Далекометни снајпери! Какво оружје поседује руска стратегијска авијација

Ту-95 у пратњи ловаца Су-30СМ

Ту-95 у пратњи ловаца Су-30СМ

Слободан Ђукић
Они имају моћ да крену у борбену мисију са аеродрома свог сталног базирања. Они имају моћ да том приликом са безбедне даљине униште сваки циљ без обзира на његову удаљеност и величину. Они имају моћ да се потом поново врате на аеродром одакле су полетели. Наравно, ради се о пилотима руске стратегијске авијације.

У наредном тексту представићемо ударни ракетни потенцијал који се налази у арсеналу руских стратегијских бомбардера Ту-22М3, Ту-95 и Ту-160. Заиста, увидом у даљи текст се види зашто се руски научни потенцијал, посебно из техничких дисциплина ваздухопловне и ракетне технологије, сматра за најбољи на свету. Па да не губимо више време, да кренемо редом...

Х-15

Совјетска аеробалистичка ракета ознаке Х-15 ушла је у наоружање још давне 1980.године, као одговор на аналогну америчку ракету AGM-69 SRAW. Ради се о ракети класе ваздух-земља. И један и други тип ракете су имали задатак да пробију непријатељски систем противваздухопловне одбране, да униште његове најважније елементе који чине ПВО, као и његове стационарне копнене циљеве. Прва верзија ракете Х-15 је носила термонуклеарну бојеву главу која је имала снагу експлозије од око 300 хиљада тона ТНТ-а. Поред ове бојеве главе ракета је имала способност да носи и конвенционалну бојеву главу далеко мање снаге. Х-15 су конструисали ракетни инжењери из чувене совјетске/руске компаније МКБ „Радуга“, и она је првенствено била намењена опремању стратегијских бомбардера Ту-22М3, Ту-95, али и у то време перспективних Ту-160.

Основна карактеристика ракете Х-15 је трајекторија њеног лета. Бомбардер лансира ракету у дијапазону од 50-280 километара од циља. Када се ракета лансира, она почиње нагло да се пење у висину. Када досегне висину од око 44-45 километара, она муњевито мења свој дотадашњи правац и устремљује се на циљ брзином од око 1,7 км/сек. У овој фази лета њено пресретање је практично немогуће. Укратко, ова широко распрострањена ракета нема неки бог зна какав домет када је у питању оружје овог типа, али је њена примена индикована против циљева у чијој одбрани нема противваздухопловних система великог домета.

Базична верзија ракете Х-15 је послужила за развој њених модернизованих варијанти Х-15П и Х-15С. Прва је наоружана са парчадно-разорном бојевом главом и њена основна намена је ефикасна борба против радарских система који се налазе у склопу ПВО непријатеља. Ракета је имала способност корекције своје путање, тј. самонавођења ка извору зрачења који је емитовао непријатељски радар. Друга варијанта ове ракете са ознаком Х-15С је била противбродска ракета, наоружана пробојно-рушећом бојевом главом и опремљена активном радарском главом за самонавођење. Домет уништења надводних циљева је износила до 150 километара. Ово оружје је могло жестоко да осакати групу непријатељских борбених бродова, који нису имали адекватну ваздушну заштиту. Захваљујући својој компактној величини, руски стратегијски бомбардер Ту-160 је могао да носи чак 24 ракете Х-15С. Права ваздушна ракетна крстарица.

Х-32

Суперсонична крстарећа ракета класе ваздух-море Х-32, представља дубоко модернизовану верзију ракете Х-22 „Олуја“. Њена основна намена (мисли се на ракету Х-22) је борба против изузетно важних циљева на морима и океанима, као што су носачи авиона, тешке ракетне крстарице које се налазе на челу ударних поморских борбених група итд. У ту сврху, ова ракета је опремљена конвенционалном и термонуклеарном бојевом главом. Тежина конвенционалне пробојно-рушеће бојеве главе износи 960кг док је снага термонуклеарне бојеве главе равна експлозији милион тона ТНТ-а. Њен оперативан домет је износио око 600км. Овим ракетама су били наоружани бомбардери Ту-16К, Ту-22К, Ту-22М2/3, и Ту-95К. Сви ови бомбардери су били оријентисани на огромну акваторију Тихог океана, и њихов основни задатак је била борба против америчких поморских борбених група које су предводили носачи авиона. Совјетска врховна команда је рачунала, да јој је за ефикасно решавање овог задатка довољна употреба једна стратегијске ваздухопловне формације ранга авио-дивизије, која је бројала нешто више од 80 бомбардера опремљених овим ракетама. У ту сврху МБГ „Радуга“ је произвела око 1000 ових ракета.

Међутим, упркос заиста изванредним летним карактеристикама ове ракете, пре свега када је у питању њена максимална брзина, као и армагедонској снази њеног убојног потенцијала, постојао је један веома озбиљан проблем. Наиме, систем за навођење ове ракете је био изузетно рањив на средства за против-електронску борбу, посебно када је непријатељ активно примењивао методе ометања који су у неприхватљивој мери смањивали њену ефикасност. Њена модернизација је започела још за време СССР-а, међутим услед његовог колапса а потом и свеопште финансијске катастрофе, технички радови на пројекту њене модернизације су заустављени до доласка бољих дана. И научници се нису преварили. Бољи дани за поновни рад на модернизацији ове ракете су дошли 2013.године. Њена дубоко модернизована верзија је добила и своју нову ознаку Х-32.

