Стравична снага високо-прецизног оружја: 500 ракета „Калибр“ паралише САД

Слободан Ђукић
Американцима хитно треба 100 батерија новог ласерског или хибридног, топовско-ракетног комплекса „SHORAD“ , укупне вредности 60 милијарди ус долара. Од те количине најмање 50 батерија треба да се размести у Европи. У целој овој операцији садејствује моћни медијски картел, који је интегрални део целе приче, а који ће разбуктавати ватру о наводној угрожености „западних“ држава од евентуалног руског напада.

Американци пажљиво проучавају искуства рата у Авганистану, Ираку и Сирији. О овоме се доста могло прочитати у војно-аналитичком медију Task and Purpose, који је иначе везан за Пентагон. Закључци експерата су следећи: терористи су доста напредовали у усвајању нових технологија. Они одавно више нису група бандита са експлозивом и пушкама, него особе са инжењерским образовањем. У данашњем времену, они немају неких великих техничких проблема да створе ракету, или да конструишу даљински управљиви квадкоптер са експлозивом. Они су овладали том материјом, и њу обилато користе да материјализују своју деструктивну машту, закључци су америчких војних аналитичара који се баве проблемима савременог тероризма. Зато је америчка војска приморана да активира пројекат „SHORAD“ (мобилни комплекс противваздухопловне одбране кратког домета), без обзира на своју неспорну доминацију у ваздуху. Иако се „SHORAD“ у про-пентаговском гласилу Task and Purpose, класификује као анти-побуњеничко средство, ултранационалистички Breaking Defense га са друге стране сврстава у одбрамбено оружје са далеко већим значајем. „Ми морамо да обранимо САД од спољне агресије, јер је ово наша земља!“,.. „ Док Русија и други наши непријатељи гомилају арсенал ракета и беспилотних летелица, ми се трудимо да развијемо адекватно средство, које ће их неутралисати“- преноси Breaking Defense.

Амерички генерали сањају верзију са борбеним ласером

Како је за медијски портал Breaking Defense изјавио начелник штаба Копнене војске САД генерал Марк А. Мили, будуће време диктира хитну потребу за поновним образовањем батаљона опремљеним ПВО системима кратког домета, а који су након завршетка Хладног рата у великој мери расформирани. „У ери модерних ратних дејстава, ако останете на једном месту дуже од два или три часа, тамо вас засигурно више неће бити“, наглашава генерал Мили. Он се критички осврнуо на велике стационарне системе противваздухопловне одбране. По његовом мишљењу, форсирање оваквих система одбране је превазиђено и представља пуко бацање новца. „Треба нам нешто новије и мобилније“, истиче амерички генерал.

Септембра месеца ове године, на ракетном полигону у Новом Мексику, који је иначе један од највећих војних полигона у САД, тестиран је нови мобилни противваздухопловни систем кратког домета „SHORAD“. Дописник новинског листа Task and Purpose, Џаред Келер, је лично присуствовао овом тестирању и напоменуо да је и поред добрих резултата које је овај комплекс приказао, исти по свему судећи  представља краткорочно решење. На њега су посебан утисак оставили официри америчке војске, који су после сваког успешног обарања имитације ваздушног циља, скакали као махнита деца. Као да је у питању обарање астероида. Очигледно је у питању био унапред испланиран перформанс, који треба да изврши позитиван психолошки утицај на такође присутне политичке бирократе, који у својим рукама држе кључеве државног буџета.

Иначе, ради се о породици борбених противваздухопловних система који су постављени на платформи оклопног возила точкаша Stryker MSL. „SHORAD“ је по изворима портала Task and Purpose опремљен са доста квалитетном радарском станицом, средствима за противелектронску борбу (ПЕб), оно што је посебно интересантно ракетама AGM-114L „Longbow Hellfire“ опремљених са радарски навођеним бојевим главама, као и новим типом аутоматског топа у калибру 30мм. У својим плановима, развојни инжењери корпорације Boeing се надају да ће се на ово возило ускоро интегрисати комплекс са борбеним ласером, о којем сањају амерички генерали.

Израелски „IRON DOME“ као узор

THEL/ACTD

Запажено је да ће се пројекат у великој мери даље разрађивати на достигнућима израелског система противракетне одбране „Iron Dome“, који производи компанија Rafael. И даље дефинитивно није јасно које ће возило бити платформа за овај комплекс, иако се спомиње да ће она бити на бази горе споменутог Strykerа. Генерал Марк А. Мили је у том смислу наговестио основне захтеве који треба да задовољи носећа платформа. Свакако то не би било возило које има габарите камиона, већ оклопно вишенаменско возило са повећаним нивоом проходности. Међутим, озбиљан проблем представља инсталација поприлично габаритног система за напајање борбеног ласера, који би требао да постане интегрални део нове концепције „SHORAD-а“.

Да би овај ласер могао да обори иоле озбиљнију ваздушну мету као што је то нпр. ракета, његова снага мора да има најмање 60 кВт. Америчка корпорација Boeing је наводно нашла решење за овај проблем, тако што је конструисала компактни квантни генератор снаге 2 кВт. Међутим, многи ауторитети који добро познају ову материју, веома су скептични када је у питању ефикасност овог оружја у пракси. Озбиљан противник, који поседује адекватно техничко знање, може на веома једноставан начин да заштити своје пројектиле и беспилотне летелице од ласера који имају релативно мало снагу. Наравно, овај ће ласер имати своју практичну сврху у случају да условни противник користи нпр. комерцијалне или импровизоване беспилотне летелице, што је ипак мало вероватно. Дакле, за неке озбиљније ствари је потребан јачи ласер, а самим тим и већа платформа у коју би се сместио адекватан генератор за напајање. Зато се на тестирању у Новом Мексику „SHORAD“ ипак појавио на камионској платформи, на којој је изгледао поприлично гломазно.

