У ту сврху смо узели у обзир неколико различитих система ПВО за које постоји одређен интерес за набавком, и то како иза кулоара, тако и у јавном дискурсу не само међу заинтересованом стручном јавности, него и од највиших државних функционера Републике Србије. Обнављање средстава ПВО, поред ратног ваздухопловства, представља највиши приоритет када је у питању квалитативна модернизација српских оружаних снага, најсавременијим борбеним средствима.
Па да почнемо редом...
Овај комплекс се налази у јединицама Војске Србије. Заједно са С-125 „Нева“ представља тренутно најмодерније ПВО средство које поседују оружане снаге Републике Србије. Протоком времена, и један и други комплекс се по данашњим стандардима могу класификовати у групу ПВО оруђа кратког домета. За разлику од комплекса С-125 „Нева“, 2К12 Куб се налази на покретној платформи-гусеничару. Војска Србије поседује укупно три дивизиона овог комплекса, који су распоређени у оквиру славне 250.ракетне бригаде. На овим системима је у међувремену урађена модификација, тако што је уграђен пасивни електро-оптички комплекс који је нарочито употребљив у условима снажног електронског дејства непријатеља и употребе против-радарских ракета. У основи представља застарео систем, коме је потребна замена. Даља модернизација на стандард М2 или М3 је неисплатива, и у суштини даје само козметичка побољшања. Посебно се то односи када су у питању електронске компоненте овог система, као и релативно мали домет ракета, чије су вредности једнаке, па чак и мање од савремених руских система кратког домета, какав је нпр. „Панцир-С1“ или „Тор-М2“. Још када се поред свега узме у обзир и капацитет ракета спремних за дејство, разлика у квалитету постаје још драстичнија. Рецимо, у односу на лансирно возило комплекса Куб које има свега 3 ракете, „Панцир-С1“ у свом борбеном спремнику има 8 ракета, док „Тор-М2“ има чак 16 ракета РЗВ-МД 9М338К спремних за дејство (треба напоменути и то да ће најновија верзија „Панцир-СМ“ такође имати 16 ракета домета и до 40км). При томе ови системи могу једновремено да гађају далеко већи број различитих циљева.
Фото1: Максимални хоризонтални домет ракетног комплекса 2К12 Куб ако се лансирна јединица налази у рејону Београда.
Одсек Север: гранична линија Нова Пазова- Падинска Скела-Јабука; Одсек Исток: гранична линија Јабука-Панчево-Старчево-Омољица; Одсек Југ: гранична линија Врчин-пл.Авала-Умка; Одсек Запад: гранична линија Бољевци-Петровчић-Шимановци-Нови Бановци (аеродром Батајница укључно).
Представља ракетни комплекс који је наследио 2К12 Куб. Поред интеграције нове ракете значајно увећаних борбених потенцијала 9М38, дошло је до озбиљног унапређења радарско-електронске и командне конфигурације целокупног комплекса, укључујући тродимензионални осматрачки радар 9С18 „Купол“, командни пункт борбеног управљања 9С470, нове лансирне ракетне јединице 9А310 које имају сопствени радар и увећан борбени комплет са 3 на 4 ракете, као и специјална возила за пуњење 9А39. Даљом модернизацијом овог комплекса настала је верзија 9К37М1 Бук-М1 чиме је добијена способност распознавања различитих аеродинамичких циљева уз повећану ефикасности у борби против крстарећих ракета. То је постигнуто модернизацијом осматрачког радара 9С18М „Купол“ код којег је интегрисана фазирана антенска решетка.
Ефективни домет по даљини за систем 9К37М1 Бук-М1 достиже 35км, што је за 12 км више од 2К12 Куб, док је по висини 22км, што је за 100% више у односу на 2К12 Куб.
Фото 2: Максимални хоризонтални домет ракетног комплекса 9К37М1 Бук-М1 ако се лансирна јединица налази у рејону Београда.
