) представља совјетски/руски преносни противтенковски ракетни комплекс са полуатоматским навођењем ракете - SACLOS. Реч је о оружју релативно нове генерације. Његов развојни пут је везан за компанију КБ Приборостроения из Туле. Његова основна намена је борба са фиксним и мобилним циљевима који се налазе у видном пољу, са посебним акцентом на оклопна возила, али и упоришне ватрене тачке. У том смислу користи ракете са тандем-кумулативном и термобаричном бојевом главом.

Слободан Ђукић

Активно се у последње време користи у борби против формација Исламске државе, тачније у уништавању тзв „Џихад-мобила“ (руски сленг за минирана моторна возила којим управљају самоубице). Његова највећа предност је компактност и релативно мала маса у односу на друге системе сличне класе. Такође, потребно је свега десетак секунди да се комплекс из маршевског положаја пребаци у борбени и крене да дејствује.

У борбеним комплету се поред лансирног уређаја налазе 4-7 ракета које су херметички затворене у цилиндричним контејнерима. Комплекс опслужују најчешће 2-3 војника (оператер и 1-2 помоћника).

У односу на базичну верзију која је развијена још 1978. године, руски конструктори су модернизовали овај систем у верзијама 9К115-1 „Метис-М“ и 9К115-2 „Метис-М1“. Модернизација се односи на повећање ефективног домета ракете, њене брзине лета, као и пробојности њене бојеве главе. Последњу, најквалитетнију верзију система 9К115-2 „Метис-М1“ у свом наоружању имају војске Русије, Азербејџана, Сирије, Бангладеша, Малезије. Регистрована је појава ове варијанте комплекса и у либанском покрету Хезболах.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!