Производња „Белог лабуда“ је започета у Казанском ваздухопловном заводу С.П.Горбунова-КАПО, још 1984.године. Фабрика је производила ове авионе темпом од 3-4 јединице на годишњем нивоу. Интензиван производни процес је трајао све до 1992.године, када је на власт дошао Борис Јељцин који је обуставио његову даљу производњу, и пријем у јединице руске армије. Уследило је пет тешких година за овај завод. Међутим, 1997.године поново започиње припрема за наставак његове производње. Прошла је читава деценија док су два недовршена авиона некако доведена до оперативне функције. Остао је још један недовршен авион, који је требао да буде склопљен по најновијем програму модернизације на стандард Ту-160М. Овај авион је коначно довршен новембра месеца прошле године и тренутно се налази у фази летних испитивања.
Модернизација стратегијских ракетоносаца Ту-160М, на бази претходне верзије авиона Ту-160 значајно ојачава борбене потенцијале руске стратегијске авијације. У скоријој будућности, започеће производња апсолутно нових борбених машина са ознаком Ту-160М2. Наиме, у претходне две године Казанска фабрика авиона КАПО је извршила озбиљну реорганизацију, стављајући у функцију специјалну технолошку линију за производњу "Белог лабуда", и у потпуности комплетирала фабрику за монтажу. Претпоставка је да ће ова фабрика започети серијску производњу нових летелица од 2022.године. До тада, вероватно ће се преосталих 11 Ту-160 модернизовати на стандард Ту-160М1+, који у ствари представља транзициони пакет који у свом саставу има делове опреме који су намењени новом Ту-160М2. У сваком случају, у руским медијима влада једна врста конфузије када су у питању информације о овом авиону, тако да се тренутно не може тачно прецизирати о каквим пакетима модернизације се ради, и шта све они подразумевају.
„Комсомольская правда“ / Global Look Press
Заједно са прототипским верзијама, направљено је 35 стратегијскихбомбардера Ту-160. Као што смо рекли, авијација Дугог домета располаже са укупно 16 оперативно спремних бомбардера Ту-160/Ту-160М. Тренутно се у саставу бомбардерских ескадрила налази 11 авиона базичне верзије Т-160, и 5 модернизованих Ту-160М. Сходно томе, летелица са евиденцијским бројем 8-04 ће бити прва код које ће највероватније бити примењен модернизовани стандард Т-160М/М1+. Овај авион је назван по некадашњем команданту Ратног ваздухопловства СССР-а а касније Русије, генералу Петру Дејнекину који је недавно преминуо. На овај стандард ће се постепено подићи и преосталих 11 авиона Ту-160.
Пуна модернизација на стандард Ту-160М укључује унапређење и проширење постојећег радарско-електронског система авиона. Интегрисан је нови систем управљања наоружањем који ће омогућити употребу постојећих, али и перспективних крстарећих ракета. Такође, значајно ће се повећати прецизност тзв.“паметних“ али и слободнопадајућих авиобомби. У оквиру нишанског система уведен је канал који је повезан са сателитском мрежом ГЛОНАСС. Што се тиче летних карактеристика авиона, оне ће да остану на истом нивоу као и код базичне верзије Ту-160.
Ту-160 спада у највеће летелице у историји ратне авијације. Ради се о суперсоничном бомбардеру, који има променљиву геометрију крила. Према својој тежини спада у најтеже авионе на свету. Његова максимална узлетна маса достиже 275 тона, док капацитет његовог бомбалука у унутрашњости трупа авиона, достиже чак 45 тона убојног терета. Поређења ради, амерички стратегијски бомбардери унутар свог трупа могу да понесу између 22,7 тона (B-52) – 34,0 тона (B-1B). B-2 „Spirit“ има капацитет унутрашњих спремика до 27 тона убојног терета. Упркос томе, Ту-160 може да достигне максималну брзину од 2230 км/ч, и да се попне на висину од 21000 метара.
