„Црна удовица“ плете мрежу око носача авиона: Пројекат 22800 „Каракурт“

Слободан Ђукић
Он има брзину разарача, величину корвете, ватрена моћ му је на нивоу крстарице, а тајновитост дејства у рангу подморнице. У даљем тексту представљамо руски пројекат малог ракетног брода 22800 „Каракурт“ који ће у великој мери да промени тренутни однос снага на светским морима и океанима.

У петак је у Санкт Петербургу одржана церемонија спуштања у воду новог малог ракетног брода (скр. ру.МРК) „Тајфун“, који у себи обједињава све набројане квалитете које смо написали у сажетку текста. У 2017. години он је постао други брод класе Каракурт* (име пројекта 22800 срб. Црна Удовица), који је послат на прво мини-путовање (напомена аутора: у јулу месецу у воду је ушао његов претходник “Ураган“, који је комплетиран у Лењинградском бродоградилишту „Пела“). До средине наредне деценије, чак 18 бродова ове класе ће у ући у оперативне јединице руске морнарице. Свака руска флота ће у свом саставу имати по једну „ескадру“ ових изузетно опасних морских пловила.

Зашто је „Каракурт“ толико опасан, и на шта је све способан овај смртоносни „малишан“?

„Ураган“ и „Тајфун“ – представљају директне потомке малих ракетних бродова пројекта 21631 „Бујан-М“, који се налазе у саставу Балтичке и Каспијске флоте. Званична ознака ових МРК је заштита ближег појаса морске границе, тј. приобаља. Међутим, бродови класе „Бујан“ су доказали да су способни за извршавање далеко ширег спектра задатака, од оних за које су првенствено намењени. На пример, каспијска тројка класе „Бујан“ - „Град Свияжск“, „Углич“ и „Великий Устюг“ – су из руских територијалних вода, у више наврата, плотунски испалили на десетине крстарећих ракета „Калибр“ по терористичким базама у Сирији, и тако директно садејствовали руским ваздушним снагама које су се налазиле на даљини већој од 1,500км! Громовита ратна премијера ових руских бродова, није прошла незапажено. НАТО је био непријатно изненађен овим развјем догађаја. Они су после уводног шока смогли снаге да признају да су ови сићушни бродови, способни да угрозе и велике бродове НАТО, какве су ракетне крстарице или пак носачи авиона.

Међутим, током експлоатације бродова класе „Бујан“, откривени су бројни недостаци. Који?

  • Прво, ови бродови искључиво могу да делују у приобалном појасу, који је добро обезбеђен средствима ПВО. Наиме, бродови класе „Бујан“ имају доста слабо наоружање, посебно када је у питању противваздухопловна одбрана. Она се углавном састоји од артиљеријско-ракетних средстава кратког домета, што у данашње време представља заиста скроман, практично безначајан потенцијал.
  • Друго, овај брод је развијен за прилично мирне воде, какво је нпр. Капсијско море. На отвореним морима и океанима, које је често немирно, пловидба овим бродом уопште није пријатна, посебно када се нађе у олуји.
  • Треће, аутономија његовог боравка на отвореном мору износи свега 10 дана, што није довољно за дуга путовања.

За разлику од његовог претходника, мали ракетни бродови класе "Каракурт" немају таквих недостатака. Упркос мањем депласману (око 800 тона), бродови ове класе за 50% имају већу аутономију боравка на отвореном мору од „Бујана“. Главни пројектант бродова класе „Каракурт“ је Централни поморски конструкциони биро „Алмаз“. Инжењери који су пројектовали овај брод и које га познају практично у прсте, тврде да брод има далеко веће способности за пловидбу. Корпус "Урагана" и "Тајфуна" је направљен по тзв. „стелт“ (невидљивој) технологији. У комбинацији са његовим малим димензијама (дужина 65 метара и ширина 10 метара) представља крајње сложен циљ за откривање и навођење ватре на њега, када су у питању и најмодерније против-бродске ракете које се налазе у арсеналу бродова НАТО.