Основна разлика у односу на Х-22 се односила на промене у управљачком блоку ракете, који се састоји од унапређене електронике која омогућује њено комбиновано навођење (инерцијално и радарско) а које је изузетно отпорно на сваки вид електронског ометања. Затим, повећан је капацитет резероара са горивом а побољшан је и ракетни мотор који користи течно гориво. Захваљујући овом изузетно озбиљном пакету модернизације, њен домет је повећан за читавих 400км и достиже даљину и до 1000км. Заиста изузетан резултат руских конструктора. Захваљујући оваквим помацима када су у питању техничко-тактичке перформансе ове ракете, бомбардер не мора уопште да улази у зону коју покривају палубни ловачки апарати који се налазе на главном објекту њеног дејства тј. на непријатељском носачу авиона. Бојева глава је практично иста као и код ракете Х-22. Дакле, Х-32 је оспособљена да носи и конвенционалну и нуклеарну бојеву главу. Ова ракета је предвиђена за модернизовану варијанту бомбардера-ракетоносца Ту-22М3М. До 2020. године руско ваздухопловство ће бити јаче за 30 модернизованих бомбардера Ту-22М3М, који ће бити опремљени са стотинама ракета Х-32.

Ту-22М3

Х-555

Производња дозвучне крстареће ракете Х-555 је отпочела 1999.године у циљу замене старијих совјетских ракета Х-55 и Х-55СМ, које су ушле у наоружање још 80-их година прошлог века. У први мах, ове ракете су искључиво носиле термонуклеарну бојеву главу снаге 500кт. Дакле, представљале су стратешко нуклеарно оружје ваздушног базирања. Оно што их је красило је био изузетан оперативни домет. Х-55 је мога да погоди циљ на даљини и до 2,500км, док је са Х-55СМ та даљина достизала 3,500км. Ове ракете су се налазиле у стандардном наоружању стратешких бомбардера Ту-160 и модернизованих Ту-95. Њихова основна намена је била наношење фаталних, девастирајућих удара по најважнијим циљевима непријатеља, дубоко у његовој позадини. Приликом свог лета ракете су имале способност да лете на малој висини и да коригују своју путању са рељефом терена, као и да изводе промене трајекторије лета у циљу избегавања противничке противваздухопловне одбране.

Модификована верзија Х-555 представља далеко флексибилнију платформу за прецизну испоруку деструктивног терета. Прво, она се наводи помоћу комбинованог инерцијално-доплерског система управљања, поред којег се ту налази и електро-оптички систем корекције лета и сателитска навигација. Овај управљачки блок је за чак 5 пута увећао прецизност ове ракете. Друго, поред нуклеарне бојеве главе, Х-555 сада може да носи и конвенционалну која може да буде касетна или запаљива парчадно-разорна, укупне масе и до 410 кг. Управо овим ракетама су почашћени терористи у Сирији, када су по њиховим позицијама деловали стратегијски бомбардери Ту-95МС и Ту-160. Истина, повећана маса бојеве главе је имала негативан ефекат на смањење резервоара са горивом, што је смањило њен ефективни домет на и даље веома пристојних 2000км. Са стандардном бојевом главом ове ракете имају домет и до 2,500км.

Х-101

Ракета Х-101 представља најмодерније крстареће оружје које се тренутно налази у оперативној употреби руских ваздухопловних снага. У наредном периоду овај модел ракете ће у потпуности заменити претходно поменуту ракету Х-555 и постати основно ударно ракетно наоружање на стратегијским бомбардерима Ту-160М/М2 и Ту-95МС/МСМ. О овој ракети нема много података. Најважнији технички подаци се налазе под ознаком „строго поверљиво“. Међу војним стручњацима се претпоставља да се ракета до циља наводи комбинованим путем, да поседује савремену електро-оптичку јединицу за навођење, као и велики број осталих високо-технолошких новотарија које су интегрисане на пројектил. Оружје је способно да у сваком моменту своје путање прими, обради и реагује на читав низ додатних информација, које се односе на измене на њеној маршрути, или одређивања нових координата за означене циљеве. Током свог лета, ракета може да добије задатак да уништи потпуно други циљ, од оног који је означен пре њеног лансирања. Дакле ова ракета има способност да у реалном времену редефинише свој основни задатак, промени своју путању и нападне циљеве који нису унапред одређени.

Ту-160 над Москвом

Разорни потенцијал ове ракете се ослања на интеграцију изузетно снажне парчадно-рушеће бојеве главе, али се наравно на њу може накачити и нуклеарна бојева глава еквивалента 500 хиљада тона ТНТ. У том случају ова ракета носи ознаку Х-102. Према оценама западне аналитике, њен оперативни домет достиже готово 5,000 км. Међутим, оно што је по њима посебно застрашујуће јесте хируршка прецизност овог пројектила, који на таквом домету остварује вероватно скретање у износу од свега 5 метара! Поред овог податка, постоји велика вероватноћа да је ову ракету јако тешко открити, и самим тим оборити. Наиме, тело ове ракете као и захвати на њеном мотору темељно су третирани технологијом која смањује њену радарску рефлективност. Ради се практично о „невидљивом“ летећем објекту. Руски стратегијски бомбардер Ту-95МСМ може да понесе до осам ових ракета, док његов млађи колега, суперсонични Ту-160 може да понесе и до 12 ових ракета. Ове ракете су своју борбену премијеру имали и током руске ваздушне операције у Сирији, када је по позицијама терориста лансирано око 60 ракета овог типа опремљених конвенционалним бојевим главама.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“