Истина, овај авион није најбољи када је у питању радарска невидиљивост, где амерички стратегијски бомбардер B-2 „Spirit“ за сада нема премца. Међутим, ни по овом параметру Ту-160 није „наиван“. Приликом његове израде примењене су техничке процедуре које смањују радарску видљивост. Када је реч о аспекту радарске невидиљивости, он је у равни са другим америчким стратегијским бомбардером B-1B. Међутим, оваква карактеристика у пракси нема неког великог значаја. Наиме, Ту-160 је наоружан са „стелтним“ крстарећим ракетама домета преко 5,000км, што значи да авион нема никакву потребу да улази у ваздушни простор који је покривен непријатељским средствима ПВО.
Ту-160М2 ће бити знатно ефикаснији ракетоносац, него што су то његови претходници. Са базичном верзијом авиона ће делити само спољни изглед. Што се тиче осталих компоненти који ће постати интегрални део овог авиона, ради се о потпуно новој летелици. Велики део ових система се налази у режиму строге државне тајне. Оно што је засигурно познато, нова техника ће обезбедити овом авион озбиљан прираст борбених способности.
Вадим Савицки / Global Look Press
Заменик министра одбране Јуриј Борисов је једном приликом изјавио да ће Ту-160М2 за чак 2,5 пута бити бољи од стандардне верзије авиона Ту-160.
Поред драматичног унапређења електронског система на авиону, планира се и побољшање његових летних карактеристика. У том смислу, самарски завод СНТК Н.Д Кузњецова је развио нову верзију мотора са побољшаним карактеристикама НК-32-02. Он уствари представља модификацију старијих мотора НК-32. Код њега је примењена технологија електронског систем управљања, баш као и код млазних мотора пете генерације. Конструктори су успели да подигну и потисну снагу мотора. У режиму додатног сагоревања, мотор развија потисак од 26000 кгс. То значи да ће авион моћи да понесе још више корисног терета. Мотор ће бити за 10% економичнији, а једноставније ће бити и његово одржавање. Процене су да ће Ту-160М2 који ће да буде опремљен са овим моторима, без проблема достизати раздаљине веће од 15,000 км.
Иначе, са мотором НК-32-02 Руси имају велике планове. Претпоставка је да ће овај завод до 2030.године испоручити Министарству одбране неколико десетина ових мотора, од којих је сваки тежак по 3,5 тоне. На бази НК-32-02 руски конструктори ће развити нови мотор за ПАК-ДА, као и посебни мотор за тешки војно-транспортни авион АН-124 који тренутно користи украјинске моторе Д-18Т.
Као што смо већ напоменули, авионика за Ту-160М2 ће бити радикално унапређена. Навигациони систем ће користити три механизма оријентације:
- Астронавигациони канал
- Инерцијални систем и,
- Сателитски систем позиционирања
Знатно ће порасти заштита авиона од практично свих видова борбених система ваздушног и копненог базирања. Комплекс одбране који се развија за Ту-160М2 ће обезбедити готово 100% заштиту авиона од ракета класе ваздух-ваздух и земља-ваздух. Ово је недавно изјавио заменик генералног директора концерна „Радиоэлектронные технологии“- КРЭТ, Владимир Михев. Иначе овај концерн је добио задатак да разради апсолутно савршен систем за противелектронску заштиту авиона Ту-160М2. Он мора да неутралише сваку претњу, која може да дође од постојећих али и перспективних ракета, које могу да угрозе авион. Спекулише се да ће база за овај противелектронски „штит“ који ће бити у склопу Ту-160М2, представљати систем ПеБ „Витебск“. Најновији систем ће по квалитету али и количини уграђених компонената далеко превазићи ПеБ „Витебск“. Он ће по својој функцији бити близак са комплексом за противелектронску борбу који је примењен на руском ловцу пете генерације Су-57. Иначе, комплекс „Витебск“ штити авионе од противничких ракета опремљених инфрацрвеним, ултра-љубичастим, оптичким и радарским главама за самонавођење. Дакле, поред ракета које се испаљују са рамена а које се врло лако могу наћи у рукама терористичких формација (нпр. „Стрела“, „Игла“, „Stinger“ и сл.), овај комплекс веома успешно опструише и ракете средњег и великог домета које имају озбиљне војске („Patriot“, „Aster“, „Бук“).
