Тестирано ново чудо од ракете: „Шило“ штити Русију од масовног нуклеарног удара

Слободан Ђукић
Тестирање ове ракете је обављено на казахстанском полигону Шаган. Модернизовани противракетни пројектил ће значајно повећати способности руских система противракетне одбране. Нови мобилни противракетни комплекс по потреби може да буде распоређен на свакој тачки Руске Федерације

Комерцијални директор војног журнала „Арсенал Отечества“, Алексеј Леонков, изјавио је да ће испитивана ракета ускоро постати интегрални део перспективног противракетног комплекса А-235 „Нудољ“*.

„Ради се о мобилном комплексу противракетне одбране који ће омогућити борбу против различитих типова интерконтиненталних балистичких ракета наоружаних нуклеарним и термо-нуклерним бојевим главама, на готово целом ракетно-одбрамбеном простору изнад Руске Федерације“.  За разлику од сличног комплеса А-135 „Амур“, који је углавном намењен да брани најважније економско-индустријске центре као што су Москва, Санкт-Петерсбург и сл., А-235 је пројектован да брани целокупну територију од напада атомским бојевим главама. Ракете се налазе на транспортним платформама сличним као и код комплекса стратегијске намене „Топољ-М“. Раније су ракете биле стациониране у ракетним силосима, што је значајно смањивало њихове оперативно-тактичке могућности. Када се овај систем усвоји у наоружање и покрене његова серијска производња, очекује се да до 2025. године први ешелон одбране покрије све ракетне коридоре од стратешког значаја по територију Руске Федерације, и да их са осталим линијама одбране учини практично непробојним.

За непосредну одбрану града Москве од нуклеарног удара, задужен је противракетни комплекс А-135 „Амур“, који је конструисан још 70-их година прошлог века. У његов састав улази радараска станица великог домета „Дон-2Н“ који се налази у Софрину, командног пункта у Пушкину и неколико дивизиона који су распоређени на најважнијим ракетним коридорома одакле може да дође до нуклеарног напада.  Ови дивизиони су наоружани специјалним ракетама „пресретачима“ кратког домета 53Т6 (НАТО кодификација „Gazelle“). Ова ракета према техничкој спецификацији може да пресретне и уништи балистичке објекте на даљинама до 100 км, док је зона уништења циља по висини око 30 км*.

Дон-2Н (НАТО кодификација „Pill Box“) - је фиксни вишенаменски супер-радар за рано откривање, са фазираним атенским решеткама које раде у сантиметарском опсегу. Он представља очи у уши, у оквиру задатака непосредне ПРО одбране Москве као и ширег рејона око тог града. Конструкција радара Дон-2Н је четвороугаона коса пирамида висине 33 метра са базом дужине око 130 метара. Са све 4 стране овог објекта се налази фиксна радарска решетка пречника 18 метара. Дакле, овај радар покрива радијус од 360 степени-пун круг. Радари су међусобно умрежени, а систамтизовање, обраду и приказивање података на огромном 3Д дисплеју обезбеђује супер-компјутер за брзу прераду информација, класе "Елбрус-2" Једина станица овог типа се налази у округу Пушкин (предграђе Москве-Софрино). Као што је нпр. Батајница у односу на Београд. Мања верзија овог типа станице (по габаритима и зони откривања) била је распоређена на локалитету "А" у градићу Сари-Схаган (Казахстан) где се и изводе ракетна испитивања овог противракетног система. Дон-2Н је јединствена радараска станица и као таква није аналогна ни са једном системом РЛС раног откривања, у свету. Од 1996 се налази на бојевом 24 часовном дежурству у склопу специјалног одсека Ваздушно-космичке војске РФ. Главни задатак ове станице је рано откривање балистичких пројектила (одраз 0.01м2) на хоризонталним даљинама до 2000 км и висинама до чак 40 000км. Према неким подацима "Дон-2Н" је способан да захвата циљеве на даљинама и до 4000км. Суперкомпјутер "Елбрус" аутоматски обрађује податке, селектира циљеве, врши идентификацију циља дал је прави или лажни, врши прорачун и предикцију путање захваћених циљева и шаље податке силосима у којима су смештени против-балистички ракетни системи средњег домета ПРО А-135 „Амур“. Овај радар је способан да једновремено прати и нападне више од 100 различитих циљева.

Тестирања су показала да ове ракете приликом лансирања за веома кратко време достижу страховиту брзину од најмање три километра у секунди (3,000 м/сек.), што је за неколико пута више од брзине метка који се испаљује из аутоматске пушке. Према подацима руских војних експерата очекује се да противракетни болид-пресретач за комплекс А-235 „Нудољ“ оствари брзину од приближно 10,000 м/сек. (36,000 км/ч)*.

Још 2014. године су на полигонима у Казахстану започела тестирања нових типова ракета-пресретача за перспективни противракетни комплекс А-235 „Нудољ“. Највероватније се ради о модификацији ракете-пресретача великог домета са карактеристичним обликом „шила“- 51Т6 „Азов“ (НАТО кодификација „Gorgone“). Ова ракета је намењена пресретању балистичких циљева на екстремно великим даљинама и висинама, која се раније због истека ресурса повукла из оперативне употребе. Међутим, на овим изузетно потентним ракетама су у међувремену интензивно радили руски научници који су хтели не само да искористе њен несумњиво висок потенцијал, него и да са новим техничким решењима повећају њене укупне борбене могућности. Према подацима који долазе из неименованих извора из ВПК (војно-индустријски комплекс), руским конструкторима је пошло за руком да створе правог „монструма“ од ове ракете. Наиме, извор оперише информацијама да су техничко-тактичке могућности ове ракете напросто фантастичне. Према тим подацима, оперативна даљина пресретања балистичких циљева модернизованом ракетом 51Т6 износи читавих 1,500 км, док је вертикална зона уништења досегла 750км! Дакле, она није способна само да пресретне и уништи балистичке објекте, већ и сателите у орбити, те се са правом може назвати и „убицом сателита“.

*Овај пројекат би требао да буде готов до 2020. године. За овај систем су предвиђена 2 типа антибалистичких ракета. За оба типа ових ракета је предвиђено да могу да носе атомске бојеве главе. Њихова снага се креће у распону од 10кт-2мт. Тренутно се овај систем налази у фази интензивних тестирања на ракетним полигонима у Казахстану.

*Практична испитивања су потврдила да ова ракета може да пресретне циљеве до 250 км по даљини, и до 90 км по висини.

*Амерички противракетни комплекс THAAD поседује ракету која може да лети брзином до 2,800 м/сек. Ова ракета може да обори балистичке циљеве у пречнику око 200км, на висини и до 150км.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“