Упоредна анализа: Како би руска средства ПВО могла да заштите Србију

Слободан Ђукић
У наредном тексту ћемо ради бољег разумевања, представити борбене могућности савремених руских система противваздухопловне одбране, на примеру одбране ваздушног простора изнад Републике Србије.

У ту сврху смо узели у обзир неколико различитих система ПВО за које постоји одређен интерес за набавком, и то како иза кулоара, тако и у јавном дискурсу не само међу заинтересованом стручном јавности, него и од највиших државних функционера Републике Србије. Обнављање средстава ПВО, поред ратног ваздухопловства, представља највиши приоритет када је у питању квалитативна модернизација српских оружаних снага, најсавременијим борбеним средствима.
Па да почнемо редом...

2К12 Куб/Куб-М

Овај комплекс се налази у јединицама Војске Србије. Заједно са С-125 „Нева“ представља тренутно најмодерније ПВО средство које поседују оружане снаге Републике Србије. Протоком времена, и један и други комплекс се по данашњим стандардима могу класификовати у групу ПВО оруђа кратког домета. За разлику од комплекса С-125 „Нева“, 2К12 Куб се налази на покретној платформи-гусеничару. Војска Србије поседује укупно три дивизиона овог комплекса, који су распоређени у оквиру славне 250.ракетне бригаде. На овим системима је у међувремену урађена модификација, тако што је уграђен пасивни електро-оптички комплекс који је нарочито употребљив у условима снажног електронског дејства непријатеља и употребе против-радарских ракета. У основи представља застарео систем, коме је потребна замена. Даља модернизација на стандард М2 или М3 је неисплатива, и у суштини даје само козметичка побољшања. Посебно се то односи када су у питању електронске компоненте овог система, као и релативно мали домет ракета, чије су вредности једнаке, па чак и мање од савремених руских система кратког домета, какав је нпр. „Панцир-С1“ или „Тор-М2“. Још када се поред свега узме у обзир и капацитет ракета спремних за дејство, разлика у квалитету постаје још драстичнија. Рецимо, у односу на лансирно возило комплекса Куб које има свега 3 ракете, „Панцир-С1“ у свом борбеном спремнику има 8 ракета, док „Тор-М2“ има чак 16 ракета РЗВ-МД 9М338К  спремних за дејство (треба напоменути и то да ће најновија верзија „Панцир-СМ“ такође имати 16 ракета домета и до 40км). При томе ови системи могу једновремено да гађају далеко већи број различитих циљева.

Фото1: Максимални хоризонтални домет ракетног комплекса 2К12 Куб ако се лансирна јединица налази у центру Београда.

Одсек Север: гранична линија Нова Пазова- Падинска Скела-Јабука; Одсек Исток: гранична линија Јабука-Панчево-Старчево-Омољица; Одсек Југ: гранична линија Врчин-пл.Авала-Умка; Одсек Запад: гранична линија Бољевци-Петровчић-Шимановци-Нови Бановци (аеродром Батајница укључно).

 

9К37 Бук

Представља ракетни комплекс који је наследио 2К12 Куб. Поред интеграције нове ракете значајно увећаних борбених потенцијала 9М38, дошло је до озбиљног унапређења радарско-електронске и командне конфигурације целокупног комплекса, укључујући тродимензионални осматрачки радар  9С18 „Купол“, командни пункт борбеног управљања 9С470, нове лансирне ракетне јединице 9А310 које имају сопствени радар и увећан борбени комплет са 3 на 4 ракете, као и специјална возила за пуњење 9А39. Даљом модернизацијом овог комплекса настала је верзија 9К37М1 Бук-М1 чиме је добијена способност распознавања различитих аеродинамичких циљева уз повећану ефикасности у борби против крстарећих ракета. То је постигнуто модернизацијом осматрачког радара 9С18М „Купол“ код којег је интегрисана фазирана антенска решетка.

Ефективни домет по даљини за систем 9К37М1 Бук-М1 достиже 35км, што је за 12 км више од 2К12 Куб, док је по висини 22км, што је за 100% више у односу на 2К12 Куб.

Фото 2: Максимални хоризонтални домет ракетног комплекса 9К37М1 Бук-М1 ако се лансирна јединица налази у центру Београда.

