Представници водећих универзитета, иновационог бизниса, као и државних и недржавних института за развој донели су ову одлуку после дугог разматрања. Говорило се о стварању жироскопског робота-млина за рад на Месецу, о развоју ефикасних метода за експлоатацију воде из месечевог тла, као и о неопходности развоја руског законодавства, како би се руским компанијама омогућило да на Земљином сателиту врше ископавања руда.
Према процени међународних експерата, освајање космичке сировинске базе може да повећа обим међународног тржишта у сфери космичких радова и услуга на три трилиона долара. Осим тога, коришћење космичких сировина и производа њихове прераде непосредно на орбитама или природним космичким објектима суштински ће променити парадигму космичке технике.
С друге стране, међународно законодавство у сфери коришћења космичког простора данас забрањује комерцијално коришћење сировина из космоса. Зато научнотехничка политика Русије није подржавала пројекте у том правцу, па самим тим практично не постоје ни инвестиције у ту сферу.
Међутим, ситуација се веома брзо мења: САД и Луксембург су током последње две године једнострано потписали документе о космичкој конкурентности, који регулишу експлоатацију руда на астероидима.
Зато су сада руски научници и бизнисмени потписали меморандум у чијем тексту се говори о „неопходности, сврховитости и правовремености стварања потребних услова у оквиру научно-техничке политике државе за развој експлоатације рудних богатстава у космосу”. Између осталог, наравно, ради се и о стварању потребне законске базе, наводи се у саопштењу.
Савремено научно-практично искуство руских универзитета рударско-геолошког профила омогућава да се успешно адаптирају технологије које се користе у традиционалној рударској производњи за услове у космосу.
„На западу су после усвајања нових правила почеле активне инвестиције у космичку рударску производњу”, изјавио је генерални директор научнообразовног центра „Иновационе рударске технологије” Научноистраживачког института „МИСиС” Павел Ананјев. Русија такође треба да направи своја правила која, с једне стране, не би кршила постојеће забране на извоз космичких руда, а с друге би омогућила нашим стручњацима да развијају практичне технологије у сфери експлоатације и орбиталне производње”.
По мишљењу стручњака, с тачке гледишта економске исплативости транспорта, са Месеца има смисла набављати само хемијски елемент хелијум-3. Он је невероватан извор енергије, и 20-30 тона овог елемента је довољно да задовољи, на пример, све енергетске потребе Земље за годину дана.
Сви остали ресурси, као што су соларна енергија, вода, гасови, конструкциони материјали и ретки елементи, треба да се користе непосредно у космосу за рад лунарних база и орбиталних лабораторија, сматрају научници.
Они су већ представили низ практичних пројеката за експлоатацију у условима космоса. Између осталог, на пример, пројекат лаког и компактног роботизованог млина за извлачење ретких елемената из стена, између осталог, дијаманата из кимберлита. Још један пројекат је Месечев робот за експлоатацију реголита и извлачење воде из њега, који ће се кретати по Месецу и вршити пробна бушења.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
