Анализа: Каква ће „челична крила“ добити руска армија у наредних 10 година?

Прецизне информације око тога шта се све налази у овом програму, и о каквим цифрама се ради, остају у сфери државне тајне. Међутим, из изјава највиших државних функционера, као и војног врха руске армије, могуће је направити оквирну претпоставку у којем ће се правцу развијати оружане снаге, са посебним акцентом на њихову ваздухопловну компоненту. Велики део материјала за овај текст је кориштен са руског интернет сервиса Известија.

Војно-ваздушне снаге (прев. Ратно ваздухопловсто), организационо припадају Ваздушно-космичким снагама руске армије, и представљају њихов најкрупнији сегмент. Према општој бројности авиона и хеликоптера, руске ваздухопловне снаге деле друго место са својим колегама из ваздухопловства Народно-ослободилачке армије Кине (НОАК). На првом месту те листе која је састављена на основу броја расположивих ваздухоплова и даље се налазе ваздухопловне снаге Војске САД.

Значајан део руског ваздухопловног потенцијала је обновљен у периоду 2006-2015. године, а и даље се обнавља у склопу државног програма набавке наоружања који се реализује од 2011-2020.године. Ипак, без обзира на заиста озбиљна улагања у овај вид оружаних снага, у руским ваздухопловним јединицама је остао поприличан број авиона и хеликоптера који су направљени још за време бившег СССР-а. Што се тиче војно-транспортне авијације, као и авиона специјалне намене, ради се о летелицама који имају доста дуг употребни ресурс, и који могу да лете још неколико деценија. Међутим, ловачки авиони, бомбардери и остале летелице тактичког типа, дакле борбена авијација, у наредној деценији ће практично у комплету бити замењена новим авионима, уз одређене изузетке.

Планови за опремање ловачке авијације до краја 2027.године

Основни правац набавке борбених авиона за тзв. фронтовску ловачку авијацију, ће и у новом програму имати приоритет. Пре свега ће се то односити на набавку авиона са ознаком „Су“ који ће и даље доминирати у односу на друге произвођаче. Према општим проценама, у саставу руских ваздухопловних пукова се налази најмање 700 оперативних ловаца (дакле ово представља број који не подразумева авионе који се налазе у резерви). Од тог броја, њих око 450 су производ компаније ОКБ „Сухој“, са заиста великим бројем различитих верзија.

Пре свега, овде треба споменути иркутски вишенамнески борбени авион Су-30СМ, који је и поред широког спектра задатака који може да обави, ипак првенствено намењен остваривању превласти у ваздушном простору. Још 2012.године је потписан уговор за Министарством одбране Руске Федерације, који је обухватао набавку 116 апарата Су-30СМ, од чега би у редове Војно-космичких снага отишло 88 ових авиона, док би Ратна морнарица добила 28 апарата Су-30СМ. Практична реализација овог уговора, тј. његова динамика се доста повољно одвија, тако да је до сада испоручено око 100 авиона овог типа руским ваздухопловним јединицама. У скорије време ће највероватније бити потписан уговор за набавком још 50 авиона Су-30СМ за потребе Министарства одбране, који ће их потом по потреби распоредити тамо где је то неопходно. Овај уговор би требало да се реализује најкасније до 2022. године, након чега би се Иркутска фабрика ваздухоплова фокусирала на производњу линије путничких авиона МС-21, који се тренутно налази у фази интензивног тестирања. До краја 2022.године процене су да ће руска армија поседовати око 170-180 ових летелица.

Поред тога у Космомољску треба да започне серијска производња руског борбеног авиона пете генерације Су-57. Информације о броју ових авиона који би били испоручени ваздухопловним јединицама руске армије, за сада су доста различите. Ипак, најреалније је очекивати да би у склопу новог државног програма наоружања, који је планиран од 2018-2027 године, руско Министарство одбране потписало уговор о набавци око 60 апарата Су-57. Од тог броја, прва руска оперативна ескадрила са 12 авиона пете генерације би требала да буде комплетирана најкасније до краја 2021.године, а даља набавка још 50 авиона овог типа би се убрзаним темпом реализовала до краја 2027.године (око 10 нових Су-57 на годишњем нивоу). Тренутно су у току интензивни напори руских конструктора да развију одговарајући мотор, који ће поред врхунских летних карактеристика морати да испуни и строге захтеве који се тичу стандарда везаних за авионе 5 генерације, а то је смањена или потпуна „стелност“ овог авиона приликом њиховог лета. Колико данас, док уређујем овај текст, одржан је 17-минутни експериментални лет авиона Су-57 са новим моторима тзв. „друге етапе“ који треба да задовоље горе споменуте стандарде. Могући недостаци у производњи ових авиона, могли би да буду надокнађени преусмеравањем средстава на даљу набавку авиона Су-30СМ и Су-35С. У том случају број авиона Су-30СМ би засигурно прешао бројку од 220 апарата, док би према мишљењу аутора већи фокус био усмерен за набавку авиона Су-35С, где би до 2027.године њихов укупан број у редовима руских ваздухопловних снага могао достићи бројку од готово 160 апарата.

