Како се аутомат „Калашњиков“ развијао крајем 20. века

Global Look Press
Развој чувеног јуришног аутомата „Калашњиков“ настављен је средином 1990-их када је направљено неколико модификованих серија за извоз.

Данас у свету има око 60 милиона аутомата АК-47 и АК-74. Они су постали главно оружје припадника оружаних снага у 50 земаља. Та чињеница је подстакла конструкторе да после дуже паузе направе неколико модернизованих верзија за армије у целом свету.

„Црни Калашњиков“

Модификације су засноване на новим технологијама и савременим материјалима. Конструктори су применили прецизно ливење за прављење појединих важних елемената попут гасног цилиндра и нишана. Та технологија знатно подиже квалитет производа.

За разлику од старих модела, серија 100 нема дрвених делова. Уместо њих су конструктори искористили композитне материјале попут ојачаног полиамида што је продужило рок трајања аутомата. Захваљујући новим материјалима, аутомат „Калашњиков“ је постао лакши од својих претходика. Сви нови материјали су били црне боје, тако да је и цела серија добила назив „Црни Калашњиков“.

У новим серијским моделима је побољшана ергономика, као и борбене могућности. На пример, аутомат је добио са горње стране шину на коју се може монтирати оптички нишан, као и шину са доње стране за бацач граната. На нови аутомат се може монтирати и бајонет са моћном гасном кочницом, чиме је знатно повећана стабилност оружја и смањен трзај.

„Стотка“ има склопиви кундак, тако да је згодна за ношење и коришћење. Кундак се склапа у леву страну, исто као и код модела АК-74М. Пластични делови су мање изложени деформацијама и оштећењима.

Нови модел користи исту муницију као АК-47 и АК-74, тј. калибар 7,62x39 и 5,45x39. Направљен је и један број модификација за стандардну муницију НАТО-а.

Серије типа „НАТО“

После АК-47 и АК-74, технологије су напредовале тако да је средином 1990-их Концерн „Калашњиков“ направио прву партију модернизованих модела АК-74М са ознаком АК-101. Он је направљен за муницију по стандарду НАТО-а димензија 5,56x45 мм. Та муниција је моћнија од муниције претходног модела АК-74М. Ови аутомати су прављени за Индонезију, Иран, Пакистан, Уругвај и друге заинтересоване земље.

Поред тога, постојала је потреба и за компактијим моделом за уличне борбе, тако да је концерн направио још једну варијанту АК-101 са краћом цеви и ознаком АК-102. Тај модел је погоднији за полицијску службу у градским условима.

Модернизована „стотка”

За различите операције потребни су аутомати различите снаге. На пример, за муницију 7,62x39 мм концерн је направио серију АК-103. Ова муниција има већу пробојну моћ и убојитија је у поређењу са НАТО-овом муницијом 5,56x45 и 5,45x39 мм за АК-74. Краћа верзија овог аутомата добила је ознаку АК-104.

Верзија нове генерације 74 обухватила је све горепоменуте могућности и добила је озаку АК-105. Она има кратку цев и користи муницију калибра 5,45x39 мм. Овај аутомат се појавио као замена за АКС-74У и данас га користи Руска национална гарда („Росгвардия“).

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“