„Ово је планска обука, кроз њу пролазе сви кандидати за капетане летелица. Морамо умети да летимо и тамо где не постоје аеродроми. Транспортни авиони могу да слећу и полећу са снежних, земљаних и травнатих површина. Треба само умети”, рекао је командант војне транспортне авијације Владимир Бенедиктов.
Распон крила четворомоторног „Антеја” је 64 метра, нормална маса у лету му је 160 тона. Ова грдосија може да слети и тамо где не може ни аутомобил да прође. Вишеосовински стајни трап омогућава му да слети на неприпремљену површину, а брзину не смањује помоћу кочница, него помоћу мотора.
Када авион додирне земљу, мотори укупне снаге 61 хиљаду коњских снага почињу да се окрећу уназад: лопатице пропелера мењају положај и пропелери заустављају Ан-22.
„При узлетању и слетању на неприпремљене терене потребно је веома глатко и прецизно управљати командама, посебно предњим точковима. Још једна специфичност је у томе што авион не стоји у месту. Чим се укључи режим за узлетање он практично одмах креће”, рекао је командант „Антеја” Сергеј Першин за телевизију „Звезда”.