Принцип који је користило ово возило је сличан оном који користи савремени сегвеј. А то је систем који се користи и на бродовима и авионима.
Од фикције до стварности
Први концепт жиромобила је описан 1911. године у роману „Два дечака у жиромобилу: Прича о ауто трци од Њујорка до Париза“ Кенета Брауна.
Међутим, први прави прототип жиромобила био је Жиромобил Шиловски, којег је 1912. године дизајнирао руски гроф Пјотр Шиловски, правник и члан руске царске породице. Иако га је овај аристократа осмислио, произвела га је компанија Wolseley Tool and Motor Car 1914, и исте је године приказан на изложби у Лондону.
Како жиромобил ради?
Жиромобил руског дизајна је имао четвероцилиндарски 3,1 литарски мотор од 20 коњских снага Wolseley-Vickers, који је покретао задњи точак. Више од 10% снаге се користило за покретање генератора и електричног мотора који су окретали огроман жироскоп пречника 102 центиметара и тежине 1,2 тона при брзини од 2000 до 3000 обртаја у минути.
Када би брзина ротације пала испод тог броја, аутомобил је могао да изгуби равнотежу. Али Шиловски је смислио начин када да спречи такву незгоду. Када би ротација жироскопа пала испод минималног прага, два мала бочна точка би се аутоматски спустила да држе равнотежу, баш као помоћни точкови на дечијем бициклу.
Зашто на данашњим путевима нема жиромобила?
Иако је жиромобил био врло популаран, пројекат је стао у лето 1914. године због избијања Првог светског рата. Као и већина произвођача аутомобила, Wolseley је усмерио сву своју снагу на производњу војних возила.
Гроф Шиловски је покушао да остане да живи у Совјетском Савезу, бавећи се нечим корисним попут напредног у то време пројекта воза на једној шини. Али земља је била у тешком економском стану, пројекат је коначно заустављен 1922, а тада је и Шиловски емигрирао у Велику Британију, где је радио у америчкој компанији Sperry Corporation која се бавила оружјем, војном техником и електроником. Умро је 1957. у 85. години живота.