Бије са 50км право у центар! Руси крећу у модернизацију супер-топа 2С7 „Пион“

Најновија технологија у великој мери продужава животни век постојећег наоружања које се налази у руској армији. Наоружање старо већ пола века, се захваљујући научном продору у техничким областима које покривају електронику и рачунарство, практично други пут рађа. Својеврстан „цунами“ када је у питању модернизација система за управљање ватром, тј. њихова радикална „компјутеризација“, уз несумњив помак у усвајању „паметне“ артиљеријске муниције, на најбољи начин може да реактивира изванредан потенцијал састављен од масивног челика, који се у хиљадама тона налази у руским оружаним снагама. Наиме, руско Министарство одбране је прихватило програм модернизације самоходних артиљеријских система 2С7 „Пион“, који се у наоружањи налази још од 70-их година прошлог века. Захваљујући својим изванредним балистичким карактеристикама, ово оруђе ће и даље представљати „страх и трепет“ на фронту.

2С7 „Пион“

Wikipedia

У дугом временском периоду, главни задатак овог система је био да нанесе удар по позицијама непријатеља у тактичкој дубини фронта, употребом специјалне артиљеријске муниције која је опремљена тактичким нуклеарним бојевим главама. За извршавање оваквих задатака прецизност оруђа је била од другоразредног значаја, захваљујући огромној разорној снази ових пројектила еквивалента 2000 тона ТНТ-а. Довољно је било само усмерити артиљеријску цев у правцу непријатеља, и испалити пројектил на пројектовану даљину која ће да буде безбедна по сопствене снаге. Међутим, када је у питању употреба конвенционалне артиљеријске муниције, оруђе није задовољавало високе критеријуме прецизности. По оцени експерата, пакет модернизације који је предвиђен за ово оруђе, знатно ће побољшатиуправо  ову  способност, и обезбедити ефикасно дејство тешким конвенционалним гранатама калибра 203мм на даљинама већим од 50км.

Како преноси интернет портал „Известија“, Руси се спремају да масовно модернизују све оперативне артиљеријске системе 2С7 „Пион“ (око 350 јединица). Кључни елемент модернизације овог самоходног оруђа је интеграција савременог система за управљање ватром. Основни захтев приликом усвајања новог пакета модернизације је ефикасна борба са непријатељским  циљевима који се налазе дубоко иза првих линија фронта, на даљинама и до 50км. Овај стандард модернизације ће бити компатибилан и са беспилотним извиђачким летелицама које ће у реалном времену кориговати прецизност артиљеријске ватре.

У Министарству одбране нису искључили могућност да се у блиској перспективи на бази муниције кал.203мм развије нови високо-прецизни пројектил, као што је то урађено код руске самоходне хаубице Мста-С кал-152мм и њеног пројектила „Краснопољ“. Према тврдњама из Министарства одбране, у том случају би се за приближно 2х повећао и оперативни домет оруђа (на даљине и до 100км). Муниција би имала и различите типове бојевих глава, као што је пробојно-рушећа, касетна, разорна. Целокупан пројекат модернизације је на себе преузела волгогорадска фабрика „Баррикады“ која се налази у саставу корпорације „Уралвагонзавод“.

Мста-С

Витаљиј В. Кузмин

2С7 „Пион“- је тешко самоходно артиљеријско оруђе великог домета. Спада у најмоћнија оруђа такве класе у свету. Укупна тежина оруђа достиже 45т, до чега једна трећина отпада само на топ 2А44 који је дугачак 11 метара. Артиљеријско оруђе је способно да за два минута испали до пет граната, од којих је свака појединачно тешка 110кг. Максимална брзина на уређеном путу приликом марша је до 50 км/ч. Његова посада се састоји од 13-14 људи, који опслужују цело оруђе.

Његов основни задатак је борба против непријатељских циљева који се налазе у тактичкој дубини фронта. Посебна посластица су му командни центри, чворишта везе, артиљеријско-ракетне позиције непријатеља, хелиодроми, складишта муниције и горива.

Главни уредник журнала „Арсенал Отечества“ Виктор Мураховски, истиче да ће нови компјутеризовани систем за управљање ватром који  се посебно развија за артиљеријска оруђа великог домета, бити изузетно важан елемент модернизације целокупне армије.

„Таква модернизација ће дозволити ефикасно садејство између артиљеријских дивизиона и софистицираних извиђачких елемената за откривање непријатељских циљева и корекцију ватре“, - истиче Мураховски.

То се најбоље потврдило током рата у Сирији. Наиме, основни спецификум рата у овој држави је тај да непријатељ не поседује класичан фронт, тј. прву линији одбране. Операције се изводе брзо, изненадно, и из различитих праваца. С тога, ефикасно дејство артиљеријских система мора да одговара темпу борбених дејстава. Непријатељ се мора веома брзо лоцирати и ураганском ватром у потпуности уништити. У оваквим условима, од изузетно великог значаја је примена мобилних извиђачких платформи које се састоје од беспилотних летелица, мреже копнених радара и тактичких система везе, који су увезани са командним артиљеријским пунктовима. Оваква подела задатака скраћује временску припрему за чак 3-5х, у односу на ранији период.

Познати руски војни експерт је даље приметио, да је поред интеграције новог система за управљање ватром нужно и развити нове типове муниције у калибру 203мм. Нова граната мора непријатељу да падне практично на главу, иако се он налази 50 и више километара далеко од прве линије фронта.

„Такви пројекти свакако да постоје. Конструисање високопрециних граната, које ће да користе различиту технологију корекције путање пројектила приликом његовог навођења на циљ, фундаментално је важна за оруђа оваквог типа. Ми већ имамо доста искуства када је у питању производња граната и ракета које у себи имају „паметне“ системе који управљају пројектилом  (радио-балистичка технологија, мрежа војних сателита ГЛОНАСС). Употребом овакве технологије, за коначан резултат не морамо да бринемо. Захваљујући гранати која има тако велику разорну моћ, ми ћемо у својим рукама имати прави „хируршки скалпел“. Довољно је испалити 1-2 овакве гранате да би се гарантовано уништио сваки војни објекат, удаљен неколико десетина километара“-истиче стручњак.

Поред овог „гигантског“ топа, Руси планирају да модернизују још једно застрашујуће артиљеријско средство које поред конвенционалних граната, може да испаљује и тактичке нуклеарне пројектиле. Наиме, уводна серија тешких самоходних минобацача 2С4 „Тулипан“, прошла је процес модернизације у оквиру Уралског машинског завода.

2С4 Тулипан

Витаљиј В. Кузмин

Овај јединствени минобацач у калибру 240мм је добио напредни пакет модернизације, који укључује нови систем везе, као и осавремењени нишански и навигациони комплекс. Пун формат ове модернизације, тачније сви његови елементи представљају војну тајну. У оквиру руске армије се налази преко 400 ових минобацача, од којих ће барем половина бити модернизована на напредни стандард.

2С4 Тулипан је совјетски минобацач великог калибра (240мм) који је због своје карактеристичне убацне путање мине, намењен уништавању утврђених циљева непријатеља, који нису доступни другим типовима артиљеријског оружја. Борбени комплет овог минобацача се састоји од 20 разорних мина појединачне масе од 134кг, као и десет активно-реактивних мина са повећаним дометом. Ове последње имају масу од чак 230кг. Ефективни домет минобацача са обичним минама износи 9,000 метара, док са активно-реактивном мином домет достиже готово 20,000 метара. Поред мина са разорним бојевим главама, 2С4 Тулипан може да испаљује и мине са касетним бојевим главама, па и навођене суперпрецизне мине типа „Смельчак“ које су посебно ефикасне против минијатурних-тачкастих циљева. Захваљујући изванредној ватреној моћи овог оруђа, Руси су за 2С4 Тулипан развили и специјалну запаљиву мину „Сайда“, као и неутронску муницију „Смола“ и „Фата“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!