„У овој години планирамо да започнемо прву етапу модернизације вишенаменског борбеног ловца Су-30СМ, која би требала да буде окончана наредне 2019.године, од када би почео да се примењује најновији стандард“-истакао је за новинску агенција РИА Новости доктор техничких наука и први заменик министра одбране Јуриј Борисов. Он је ово изјавио приликом посете чувеном Иркутском ваздухопловном заводу где се производе ови авиони. Према његовим речима, у овом моменту се у руским оружаним снагама налази 100 оперативних борбених авиона Су-30СМ.
„Ове летелице су се изванредно показале током својих борбених мисија у Сирији, где су приказале широки дијапазон могућности своје примене.“-истиче Борисов. На основу ратних искустава, али и на основу оствареног продора у техничкој сфери, поред Су-30СМ који су искључиво намењени руском ратном ваздухопловству, планира се и освајање пакета модернизације и за експортне варијанте ових ловаца. Са оваквим пакетом модернизације његова ефикасна примена ће се продужити у наредних 35-40 година.
Модернизована верзија вишенаменског ловца носиће ознаку Су-30СМ1. Основна унапређења у односу на верзију Су-30СМ се тичу значајног побољшања нападно-навигацијског комплекса авиона, који ће обезбедити употребу перспективних типова убојног наоружања класе ваздух-земља. Према речима једног броја људи који су укључени у цео овај процес, пакет модернизације ће у великој мери приближити овај авион борбеним летелицама пете генерације.
Су-30СМ је авион изванредних летно-тактичких карактеристика. Његов главни задатак је остваривање апсолутне ваздушне доминације изнад ширег простора где се одвија битка. Основи фокус су противнички ловци и бомбардери, али се може употребити и за гађање циљева на земљи. Најновијим пакетом модернизације, руски конструктори очигледно покушавају да унапреде његове „бомбардерске“ карактеристике и уједначе их са његовим способностима када је у питању борба у ваздуху. У том смислу се може очекивати интеграција додатног пакета софистициране опреме за откривање и гађање циљева на земљи, која ће омогућити проширење листе убојних средстава класе ваздух-земља која се могу наћи у његовом наоружању. Према речима војних стручњака, највероватније се конципира варијанта која ће моћи да примењује високо-прецизну муницију какве су нпр. "навођене ваздухопловне бомбе КАБ-250 и ракете класе ваздух-земља Х-59МК2."
КАБ-250* је специфично развијена за руски авион пете генерације Су-57, и прилагођена ношењу у унутрашњим борбеним спремницима. Међутим, без обзира на свој изглед који је прилагођен том захтеву, ову бомбу могу да носе и други авиони чије се подвесне тачке налазе углавном споља, на крилима или испод трупа авиона. Такав сучај ће да буде и са најновијом модернизованом варијантом Су-30СМ1. Бомба је конструисана на основу класичне аеродинамичке шеме. Ради повећања њеног оперативног долета приликом отпуштања са авионске платформе, али и њених маневарских способности, дограђена су аеродинамичка крила. Основни императив приликом њене конструкције је био да се обезбеди висока тачност поготка (одступање од циља не веће од 5 метара) у условима где авион не улази у зону непосредног дејства противничке ПВО. Да би се постигла оваква прецизност, руски конструктори су применили систем комбинованог навођења авиобомбе, која се у почетном и средњем делу своје путање наводи путем инерцијално-сателитске апаратуре, а у завршном делу путање (на неких 2-3 км од циља) навођење преузима термовизијска глава за самонавођење, која са корелационим алгоритмом обраде информација, аутоматски селектира и прати циљ обрушавајући се на њега са „снајперском“ прецизности.Такође, када је опремљена са ласерском главом, бомба се може наводити путем ласерског снопа који може да се емитује из ваздуха или са копна (пешадија са копненим ласерским обележивачима циља). Примена термовизијске главе за самонавођење обезбеђује високу отпорност бомбе на електронско ометање од стране противника (напомена: приликом снажног електронског ометања, долази до опструкције и пуцања канала који сателитски наводи бомбу на циљ. Тада на сцену ступа инерцијално навођење које доводи бомбу у реон циља таман толико да га захвати термовизијска глава за самонавођење, која потом преузима управљање над бомбом до удара у циљ). Бомба је тешка 250кг од чега на експлозивно пуњење отпада 50% њене укупне тежине. Опремљена је парчадно-рушећим типом бојеве главе.
Ракета класе ваздух-земља Х-59МК2, у ствари представља радикално модернизовану концепцију противбродске ракете Х-59МК „Овод-МК“. Ова ракета је намењена за уништавање непокретних копнених циљева, као што су већи објекти и инфраструкура непријатеља. Опремљена је различитим типовима система са управљање, као што је инерцијални систем навођења са којим је интегрисан електро-оптички блок и систем сателитске навигације ГЛОНАСС. Код ње је у потпуности примењен принцип „испали и заборави“. Ради се о ракети изузетно велике прецизности и разорне моћи. На максималном домету који је пројектован на 300 км, ова ракета има одступање од циља свега 2-5 метара, што је потпуно небитно ако се зна да носи бојеву главу набијену са чак 350кг високобризантног експлозива. Приликом свог крстарења, ракета користи изузетно низак профил лета, тако да представља тешко уочљив циљ за непријатељске радаре. Уосталом, и сама технологија њене израде заснована је на принципима који додатно смањују њену радарску рефлексију. Поред пробојно-рушеће бојеве главе Х-59МК2 може да буде опремљена и касетном бојевом главом за уништавање већих скупина непријатељске живе силе и оклопне технике. Укратко ради се о изузетно софистицираном пројектилу способном да са лица земље „истреби“ огроман број различитих копнених циљева, без обзира на његову величину и степен заштићености.
Као што смо већ рекли, руски вишенаменски борбени авион Су-30СМ је првенствено намењен остваривању превласти у ваздушном простору. Још 2012.године је потписан уговор за Министарством одбране Руске Федерације, који је обухватао набавку 116 апарата Су-30СМ, од чега би у редове Војно-космичких снага отишло 88 ових авиона, док би Ратна морнарица добила 28 апарата Су-30СМ. Практична реализација овог уговора, тј. његова динамика се доста повољно одвија, тако да је до сада испоручено око 100 авиона овог типа руским ваздухопловним јединицама. У скорије време ће највероватније бити потписан уговор за набавком још 50 авиона Су-30СМ/СМ1 за потребе Министарства одбране, који ће их потом по потреби распоредити тамо где је то неопходно. Овај уговор би требало да се реализује најкасније до 2022. године, након чега би се Иркутска фабрика ваздухоплова фокусирала на производњу линије путничких авиона МС-21, који се тренутно налази у фази интензивног тестирања. До краја 2022.године процене су да ће руска армија поседовати око 170-180 летелица Су-30СМ/СМ1.
* Бомбу су конструисали инжењери Корпорације „Тактическое ракетное вооружение“