За борбу против циљева у ваздуху, прва два брода класе „Каракурт“ („Ураган“ и „Тајфун) биће наоружани артиљеријским системима АК-630М. Трећи брод ове класе „Шторм“ ће на овом плану добити веома озбиљно појачање. Наиме, планирано је да се на ове бродове интегрише хибридни артиљеријско-ракетни комплекс изванредних техничко-тактичких могућности „Панцир-М“. Овај комплекс је оспособљен за борбу против свих врста ваздушних објеката, са посебним акцентом за борбу против ракета класе море-море и ваздух-море. Његов радар са фазном антенском решетком сантиментарског и милиметарског опсега, који је направљен на бази радарске станице 1РС2-1Е „Шлем“, може да открије циљеве са минималним радарским одразом, на даљини и до 23км. Такође, поред њега се налази и пасивна електро-оптичка станица која може да открије циљ на даљини и до 18 км. По откривању мете комплекс се аутоматски наводи ка циљу и уништава га комбинованим ракетно-артиљеријским дејством. „Панцир-С“ је наоружан са осам ракета 57Э6Е које имају максимални хоризонтални домет и до 20км. Вертикални домет ових ракета је 15км. Поред ракетног наоружања ту се још налазе и два ротациона 6-цевна топа у кал.30мм ГШ-6-30, који стварају заиста импресивну густину ватре (и до 10,000 граната у минути). Захваљујући изузетно кратком времену реакције, овај комплекс са 8 ракета и борбеним спремником од неколико хиљада граната може у веома кратком временском опсегу да обори поприличан број против-бродских ракета које су симултано испаљене на „Каракурт“ (комплекс може истовремено да гађа 4 различита циља са готово 100% успехом).

Ударни потенцијал

Међутим, главни "адут" који ће поседовати класа бродова „Каракурт“ везан је за њихов ударни ракетни потенцијал. Сваки "Каракурт" носи осам вертикалних лансирних јединица мод. ЗС14. У њима се могу базирати противбродске ракете П-800 „Оникс" или универзалне крстареће ракете „Калибр-НК“, које углавном служе за напад на земаљске циљеве (класа „Бујан“ је могла да носи само ракете комплекса „Калибр“). Дакле, „Каракурт“ ће поред копнених циљева моћи да напада и непријатељске бродове, и то у радијусу и до 500км, што му заиста даје  једну озбиљну универзалност у извршавању различитих борбених задатака, и то са најубојитијим поморским оружјем.  Са ракетама „Калибр“ његов ударни потенцијал ће моћи да се пројектује на даљине и до 2,500км.

После лансирања ракете, сваки брод постаје моментално видљив за велику већину непријатељских средстава осматрања.  Али "Каракурт" у том случају не остаје без заштите. Ови прилично жустри бродови, захваљујући својој изузетно снажним погонским агрегатима, могу брзо да нестану са лица места. 

Према провереним подацима мали ракетни бродови пројекта 22800 „Каракурт“ ће бити опремљени борбеним командно-информационим комплексом „Сигма-Э“ и аутоматизованим вишенаменским комплексом за размену података „Трасса-Э“. Осматрање ситуације у ваздушном и поморском простору, откривање и идентификација циљева ће бити обезбеђена интеграцијом различитих радарских станица укључујући ту и савремени радарско-осматрачки комплекс „Минерал-М“ домета 450км. Већина ове опреме ће бити смештена изнад командног торња брода, који је тако пројектован да се на њега могу поставити четири фазне антенске решетке.

Тактика: пуцај и бежи!

