Авети прошлости: Где одлазе свемирски бродови који су одслужили своје?

Сергеј Савостјанов/TASS
То би једног дана могло да буде једно од најзанимљивијих места на свету за рониоце и авантуристе. Али, то неће скоро бити могуће, с обзиром да се налази неколико хиљада километара удаљено од цивилизације, а осим тога, територија гробља свемирских бродова у Тихом океану је забрањена за пловидбу.

То је место на нашој планети највише удаљено од људске цивилизације. Удаљени квадрат водене површине познат као лука Nemo (што на латинском значи „нико”) налази се у јужном делу Тихог океана између Јужне Америке и Новог Зеланда. Такође се назива „океански пол неприступачности” и служи као глобално гробље свемирских летелица.

Свемирски бродови се „сахрањују” овде на дубини од 4 километара без икакве шансе да их рониоци пронађу. Пре свега, гробље заузима површину од 17 милиона квадратних километара са остацима свемирских летелица који су разбацани на великој удаљености једни од других. А осим тога, ова зона је забрањена за пловидбу.

Парадоксално, летелица у свемиру може бити знатно ближа овом гробљу од најближе људске насеобине на Земљи. На пример, Међународна свемирска станица у орбити се понекад налази 400 километара од луке Nemo, док се „суседно” Ускршње острво налази на удаљености од 2600 километара.

Прва свемирска летелица потонула је у своју морску гробницу на овом месту 1971. године, а гробље је отада примило преко 260 летелица. Највећи број њих је из Русије (и Совјетског Савеза), која је овде „сахранила” 140 летелица, укључујући и чувену свемирску станицу „Мир”.

Између осталог, на овом гробљу су смештене олупине пет карго бродова европских агенција, шест јапанских карго бродова и ракета америчке компаније SpaceX.

Како изгледа сахрана?

„Сахрана” свемирске летелице која је одслужила своје потпуно је контролисана како би се избегла колатерална штета. Свемирске летелице се у Тихом океану никада не сахрањују у једном комаду.

Свемирски брод се избацује из орбите, а путања његовог пада је прорачуната тако да слети у „океански пол неприступачности”. Мале летелице никада не преживе поновни улазак у Земљину атмосферу и потпуно изгоре. Што се тиче већих, оне се распадну, а делови заврше у луци Nemo.

Па ипак, понекад се дешавају непланиране и потенцијално опасне несреће. 1979. године остаци прве и једине америчке свемирске станице Skylab промашили су мету и срушили се у западном делу Аустралије, где су њени делови пронађени и изложени у локалном музеју.

Други инцидент се догодио са совјетском станицом Саљут-7. 1991. године неки од  њених остатака су пали на територију Аргентине (свих шест ранијих модела Саљута успешно су стигли на своју финалну дестинацију). Срећом, у оба случаја није било жртава.

Важан гост

У скорој будућности гробље очекује специјалног госта.

Астроном др Дејвид Вајтхаус објашњава да ће Међународна свемирска станица у следећој деценији бити деактивирана и пажљиво спуштена у „океански пол неприступачности”. Спуштање Међународне свемирске станице која је тешка 450 тона (четири пута више од станице Мир) биће „спектакуларан призор”, каже Вајтхаус.

На несрећу, још једна активна свемирска станица неће моћи да буде смештена у гробље како је планирано. Кинеска национална свемирска администрација је изгубила контакт са свемирском станицом Tiangong-1 и место њеног пада ће бити далеко од гробља у јужном Пацифику. Тачна локација ће бити позната само неколико сати пре него што летелица уђе у атмосферу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“