Радарска станица новог ракетоносца ће технолошки такође припадати техници која се уграђује на апарате пете генерације, а која користи антену са фазираном антенском решетком. Може се са сигурности претпоставити, да ће овај радар претраживати не само предњу, него и задњу полусферу. Није искључена могућност размештања бочних антенских пријемника, чиме би радарски систем покрио простор од 360 степени око летелице.
Комплетна радио-електронска опрема биће уграђена на модуларном принципу тј. имаће тзв. „отворену“ архитектуру. Осим тога, програмски софтвер неће само обезбеђивати нормалну функцију свих електронских компоненти унутар овог система. Он је посебно пројектован да обезбеди његов несметан рад и приликом отежаних услова, какви се засигурно могу десити приликом извођења борбених операција. Рецимо, услед отказа једног од процесора који може бити изазван механичким оштећењем, његову функцију одмах преузимају остали процесори у систему, и на тај отклањају застој те брзо стабилизују његов рад. Уколико нпр. откаже главни процесор који покреће навигациони систем авиона, остали процесори у систему који су намењени функционању комплекса за ПеБ, комлекса везе, па и комплекса управљања наоружањем, аутоматски део свог капацитета преусмеравају на „оживљавање“ привремено изгубљене функције у циљу њеног поновног успостављања.
Нови систем управљања наоружањем омогућиће значајно повећање ударне моћи новог „Белог лабуда“. То ће се посебно односити на повећану тачност навођења ракете на циљ, као и „паметних“ авио-бомби. Тренутно, стратегијска авијација ВКС Русије у свом оперативном наоружању поседује крстарећу ракету са вероватно највећим дометом на свету. Ракета Х-101 има домет од који се по различитим изворима креће од 4,500-5,500 км који је неколико пута већи од аналогне америчке ракете AGM-86D са дометом од „тричавих“ 1,200км. Ова ракета је намењена пре свега за нуклеарни удару по стратешким тачкама непријатеља, мада је доста ефикасна и приликом удара са конвенционалним бојевим главама тежине 500кг ТНТ-а. То се најбоље видело приликом дејства по терористичким циљевима у Сирији, где су ове ракете приказале висок степен поузданости.
Leonid Faerberg/Transport Photo Images / Global Look Press
Нови нападно-навигацијски систем за Ту-160М2 ће бити компатибилан и са перспективним ракетама које тек треба да уђу у наоружање. То се пре свега односи на ракету екстремног домета, која носи експерименталну ознаку Х-БД. Иако су њене карактеристике у домену тајне, готово је извесно да ће ова ракета превазиђи оперативни домет Х-101.
Поред ове ракете, руски ракетни конструктори интензивно раде и на пројектилу која ће поред поприлично великог домета, имати још једну изузетно важну карактеристику која се намеће као фундаментална за оружје будућности. Наравно, ради се о брзини. Ракета „Изделие 75“ ће бити хиперзвучна навођена ракета. Према веома скромним информацијама, ради се о оружју дужине 6 метара. Њена тежина износи 1,500кг. Пројектована брзина ракете је 6 Маха, док је оперативни домет 1,500км. На циљ ће се наводити помоћу радарске самоновађене бојеве главе, која ради у активном и пасивном режиму рада. Планирано је да се стотинама ових ракета наоружају стратегијски бомбардери ракетоносци Ту-22М3, Ту-95МС и Ту-160М2. Интересанто је истаћи да руски научно-конструкторски заводи већ сада развијају концепцију њене модернизације. Наиме, може се већ сада рећи да руски научници имају технички пројекат који ће омогућити овој ракети да достигне брзину која је 12 х већа од брзине звука! Поред тога, створени су и технички предуслови и за њен већи домет.