Најмасовнији представник компаније „МиГ“, који ће и у наредној деценији бити највише заступљен у ваздухопловним снагама, јесте времешна, али и дан данас изузетна совјетска „машина“- модернизовани ловац пресретач МиГ-31. Његов капитални ремонт и модернизација је увелико у току, и одвија се доста динамично. Овај авион нема конкуренцију када треба ваздушно покрити огромне зоне који се налазе на крајњем северу и истоку Русије. Претпоставка је да ће се до средине наредне деценије, а можда чак и пре, на најквалитетнији стандард модернизације БМ, довести 150 авиона МиГ-31.

Такође, у редовима ће остати тридесетак капитално модернизованих авиона МиГ-29СМТ/УБТ који су у оперативни састав руског ваздухопловства ушли средином ове деценије. Ту се налазе и 24 јединице палубног ловца МиГ-29К. Међутим, корпорација „МиГ“ са правом очекује да нови талас опремања и модернизације руске армије обухвати њихов по свему судећи изузетно квалитетан производ, којег представља тактички ловац МиГ-35. Претпоставка је да ће у наредној деценији овај авион у већем броју ући у руске ваздухопловне јединице, и да обим набавке неће заостајати за авионима ознаке „Сухој“. Остаје само да се реши питање радара који има високе техничко-тактичке захтеве (мод.Жук-А), и који би био у саставу овог авиона. Према различитим проценама, Министарство одбране Руске Федерације је спремно да одмах по отклањању проблема везаних за завршетак послова на радару, овој компанији понуди уговор о набавци између 70-80 авиона МиГ-35.

Планови за опремање тактичке ударне авијације до краја 2027.године

Ударна компонента фронтовске авијације, ће искључиво бити опремљена авионима ваздухопловног бренда „Сухој“. Тактички јуришници Су-25 ће у наредној деценији бити заступљени у оперативним ваздухопловним јединицама са 120-140 дубоко модернизованих апарата Су-25СМ3 „Суперграч“. Ови апарати ће имати нови нападно-навигацијски систем који ће омогућити употребу савремених и перспективних убојних средстава класе ваздух-земља, као и средства за против-електронску борбу.

Други ветеран из совјетске ере бомбардер Су-24М, ће упркос доста поузданом учешћу у руској ваздушној кампањи у Сирији, у потпуности бити повучен из оперативне употребе. Он има проблем што је као замена за њега направљен тренутно можда и најбољи ловац-бомбардер на свету Су-34. Овај авион је посебно заблистао током руске ваздушне интервенције у Сирији, где га је одликовала изузетна ефикасност и поузданост приликом интензивне и континуиране употребе. Тренутно се у саставу руских ваздухопловних снага налази око 110 ових авиона, а према плановима за наредну деценију очекује се да њихов број премаши цифру од 200 апарата. Није искључено да ће у наредним годинама бити потписан нови уговор око набавке додатне количине ових авиона који би се нашли у саставу ваздухопловне компоненте Ратне морнарице.

Закључак

Из горе написаног текста произилази, да би се у саставу фронтовске ловачко-бомбардерске авијације руске армије, на крају 2027.године, могло наћи 1000 борбених летелица. Са једне стране то је знатно мање од ваздухопловних снага бившег СССР-а. То је у равнотежи са бројем борбених авиона које се налазе само у оквиру ловачко-бомбардерских ескадрила америчке Ратне морнарице и Корпуса морнаричке пешадије, која има око 900 апарата F/A-18 са свим својим модификацијама. Са друге стране, са обзиром на постојеће задатке, руски војни експерти сматрају да је бројка од 1000 савремених летелица сасвим оптимална за будуће способности руске армије.

У коначно закључку, бесмислено је упоређивати бројност руских ваздухопловних снага и потенцијалних противника. Евентуално предвиђање исхода рата, у којем би ова успоредба имала неког смисла, није везана за квалитет и бројност тактичке ловачко-бомбардерске авијације, већ за делове ваздушних снага стратешке намене, које имају стратегијске бомбардере-ракетоносце. У овом сегменту, ако узмемо у обзир ваздухопловства САД и Русије, снаге су практично подједнаке. САД имају 159 стратегијских бомбардера, а Русија око 140 летелица сличног типа. Авиони Ту-22М3М се такође могу убројати у ову групу пошто се усвоји нови тип крстареће ракете великог домета „Изделие 715“ посебно намењене за овај авион, а која ће по својим укупним способностима бити у рангу ракете Х-101 коју носе стратегијски бомбардери Ту-95МС и Ту-160. Такође, у државном плану опремања војске је посебно апострофирана ова компонента оружаних снага која чини нуклеарну тријаду. Наиме, у наредних десетак година Русија планира да дубоко модернизује и оперативно оспособи чак 50 стратегијских бомбардера Ту-160М2. Али о томе више у наредним текстовима...