Ако оставимо по страни уобичајене фразе о постизању добрих резултата када је у питању уводна верзија овог пројекат, његов даљи развој ће по свему судећи бити дуг и неизвестан. Топовско-ракетна верзија система „SHORAD“ која је демонстрирана на ракетном полигону Нови Мексико, није задовољила амбиције америчких генерала. По њима, његове техничко-тактичке способности се морају увећати за чак 4х, од оних који су демонстриране приликом теста. Ово се пре свега односи на (не)могућност једновременог пресретања већег броја циљева, и вероватноће њиховог обарања тј. уништења. Да би се ови проблеми разрешили, потребно је подстакнути овај пројекат са ко зна колико милиона зелених новчаница (то је у ствари била поента коју су државном врху имплицитно пренели амерички генерали). Познато је да су многи високи официри америчке војске у ствари продужена рука незаситог војно-индустријског комплекса, коме је једини и искључиви циљ „масна“ зарада. Овде се конкретно ради о закулисној операцији олакшавања америчког буџета, коју са једне стране води бескрупулозни менаџмент корпорације Boeing и корумпирани генерали из Пентагона.

Ако не може са ласером, онда га створите да буде као „Панцир-С1“

ЗРПК Панцирь-С1

Истовремено, Американци имају и план "Б" у развоју овог комплекса. Ако се запне са ласером, онда ће приоритет имати развој спарених аутоматских топова у калибру 30мм. Презентација комплекса са новим топовима би требала да се одржи почетком следеће године. Уколико дође до прихватања овакве концепције америчког перспективног система кратког домета, он ће по својој намени, техничко-тактичким карактеристикама, па чак и изгледу бити копија руског аналога „Панцир-С1“ ( НАТО ознака SA-22 Greyhound). Није тајна да у техничким круговима Американци имају велики респект према руском пандану, и да у неку руку Русима завиде на заиста одлично укомбинованом и оперативном решењу.

Интересатно је истаћи да је штанд са Strykerom MSL заједно са израелским системом „Iron Dome“, био посебно истакнут на великом сајму наоружања и војне опреме AUSA-2017, који је недавно одржан у Вашингтону. Свакако са разлогом, јер једна батерија стационарног систем противваздухопловне одбране израелског произвођача кошта око 50 милиона долара. Ако се на то дода специјална мобилна платформа, и остале „новотарије“ које прате овај пројекат, само једна јединица хибридног система монтирана на  Stryker MSL би пореске обвезнике коштала око 100 милиона ус долара. Такве су прелиминарне процене Пентагона. Поређења ради, руски „Панцир-С1“ кошта између 13-14 милиона ус долара по једној јединици, што је 7х мање од америчког еквивалента. При томе Руси већ деценијама развијају овај концепт оруђа, а Американци немају таква искуства. Дакле, постоје оправдане индиције да је руски комплекс поред далеко мање цене и далеко квалитетнији од „Американца“.

Иницијална/пробна набавка овог средства неће бити мања од шест јединица (1 батерија), што би износило око 600 милиона долара (или 43 јединице горе поменутог руског комплекса против-ваздухопловне борбе „Панцир-С1“). Међутим, то је кап у океану када је у питању одбрана територије САД која може да буде циљ терористичког напада. Американцима за какву-такву безбедност треба 100 батерија овог комплекса, где укупна вредност уговора достиже астрономску цифру од готово 60 милијарди ус долара! Од те количине најмање 50 батерија би требала да се размести у Европи, што је још једна лукава замисао војно-индустријског комплекса, да тим пројектом оптерети и владе европских држава. Наравно, у целој овој операцији треба да садејствује моћни медијски картел, који је интегрални део целе приче, а који ће разбуктавати ватру о наводној угрожености „западних“ држава од евентуалног руског напада крстарећим ракетама и сличних бесмислица.

Пентагон са великим нестрпљењем очекује опремање првог батаљона перспективним средством против-ваздухопловне одбране кратког домета „SHORAD“. То је њихов сан. Амерички генерал Марк А. Мили очекује да ће овај систем на бази Stryker MSL у оперативну употребу ући у наредне две године, наглашавајући да је набавка ових система један од приоритета Војске САД.

Енергетски колапс

Процене америчких стручњака су да Војска САД нема адекватну ПВО арихтектуру за победу у евентуалном сукобу са руским ваздухопловним борбеним ефективима, посебно када се ради о борби против нове генерације руског високо-прецизног оружја. У хипотетичком рату, главнина руских ракетних снага састављена од високо-прецизних  крстарећих ракета „Калибр“ и „Х-101“ би ударила по целокупној територији САД, посебно захватајући најважније објекте за енергетско функционисање државе, као што су нуклеарне електране.  За потпуно обезглављивање САД су потреба 103 високо-прецизна конвенционална удара, који би паралисали целу државу на дуже време. Да би САД утонула у потпуни мрак, потребан је једновремен масиван удар који би се састојао од 500-700 крстарећих ракета „Калибр“. С обзиром на унутрашње стање америчког друштва, комодитет и навике просечног америчког грађанина без којих он не може да функционише, довољно је избацити из строја 80% енергетског потенцијала САД да би у држави настао потпуни хаос. Уколико би тај ударац проузроковао трајна оштећења која се не могу санирати у догледно време, огроман број америчке популације би се нашао на ивици опстанка, и био би уништен од последица међусобних сукоба, болести и гласи. Ово су иначе процене Џејсма Вуслија, бившег директора америчке Централне обавештајне агенције-ЦИА.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“