Аутомат „Калашњиков”: Пет погрешних представа и заблуда

Михаил Калашњиков показује модел његовог чувеног аутомата АК-47, направљеног у Ижевску, 1000 км источно од Москве.

Михаил Калашњиков показује модел његовог чувеног аутомата АК-47, направљеног у Ижевску, 1000 км источно од Москве.

AP
Аутомат Калашњиков је најпопуларније стрељачко оружје на свету. Оно је симбол једноставности и поузданости. Чувени руски „Калаш“ је свима добро познат, али и поред тога у вези са њим постоје многе заблуде.

1. АК-47 – копија „Штурмгевера“

Понекад се помиње да је руски аутомат направљен на основу немачког оружја G-44 („Штурмгевер“), али то није тако. Идеја о стварању комплекса стрељачког наоружања (аутомат, карабин, митраљез) средњег калибра појавила се у Совјетском Савезу још у јулу 1943. године, када је проучен заплењени немачки карабин Mkb-42(H).

Касније су совјетски конструктори добили задатак да направе аутоматско оружје средњег калибра. На конкурсу организованом 1944. године победио је аутомат „Судајева“ (АС-44). Донета је одлука да се аутомат „Судајева“ доради у складу са примедбама и предлозима и да се уведе у експлоатацију.

Међутим, Судајев умире 1946. у својој 35. години, а његов посао нажалост, није имао ко да заврши. Питање стварања аутомата је остало отворено. Због тога је објављен нови конкурс у коме је технички задатак био заснован пре свега на карактеристикама већ тестираног аутомата „Судајева“, а не немачког „Штурмгевера“ (Stg-44), који је, додуше, коришћен на гађањима ради поређења.

После читавог низа сложених и дуготрајних тестирања изабран је аутомат „Калашњиков“ (АК) калибра 7,62 мм или АК-47.

2. АК-47 је произведен 1947. године

Обично се каже да се аутомат „Калашњиков“ појавио у армији 1947. године. Међутим, често су различите године у којима се неко оружје прихвати, почне масовно да се производи и заиста доспе у руке војницима. Тако је било са моделима ППШ-41, СКС-45 и многим другим.

Ни аутомат „Калашњиков“ по том питању није изузетак. И поред тога што се сматра да је произведен 1947, ипак је масовно почео да се производи и доставља у армију тек 1949. године.

АК-47 је први пут примењен у операцији „Вихор“ у Мађарској у октобру 1956. године, а годину дана раније је први пут представљен широј јавности у совјетској филмској комедији „Максим Перепелица“.

3. „Калаш“ је постао популаран захваљујући својој једноставности

Када се говори о врлинама аутомата „Калашњиков“ често се помиње његова једноставност и поузданост. И то је заиста тако. Међутим, та својства нису добијена одмах него тек 1959. када је „Калашњиков“ модернизован, тј. када је настао модел АКМ.

Први модел АК-47 представљен је на конференцији посвећеној 60-годишњици овог совјетског оружја у корпорацији „Рособоронэкспорт”.

Проблем је био у томе што је процес производње АК-47 био изузетно сложен и скуп јер је сандук уместо од пресованог прављен од глоданог челика. Било је прекида у производњи, тако да је недостатак стрељачког наоружања у армији надокнађиван карабинима „Симонов“. Било је потребно поједноставити производњу аутомата „Калашњиков“ и у ту сврху се почело са коришћењем нових врста челика и технологија производње. И у конструкцију овог оружја унето је доста измена.

Аутомат је постао лакши за 600 грама и први пут је уведен бајонет у виду ножа. Нови модел је у односу на АК-47 био технички боље дотеран и релативно јефтин.

Познати совјетски конструктор Фјодор Токарев, творац пиштоља ТТ и СВТ-40, овако је окарактерисао АКМ: „Овај модел је поуздан у раду, врло прецизан и релативно лак“. АКМ је прављен од 1960. до 1976. године.

Вероватно је то била најмасовнија модификација аутомата „Калашњиков“ у совјетској армији. И дан-данас АКМ користе припадници десантних падобранских јединица као тихо оружје (монтира се пригушивач, што је било проблематично код модела АК-74).

4. „Калашњиков“ је јединствен

Да ли су у другим земљама постојали модели слични „Калашњикову“, а да нису били његова копија?

Такав модел је направљен после рата у Чехословачкој.

Земље Источног блока су понекад правиле оружје и по сопственим моделима, а не само по оним који су направљени у СССР-у. Чехословачка је имала богату традицију конструисања и прављења стрељачког наоружања. Тако је 1958. године чехословачка армија добила аутомат „Чермака“ CZ SA Vz.58 који споља веома личи на „Калашњиков“, али се по конструкцији знатно разликује од њега. Тај аутомат је био квалитетно направљен, али је ипак био мање поуздан од „Калашњикова“.

5. АКС74У – оружје десантних јединица

Често се мисли да је модел АКС74У са двоструко краћом цеви и склопивим кундаком намењен десантним јединицама, али то није тако. Првобитно је тај модел конструисан за посаде борбених возила, за артиљерце и везисте, тј. за оне војнике који не проводе доста времена на првој линији фронта.

У том смислу је компактнији модел био потпуно оправдан. Међутим, догодило се да је нови аутомат 1982-1983. године предат на тестирање у ратним условима десантним трупама које су учествовале у ратним дејствима у Авганистану.

Све негативне оцене и рђави надимци које је овај модел добио везани су управо за покушај да се он користи у јединицама које учествују у интензивним борбеним дејствима.

Ту су дошле до изражаја највеће мане скраћеног модела: мала густина паљбе, мања прецизност на већој удаљености и брзо прегревање цеви. Када су совјетске трупе 1989. године напустиле Авганстан, АКС74У је повучен из војних јединица у складишта, а затим у вези са ескалацијом криминала предат МУП-у где се и данас може видети. То је једина варијанта аутомата „Калашњиков“ која је прављена у Тули, док су сви остали модели прављени у Ижевску.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још: