Анализа: Зашто су Србији потребни војно-транспортни авиони Ан-26 из Русије?

Ан-26

Ан-26

Слободан Ђукић
Овај авион је дуги низ година представљао окосницу средње тактичке транспортне авијације југословенских и српских војних снага. Крајем 80-их година прошлог века ЈНА је имала флоту од 15 ових авиона. Ова група авиона је у једном таласу могла да десантира преко 500 падобранаца са комплетним наоружањем и војном опремом. Да ли евентуална руска донација два авиона Ан-26 представља почетак обнављања ове витално важне компоненте српских оружаних снага?

Како је пренела руска новинска агенција Sputnik, Војска Србије би ускоро могла бити јача за два војно-транспортна авиона Ан-26. Према тим информацијама, ове авионе ће Србији донирати Русија, баш као што је то недавно био случај са шест борбених вишенаменских апарата МиГ-29. У сваком случају, баш као и са ратним ваздухопловством Војске Србије, ради се буквално о спасавању војно-транспортне компоненте од потпуног нестанка.

Историја употребе Ан-26 на овом простору

Ан-26 је са великим успехом експлоатисан у јединицама ЈНА (Југословенска Народна Армија), као и касније у јединицама Војске Југославије, и коначно Војске Србије. Дуги низ година је представљао окосницу средње тактичке транспортне авијације југословенских и српских војних снага. Дакле, овај авион није непознаница за српске пилоте и авио-механичаре, који га заиста високо котирају када су у питању његове експлоатационе карактеристике. Крајем 80-их година прошлог века, ЈНА је имала флоту од 15 ових авиона. Они су имали изузетно важну улогу у превозу људи и материјално-техничких средстава ваздушним путем, те за десантирање падобранаца.

Група од 15 ових авиона је у једним таласу  могла да десантира преко 500 падобранаца са комплетним наоружањем и војном опремом.

После распада СФРЈ и формирања Војске Југославије, ови авиони су пребачени на простор Републике Србије. Услед значајног смањења територије, али и посебно тешке материјалне ситуације у земљи генерисане међународним санкцијама које су 90-их година погодиле СР Југославију, донета је одлука да се два Ан-26 продају Конгу. За то време авиони су углавном били приземљени за тло услед несташице горива, и тек повремено су летели. Ускоро је отпочела НАТО агресија на СР Југославију, током које су на земљи уништена три ова авиона. Међутим, још већа штета је проузрокована тешким бомбардовањем изузетно драгоценог Ваздухопловног Завода «Мома Станојловић» који је у заиста веома сложеним условима одржавао, па чак и ремонтовао ове авионе. Ови губици су били веома тешки, али је упркос томе постојала жеља и воља да се исти надокнаде.

Графикон који представља број апарата Ан-26 у југословенском/српским оружаним снагама у периоду од 1990-2017 године

Међутим, дошао је 5.октобар, уследиле су политичке промене и земља је одлучила да крене неким другим путем. Наравно, сви планови за обновом техничких капацитета Војске Југославије су пали у воду, и уследила је даља ерозија борбених капацитета, који су очувани упркос рату и санкцијама. Наредна 2000.година је донела нове губитке када је у питању овај изузетно важан ресурс војно-транспортне авијације. Услед хаварије коју је претрпео један Ан-26, доноси се одлука да се исти расходује. Иако је дошло до укидања санкција према СРЈ, наредна деценија доноси потпуни колапс војно-транспортне авијације. Продата су још два апарата Ан-26, и још један је расходован. Преосталих шест авиона улазе у састав 138. авио-транспортне ескадриле, која је практично препуштена сама себи. Услед протока времена полако долази до истека ресурса на овим авионима, и цела ескадрила се суочава са нестанком. Коначно, 2006.године доноси се одлука да се у Русији ремонтују два авиона Ан-26. Ови авиони одлазе пут Русије 2008.године, и враћају се са продуженим ресурсом за наредних 6 година. Иначе, прописани међуремонтни временски рок овог авиона је 6 година, а часовни 4000 часова лета. На почетку експлоатације овог авиона, његов век употребе је износио 24 године, а данас произвођач гарантује продужење његовог века употребе на 45 година. Доласком 2014.године појавила се потреба да се авиони поново ремонтују. Поново се 138. авио-транспортна ескадрила суочила са веома тешком ситуацијом. Продужетак ресурса на ограниченом броју летелица, или смрт. Услед хроничног недостатка новчаних средстава, тешком муком се доноси одлука да се у циљу спасавања ескадриле само један Ан-26 пошаље на ремонт, а други трајно приземљи до доласка бољих времена. У овом моменту, Војска Србије располаже само са једним оперативним Ан-26, док је осталих пет приземљено и стоји у хангарима батајничког аеродрома. Заиста једна трагична ситуација, која је захтевала ургентне мере.

Техничко-тактичке карактеристике авиона Ан-26

Авион Ан-26 представља по габаритима, средњи вишенаменски транспортни авион, кратког до средњег долета. Његов дизајн је крајем 60-тих година прошлог века преузет од авиона Антонов-24. По својој конструкцији спада у групу металних висококрилаца моноплана. Захваљујући специјално дизајнираним крилним површинама овог авиона, брзине потребне за његово полетање и слетање су мале, што доприноси укупној безбедности посаде и путника.

