Рат дроновима: Нови детаљи око напада на руске војне базе у Сирији

Са заласком сунца којег је пратила све мања оптичка видљивост, дежурна средства противваздухопловне одбране су на својим осматрачким сензорима регистровали групу од 13 минијатурних ваздушних објеката, непознатог порекла, који су се приближавали руским базама и војним хангарима. Десет беспилотних апарата је кренуло пут ваздухопловне базе „Хмејмим“ а преостала три је кренуло ка пункту материјално-техничког обезбеђења који се налази у луци Тартус. Готово у исто време, радари великог домета су открили изнад акваторије Средоземног мора још један интересантан ваздушни објекат, који се очигледно ту није случајно нашао. Објекат се налазио у висини географске ширине која се налази тачно између аеродрома „Хмејмим“ и Тартус, на висини од око 7,000 метара. Готово четири сата је кружио изнад те просторије. Радарска детекција је идентификовала да се ради о америчком вишенаменском шпијунском авиону Boeing P-8 Poseidon који је опремљен снажном електронском компонентом за извиђање морског пространства. Извесно је да је овај авион овде намерно послан да прати динамику и ефекте напада беспилотним летелицама на руске војне базе, као и да открије способности и ватрене позиције руске ПВО за њихову одбрану.

Boeing P-8 Poseidon

tataquax

Средства за ПеБ који се налазе у саставу дежурних система одбране ових база, успели су да „хакују“ шест ових летелица и пресеку канал за њихову контролу. Три летелице су преусмерене и спуштене изван територије ових база, а преостале три су приликом преузимања управљачких функција изгубиле контролу, и срушиле се на земљу. Подсећам да се у оквиру ваздухопловне базе „Хмејмин“ налази веома софистициран систем који може да се употреби баш у оваквим случајевима. Ради се о комплексу за ПеБ „Красуха-4“.

Преосталих седам беспилотних летелица оборено је дејством хибридних противваздухопловних система „Панцир-С“, који врше 24-часовно ватрено покривање ближег ваздушног простора око ових војних база.

Важно је напоменути да приликом оваквог, до сада незабележног покушаја напада на руске војне базе, није било никаквих губитака како у људству тако и у материјално-техничким средствима. Ваздухопловна база „Хмејмим“ као и пункт материјално-техничког обезбеђења у граду Тартус, наставили су да нормално фунцкионишу без обзира на овај инцидент.

Тренутно, руски војни специјалисти детаљно анализирају техничке параметре беспилотних летелица које су им „пале у плен“. Утврђују се релевантне чињенице које треба да одговоре на питања како су и на који начин ове БПЛ конструисане, какав је квалитет њиховог управљачког блока, како и на који начин су ове беспилотне летелице оспособљене да буду „ударне“ тј. наоружане различитим типовима класичних и импровизованих убојних средстава.

Детаљном анализом управљачког система, откривено је да су ове летелице полетеле са дистанце која се налази на готово 50 и више километара од ових база. „Полетање ударних дронова је изведено из рејона насељеног места Маузера, које се налази југо-западно до града Идлиб, и под контролом је тзв. „умерене“ опозиције“, наводи извор из Министарства одбране РФ. У вези са тим контактиран је врх турске војске који би требао да има контролу над свим опозиционим снагама које контролишу овај простор, преко својих извиђачких група и обавештајне службе. У документу се наводи да је Анкара на себе прихватила обавезу да у овом региону обезбеди споразум о прекиду ватре, као и да предузме све мере да се овако нешто више никада не понови.

ПеБ „Красуха-4“

Павел Лисицин/Sputnik

Управљачки систем на беспилотним летелицама је користио савремену навигациону опрему која се наводи путем координата добијених са сателита- GPS. Ово је први случај да су терористи извели овако масиван напад беспилотним летелицама са такве даљине. Штавише, техничка експертиза је са жаљењем констатовала да терористи у својим рукама поседују технику која може да се употреби на даљинама већим и од 100 км.

Конструкциона и електронска решења примењена на овим летелицама које су напале руске војне базе у Сирији, засигурно су добијена из иностранства. Ради се о оним државама које могу да произведу високо-софистицирану технологију која обезбеђује хируршки прецизну навигацију путем сателита и даљински управљано „бомбардовање“ путем посебно израђених убојних средстава, која се каче на ове летелице. Све летелице су биле опремљене барометарским висиномерима и сервомоторима за прецизно управљање на различитим висинама. Што се тиче убојних средстава која су прикачена на летелице, кориштени су детонатори стране производње.

Очекује се да на крају своје стручне анализе руски истражитељи раксринкају тајне канале преко којих је терористима достављена технологија за управљање летелицама, као и у изради убојних средстава. Посебно се анализирају типови убојних средстава који су специјално примењени на овим летелицама, њихова структура и начини израде.

Без обзира што је овај напад у свом коначном збиру био неуспешан, забрињавајуће је то да су терористи очигледно овладали веома модерном технологијом која им омогућава прецизне нападе из ваздуха на даљинама већим од 50км. Терористи том приликом ове летелице могу да искористе на 2 начина: да их употребљавају као класичне микро-бомбардере где ће захваљујући својим малим димензијама неприметно и веома прецизно да отпуштају специјално пројектована убојна средства еквивалента минобацачке гранате 60мм или ручне бомбе, или да их користе као „камиказе“ напуњене експлозивом. Захваљујући доступној опреми за навигацију као и управљачком механизму, као и релативно ниској цени целокупне платформе са опремом, они ће ове нападе моћи да изводе са великим бројем дронова и са велике даљине. У сваком случају 2018.година је донела ново тактичко изненађење (мада не и за Русе) када су у питању начини извођења терористичких напада, која ће у будућности бити свакако све чешћа и масовнија, и то како у Сирији, тако и широм целог света. Оно што забрињава је свакако велика примењивост овакве тактике, тј. њен потенцијал за иновативност, где се уз мало креативности може развити практично неограничена комбинација ових изузетно опасних напада. Ту свакако не треба пренебегнути и брз развој технологије, која доноси све снажније и ефикасније електромоторе, као и акумулаторе великог капацитета. Летелице постају све брже, и са већим долетом, способније да носе озбиљнији терет. Управљачки блок је све савршенији, а велики број основних делова је веома доступан и може се комбиновати у технички веома ограниченим условима, у зависности од жеље корисника. Наравно ово се никако не односи на електронске компоненте која омогућавају контролу и прецизну навигацију на даљинама које превазилазе 50км, и која се веома ефикасно могу злоупотребити. То је техника високе класе која се користи искључиво у војскама које имају способност производње беспилотних летелица у војне сврхе, и строго је контролисана.

„Панцир-С“

Виталиј В. Кузмин

Појачани напади који у последње време имају карактер офанзиве на руске војне базе у Сирији, започели су још уочи нове године. Наиме, 31.децембра 2017.године је изведен минобацачки напад на простор ваздухопловне базе „Хмејмим“ у којем су према изворима из Министарства одбране Руске Федерације, погинула два руска војника. Информације о наводним тешким губицама који су настали приликом овог напада, а који су дошли из новинског листа „Комерсант“, одлучно су демантовани из Министарства одбране. Наиме према тим информацијама, на тлу је наводно непоправљиво оштећено чак седам руских борбених авиона (четири бомбардера СУ-24, два вишенаменска ловца СУ-35С и један војно-транспортни авион АН-72).

Прочитајте више: „Панцир“ одбио напад сиријских терориста

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!