Техничке и конструкционе карактеристике "Каракурта" предодређују тактику његове борбене примене. Флота тих микро-бродова, изузетно компактних димензија, уз примену технологије смањеног радарског одраза, биће у стању да се тајно прикраде циљу, или да образује својеврсну заседу одакле ће изненада извести напад са великим бројем суперсоничних ракета, и брзо се изгубити са лица места. На Западу се ова тактика зове „пуцај и бежи“. Међутим, ово ће бити карактеристично само ако је у питању само један брод класе „Каракурт“, који учествује у операцији напада на већу групу непријатељских бродова. Група од три „Каракурта“ и неће морати нешто претерано да се скрива, јер ће њихов ударни потенцијал бити снажнији од већине бродова условног противника, који имају далеко већи депласман. Ова три брода могу практично једновремено да лансирају чак 24 суперсоничне ракете ниског профила лета П-800 „Оникс“, које по својим укупним карактеристикама слове за најбоље против-бродске ракете на свету, које се тренутно налазе у оперативној употреби. Њихов оперативни домет достиже 500км, а максимална брзина лета је до 3,000 км/ч на висини око 10м изнад нивоа мора. Пробојно-рушећа бојева глава тежине 300кг високо-бризантног експлозива је способна да потопи сваки брод којег је људска рука икад направила. На задњем делу путање ракете активира се радарска глава за самонавођење, која региструје циљ на даљини од најмање 50км и устремљује се ка њему. Овакав концентрисан напад би тешко могла да преживи и борбена група бродова, која је распоређена око носача авиона.

Из басена Каспијског мора мали ракетни бродови Каспијске флоте РМ Руске Федерације су у више наврата извели ракетни напад у којим су употребили око 50 крстарећих ракета „Калибр-НК“ по терористичким метама у сиријским провинцијама Ракка, Идлиб и Алеппо.

На пример, америчка ракетна крстарица типа „Ticonderoga“ депласмана десет пута већег од „Каракурта“, у свом стандардном наоружању има 26 крстарећих ракета „Tomahawk“ које су способне да нападну копнене и поморске циљеве на даљинама до 2.500 километара, у зависности од модификације ових ракета. За разлику од ње, свега три „Каракурта“ могу да пројектују исту, ако не и већу ударну моћ, на мете које се налазе на сличној удаљености. Хируршки прецизно и веома разорно (употреба у Сирији нас је у то дефинитивно уверила). 

Једна „Ticonderoga“ кошта целу милијарду америчких ус долара, док се за ту количину новца може изградити чак 30 „Каракурта“ са непојмљивом ватреном моћи!

Приметно је да су многи западни аналитичари већ уочили тенденцију руске морнарице да "минијатурише" своја пловила. Конкретно, амерички часопис The National Interest је у издању из 2015. године написао следеће: "Руска корвета наоружана са са осам крстарећих ракета „Калибр“, биће у стању да изведе разорнији напад од неупоредиво већег брода као што је то нпр. америчка фрегата „Oliver Hazard Perry“ која се налази у наоружању РМ САД.

Повећана нервоза поводом нове руске доктрине у изградњи савремених пловила, могла се уочити и у листу Forbes: "Нове борбене могућности руске флоте ће озбиљно ограничити слободу маневра морнарице САД и НАТО-а, што ће захтевати  вишеструко увећање трошкова у одбрамбеном буџету ових земаља. Чак ће и мали руски патролни бродови, дакле они којима то до сада није био ни приближан задатак, имати способност далекометног девастирајућег напада употребом великог броја крстарећих ракета „Калибр“ и осталог високопрецизног оружја“.

Очекује се да ће „Ураган" и „Тајфун" ући у састав Балтичке флоте наредне године. Тренутно се у различитим фазама изградње налази још шест малих ракетних бродова класе „Каракурт“ и то: „Шторм", „Шквал", „Буря", „Охотск", „Муссон" и „Пассат". У плану је да започне градња још десет бродова ове класе, који ће се склапати у санкт-петербурског заводу „Пелла“, феодосијском заводу „Море“, Зелендолском бродограђевинском заводу, керченском предузећу „Залив“ и Амурском бродограђевинском заводу. Таква прерасподела посла на више бродограђевинских предузећа, уз једноставност у конструкцији и малим димензијама класе „Каракурт“ у односу за стандардне бродове, створиће надпросечан темпо у њиховој производњи. Готово да је извесно да ће после завршетка наредне фазе опремања руске војске, која ће трајати у периоду од 2018-2025. године, руска морнарица изаћи јача за целу флоту бродова класе „Каракурт“.

* Мали ракетни брод пројекта 22800 „Каракурт“ представља вишенаменски ракетно-артиљеријски брод малог депласмана за покривање ближе приобалне зоне. Његов главни произвођач је  ОАО Лењинградски бродограђевински завод "Пелла" из Санкт-Петербурга.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“