Руски инжењери прaктично су сустигли прекоокеанске колеге у производњи извиђачких беспилотних летелица, па тако компанија „Элерон“ дронове израђује по властитим пројектима, док их „Застава" и „Форпост" производе по лиценци. Од америчких пандана раликују се по томе што су мањих габарита и једноставне конструкције. А осим тога су и јефтинији, па и није велика штета ако се у борби изгубе, јер се могу заменити новим, закључује аутор.
Приметно је и све мање заостајење Русије у домену ударних беспилотних летелица, пише Бенедет, напомињући да је прошле године представљен дрон „Орион“ који може врло дуго да лети и носи оружје. До 2020. године руска војска ће из концерна „Сухој“ и „Миг“добити ударне беспилотне летелице тешке класе. Осим тога Министарство одбране Русије разматра могућност производње ројева минијатурних дронова, које на окупу држи вештачка интелигенција и који могу да извршавају компликоване задатке, истиче Бенедет.
Ако с неба сиђемо на земљу надмоћ руских технологија постаће очигледна, наводи експерт. Додаје да је Америка неопростиво заостала у развоју беспилотних машина за подршку пешадије и инжењеријских робота. Пре свега то је повезано са етичким питањима о употреби оружја од стране вештачке интелигенције и страхом од „побуне машина“, сматра Бенедет.
Међутим руска војска већ пуном паром користи роботе за разминирање „Уран-6“, „Скарабей" и „Сфера", укључујући и војну кампању у Сирији. Врше се тестирања тешке борбене платформе „Уран-9" и „Вихрь", робота средње класе Нерехта, наоружног митраљезом великог калибра, као и универзалног гусеничног роботизованог система на даљинско управљање „Платформе М“.
Руске инжењере иначе побуна борбених машина не плаши, пошто је питање примене оружја решено још током фазе пројектовања и резервисано за човека.
„Употреба ватреног оружја које се налази у склопу роботизованих платформи, и даље је под искључивом контролом човека-оператера, а не машине. Мислим да ће тако још дуго остати, изјавио је генерални директор Предузећа за пројектовање роботских система „Уран“ Дмитриј Остапчук.
Када је реч о руским роботима рачунало се и на друге непланиране ситуације када би, рецимо, због грешке у софтверу или неисправности машине могло да дође до неких дејстава мимо команди или кретања у погрешном смеру.
Таквих случајева код страних конкурената има врло много, међутим „Урани“ имају одговарајуће осигураче, тврди Остапчук.
Бенедет је на крају свог текста заључио да је Русија отклонила јаз у развоју аутономних система и сада се креће крупним корацима напред, као и да је Америка одавно над том чињеницом морала да се замисли, преноси дневни лист Российская газета.