У односу на 2К12 Куб, зона уништења по даљини је раширена и обухвата Одсек Север: гранична линија Баранда-Ковачица-Владимировац; Одсек Исток: гранична линија Мраморак-Баваниште-Плочица; Одсек Југ: гранична линија Бегаљица-Сопот-Рогача- Вранић-Звечка (Обреновац укључно); Одсек Запад: гранична линија Купиново-Карловчић-Прхово-Голубинци-Сланкамен
Недавно је српски председник Александар Вучић истакао могућност набавке још савршеније варијанте Бук-М2 за потребе Војске Србије. Он је ово изјавио за државну медијску кућу РТС после састанка са руским министром одбране Сергејем Шојгуом, као опцију која би била реална за наредну 2018.годину. У домаћим стручним круговима се најављује набавка најмање 2-3 дивизиона ракетног комплекса Бук-М2, који би били идеални за територију величине Србије.
Ради се о дубоко модернизованој, жаргонски речено „напуцаној“ верзији комплекса Бук, са новом, изузетно потентном ракетом 9М317 средњег домета, која има способност да се бори против читавог спектра ваздушних циљева од авиона стратегијске и тактичке авијације, па све то тактичких балистичких ракета и ваздухопловних бомби. Практично против свега што може да лети брзинама и до 4,500 км/ч. Један дивизион Бук-М2 може једновремено да нападне 24 различита ваздушна циља. Поред тога, он то све ради у условима масивне примене средстава за ПеБ (против-електронску борбу) што га чини изузетно жилавим противником у борбеном поретку ПВО.
Ефективни домет по даљини за систем 9K317 Бук-М2 достиже 50км, што је за 15 км више од Бук-М1 и читавих 28км од 2К12 Куб , док је по висини 25км, што је за 3км више у односу на Бук-М1, и за 13км више у односу на 2К12 Куб .
Фото 3: Максимални хоризонтални домет ракетног комплекса 9K317 Бук-М2 ако се лансирна јединица налази у рејону Београда.
У односу на 9К37М1 Бук-М1, зона уништења по даљини је раширена и обухвата Одсек Север: гранична линија Тител-Орловат-Алибунар; Одсек Исток: гранична линија Делиблатска пешчара-Гај-Мало Баваниште (Ковин укључно); Одсек Југ: гранична линија Драговац-Смедерево-Младеновац-Лазаревац-Уб-Обедска бара; Одсек Запад: гранична линија Никинци-Буђановци-Крушедол-Бешка (мост преко Дунава)
Поред претходно описаног Бук-М2 није тајна да је српска страна заинтересована и за хибридне топовско-ракетне комплексе Тунгуска-М1/Панцир-С1.
Међутим, да за тренутак застанемо после свега овога што је до сада написано. Наиме, постоје за сада незваничне информације, да се у разговорима српске и руске делегације поменула и могућност набавке ракетног „гладијатора“ који је поред класичних задатака из домена противваздухопловне одбране, посебно специјализован за борбу против балистичких ракета кратког и средњег домета. Ради се о универзалном ракетном комплексу великог домета С-300ВМ „Антеј-250о“.
Не треба превише о њему писати. Довољно је само рећи да би евентуалном набавком два ракетна дивизиона С-300ВМ „Антеј-250о“ били затворени апсолутни сви ваздушни правци и коридори преко којих би се могла угрозити територија Републике Србије. Дакле, у пуном формату, без обзира на тип и врсту примењеног оружја које се тренутно налази у оперативној употреби, у најмодернијим армијама света. Таквим развојем догађаја избегла би се крајње неповољна и опасна ситуација, као што је то било приликом НАТО агресије 1999.године. Тада је изгубљено на хиљаде невиних живота, нанета су огромна материјална разарања мерена у десетинама милијарди ус долара, трајно контаминиран део територије радиоактивним Уранијумом, са последицама као што је већ присутна епидемија канцерогених обољења.
У наставку текста само ћу да поставим карту на којој се види максимални хоризонтални домет ракетног комплекса С-300ВМ „Антеј-250о“, ако се лансирна јединица налази у рејону Београда.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