Ан-26 може да носи збијен, упакован или разасути терет, моторна возила са погоном, без погона али и специјалне терете уз адекватну пренамену товарног простора. Захваљујући изузетним конструкционим решењима, овај авион се у пуном смислу може назвати вишенаменским. Он може за свега 15-ак минута, да се пренамени из нпр. падобранске варијанте у санитетску, или из десантне варијанте у путничку, што је веома важно када треба хитно реаговати на различит спектар ситуација које се сваки час могу десити на нашој територији и њеном окружењу. Ан-26 се може пренаменити у четири основне варијате:

  • У санитетској варијанти може понети 24 тешка рањеника (на носилима) уз потребно медицинско особље.
  • У падобранској варијанти може понети до 40 падобранаца и избацити их са било које тачке, до висине плафона лета.
  • У десантној варијанти авион може са падобранима да избаци до 5,5 тона терета (вода, лекови, храна) угроженом становништву, али и борбеним јединицама које су се нашле у оперативном окружењу.
  • У путничкој варијанти може понети до 40 путника са пртљагом.

Што се тиче полетно-слетне стазе, авион може поред стандардне бетонске писте да користити и утабане земљане, односно травнате површине.  Ово му обезбеђује стабилан стајни трап који се састоји из три стајне ноге. Свака од ове три стајне ноге има дупле точкове, који широко належу на тло и који помоћу масивних амортизера обезбеђују удобно слетање и на веома захтевне терене.

Основну погонску групу чине два турбо-елисна мотора типа АИ-24ВТ снаге 2820 КС, са четверокраким елисама АВ-72Т. Њихов старт је аутоматски, а у оквиру њих се налазе важне техничке компоненте које штите мотор од високе температуре издувних гасова, као и уређај за аутоматску регулацију обртаја мотора. Сваки мотор има свој систем заштите од пожара, као и електрични грејни систем који штити од залеђивања.

Погонски агрегати Ан-26: лево турбо-елисни мотор АИ-24ВТ, десно турбо-млазни помоћни мотор РУ19А-300

Поред ова два мотора, ту се налази и још један погонски агрегат који има помоћну функцију. Ради се о турбомлазном мотору РУ19А-300, а његов основни задатак је генерисање електричне енергије за паљење основних мотора, као и додатни извор снаге приликом полетања и пењања авиона.

Погонски агрегати Ан-26: лево турбо-елисни мотор АИ-24ВТ, десно турбо-млазни помоћни мотор РУ19А-300

Пилотска кабина и товарни простор авиона, захваљујући одличном систему за одржавање притиска и систему за климатизацију обезбеђују посади и путницима комфорне услове приликом лета. Ту се као допуна налази и систем за дистрибуцију кисеоника који се састоји од стационарног и преносног блока кисеоничких боца које се употребљавају приликом лета на великим висинама. Поред овога авион је опремљен са аутоматским системима за гашење пожара, који су независни од оних који се налазе у оквиру мотора.

Управљачки пункт се састоји од пилотажно-навигацијске и електронске опреме која обезбеђује употребу авиона у сложеним метео-условима, без обзира на доба дана (дан/ноћ). Од опреме ту се налази метеоролошки радар, уређаји за комуникацију, аутопилот, ГПС, специјални уређаји повезани са земаљским навигационим станицама а који обезбеђују безбедно слетање у сложеним временским условима, два вештачка хоризонта, радио-висиномер и сл. Добар део ове опреме је интегрисан током модернизације два Ан-26 у 2008/2009 години.Посада авиона се састоји од најмање 5 чланова. Од тог броја два су пилоти, а поред њих ту се налази и навигатор, инжењер лета и радиотелеграфиста.

Табела техничко-тактичких карактеристика авиона Ан-26.

Значај војно-транспортне авијације за Републику Србију

Војно-транспортна авијација је изузетно важан аспект оружаних снага, који служи за брз дотур материјално-техничких средстава, али и људства, у условима када је таква операција отежана или онемогућена копненим и морским путем. За величину територије Републике Србије, Ан-26 представља одлично решење. Са својим практичним долетом од 1100км, дакле када је попуњен људством или материјалом (и до 5,500 кг терета), он покрива простор комплетне Србије, али и делове нама суседних држава. На фотографији испод се види оперативни долет авиона Ан-26 са центром базирања на аеродрому Батајница.

Практични долет Ан-26 са местом базирања на аеродрому Батајница

У последње време овај простор је суочен са све чешћим елементарним непогодама, као што су то изненадне поплаве или шумски пожари. Захваљујући свом вишенаменском потенцијалу, овај авион сем строго дефинисаних војних задатака, може се употребити и као ефикасно средство за дотур хране и воде цивилном становништву на угроженом подручју.

Живот 138. авио-транспортне ескадриле је веома важан и за опстанак 63.падобранског батаљона Војске Србије, који се налази у оквиру Специјалне бригаде. Србија је једна од свега 50-ак земаља света која у својим оружаним снагама има организоване ваздушно-десантне саставе. Она има изузетно богату традицију војног падобранства, и била би трагедија да она престане да постоји услед недостатка витално важних транспортних капацитета. Ремонт и набавка додатних капацитета војно-транспортне авијације у великој мери би ефикасно унапредила способности ваздушно-десантних потенцијала српске армије.

Доласком ова два авиона + један оперативан, уз договор са руском страном о евентуалном капиталном ремонту на преосталих пет авиона Ан-26 којима су већ годинама истекли ресурси, добила би се флота од осам оперативних авиона Ан-26. У односу на садашње катастрофално стање, ово би представљало заиста фантастичан резултат. Међутим, и поред тога бројка од осам авиона је још далеко од формацијског броја потребног за једну ескадрилу. У сваком случају, ово би засигурно био добар знак коначног опоравка ове изузетно важне компоненте српског ваздухопловства, и снажан замајац да се у блиском периоду обнови комплетна ескадрила састављена од најмање 12 Антонова Ан-26.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“