У односу на 2К12 Куб, зона уништења по даљини је раширена и обухвата Одсек Север: гранична линија Баранда-Ковачица-Владимировац; Одсек Исток: гранична линија Мраморак-Баваниште-Плочица; Одсек Југ: гранична линија Бегаљица-Сопот-Рогача- Вранић-Звечка (Обреновац укључно); Одсек Запад: гранична линија Купиново-Карловчић-Прхово-Голубинци-Сланкамен

Недавно је српски председник Александар Вучић истакао могућност набавке још савршеније варијанте Бук-М2 за потребе Војске Србије. Он је ово изјавио за државну медијску кућу РТС после састанка са руским министром одбране Сергејем Шојгуом, као опцију која би била реална за наредну 2018.годину. У домаћим стручним круговима се најављује набавка најмање 2-3 дивизиона ракетног комплекса Бук-М2, који би били идеални за територију величине Србије.

Ради се о дубоко модернизованој, жаргонски речено „напуцаној“ верзији комплекса Бук, са новом, изузетно потентном ракетом 9М317  средњег домета, која има способност да се бори против читавог спектра ваздушних циљева од авиона стратегијске и тактичке авијације, па све то тактичких балистичких ракета и ваздухопловних бомби. Практично против свега што може да лети брзинама и до 4,500 км/ч. Један дивизион Бук-М2 може једновремено да нападне 24 различита ваздушна циља. Поред тога, он то све ради у условима масивне примене средстава за ПеБ (против-електронску борбу) што га чини изузетно жилавим противником у борбеном поретку ПВО.

Ефективни домет по даљини за систем 9K317 Бук-М2 достиже 50км, што је за 15 км више од Бук-М1 и читавих 28км од 2К12 Куб , док је по висини 25км, што је за 3км више у односу на Бук-М1, и за 13км више у односу на 2К12 Куб .

Фото 3: Максимални хоризонтални домет ракетног комплекса 9K317 Бук-М2 ако се лансирна јединица налази у центру Београда.

У односу на 9К37М1 Бук-М1, зона уништења по даљини је раширена и обухвата Одсек Север: гранична линија Тител-Орловат-Алибунар; Одсек Исток: гранична линија Делиблатска пешчара-Гај-Мало Баваниште (Ковин укључно); Одсек Југ: гранична линија Драговац-Смедерево-Младеновац-Лазаревац-Уб-Обедска бара; Одсек Запад: гранична линија Никинци-Буђановци-Крушедол-Бешка (мост преко Дунава)

Поред претходно описаног Бук-М2 није тајна да је српска страна заинтересована и за хибридне топовско-ракетне комплексе Тунгуска-М1/Панцир-С1.

Међутим, да за тренутак застанемо после свега овога што је до сада написано. Наиме, постоје за сада незваничне информације, да се у разговорима српске и руске делегације поменула и могућност набавке ракетног „гладијатора“  који је поред класичних задатака из домена противваздухопловне одбране,  посебно специјализован за борбу против балистичких ракета кратког и средњег домета. Ради се о универзалном ракетном комплексу великог домета С-300ВМ „Антеј-250о“.

Не треба превише о њему писати. Довољно је само рећи да би евентуалном набавком два ракетна дивизиона С-300ВМ „Антеј-250о“ били затворени апсолутни сви ваздушни правци и коридори преко којих би се могла угрозити територија Републике Србије. Дакле, у пуном формату, без обзира на тип и врсту примењеног оружја које се тренутно налази у оперативној употреби, у најмодернијим армијама света. Таквим развојем догађаја избегла би се крајње неповољна и опасна ситуација, као што је то било приликом НАТО агресије 1999.године. Тада је изгубљено на хиљаде невиних живота, нанета су огромна материјална разарања мерена у десетинама милијарди ус долара, трајно контаминиран део територије радиоактивним Уранијумом, са последицама као што је већ присутна епидемија канцерогених обољења.

У наставку текста само ћу да поставим карту на којој се види максимални хоризонтални домет ракетног комплекса С-300ВМ „Антеј-250о“, ако се лансирна јединица налази у центру Београда.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.