Сирија: Руски „Солнцепек“ и „Змај Горинич“ демолираће терористе у Источној Гути

Вадим Савицки/Global Look Press
Сиријска армија у координацији са својим савезницима, спрема се да у потпуности уништи терористичко легло које се налази на ободима главног града Дамаска. У циљу реализације овог веома компликованог задатка, ангажоваће се и руске Ваздушно-космичке снаге, које се са својим борбеним капацитетима налазе на простору ваздухопловне базе „Хмејмим“.

У том смислу, у веома кратком временском року је прикупљена изразито офанзивна борбена групација ранга дивизије, образована од 10,000 најелитнијих сиријских бораца. 

Источна Гута је практично од почетка рата у рукама терориста који се боре против легитимне власти у Дамаску, и сиријске армије. У протеклих неколико година рата, овај простор су поселе терористичке снаге у броју од неколико хиљада бораца. Захваљујући густини насељених места која се налазе на простору источне Гуте, терористи су направили изузетно чврсто упориште из којег непосредно угрожавају и сам главни град. У неколико временски и просторно ограничених нападних операција, које су у протеклом временском периоду извеле сиријске снаге у садејству са својим савезницима, ова територија је у великој мери изолована и стављена у чврсто окружење. Међутим, даљи напредак у циљу коначног сламања ове терористичке енклаве, представља изузетно тежак задатак, јер су за протеклих неколико година терористи изградили веома чврсте одбрамбене позиције повезане лавиринтима подземних ходника. Поред тога, терористичке формације су изузетно добро наоружане великим бројем ракетних бацача и противтенковских система различитог порекла. У рушевинама се налази велики број снајпериста, а нарочит проблем представљају урбане борбене групе, које су веома покретљиве и „до зуба“ наоружане свим и свачим. Готово сви постојећи коридори су минирани, а по рушевинама се налазе мине изненађења, у огромним количинама. Код свих ових група је присутан и фактор радикалног верског фанатизма, који им даје наглашену истрајност у борби, а неретко се по предњим крајевима одбране сиријске војске, изводе и самоубилачки напади. Постоје оправдане сумње, да се у редовима терористичких снага налази и добар део специјалиста из иностраних војно-обавештајних структура које су итекако заинтересоване за овај конфликт. Ове структуре имају задатак индоктринације, обуке и руковођења најекстремнијим терористичким скупинама, у циљу непрекидног везивања сиријске армије за ово подручје, што би њиховим даљим јачањем створило услове за свеопшти напад на Дамаск и ликвидацију легитимне власти на челу са Башар ел Асадом.

Даље компликовање ситуације на Блиском истоку, условило је да сиријска команда заједно са својим савезницима, размотри и питање терористичке енклаве у Источној Гути, која данас-сутра може да створи изузетно велике проблеме сиријском војном и политичком руководству, па и да угрози сам Дамаск. Нема сумње да терористичке снаге, као и њихови инострани спонзори, пуно тога полажу када је у питању управо простор Источне Гуте. Она представља идеалан простор, који се у неповољном развоју догађаја по сиријске снаге, може претворити у стратешки правац из којег ће уследити „блицкриг“ на Дамаск, који би практично довео до преокрета у овом рату. Зато се тамо налазе, можда и „најелитније“ терористичке снаге, са којима готово па извесно, руководе инострани војни елементи и инфилтрирана „интелигенција“.

Судећи по извештајима са терена, сиријска армија је решила да стави тачку на ову причу. Информације које долазе из различитих извора говоре, да су на овај простор са севера и истока земље пристигле јединице елитне „Тигар“ дивизије, која се у претходним месецима и годинама претворила у „челичну оштрицу“ сиријске армије, прославивши се у ослобођењу великих делова Сирије од ултра-радикалних терориста, и уништењу њихове новокомпоноване монструм-државе. Данас „Тигрови“ представљају практично главног носиоца свих озбиљнијих офанзивних операција сиријске војске. Ово нимало није случајан резултат, јер се ова јединица у међувремену по својој структури, опреми и наоружању, приближила моторизованим јединицама какве видимо у саставу регуларне руске армије. Добар део руских инструктора је учествовао у озбиљном унапређењу ове јединице, као и оспособљавању њеног командног, али и специјалистичког кадра за извођење најкомплекснијих борбених операција, какве су нпр. ваздушно-копнене битке. Поред руских ОБТ Т-90 и новоформираних специјалистичких састава опремљених извиђачким беспилотним летелицама које остварују везу са руским ВКС и сателитима, у саставу ове јединице је регистрована примена једног или више јединица вишецевног лансера ракета познатијих као ТОС-1А „Солнцепек“ (прев. са руског „Припека“). Тешки вишецевни ракетни лансер калибра 220мм ТОС-1А, у основи је намењен за ватрену подршку пешадији и оклопно-механизованим јединицама. Ефикасан је против живе силе непријатеља која се налази на отвореном простору, или у заклонима, али и против лакооклопљене борбене технике и транспортних средстава. Једнако се може употребљавати у различитим фазама битке. За разлику од класичних вишецевних лансера ракета, ТОС-1А је пројектован да дејствује по предњем крају непријатељске одбране, и његовој ближој тактичкој дубини, у циљу уништавања тачкастих циљева противника, утврђења, његове борбене оклопне технике, која се налази на отвореном незаштићеном простору, или у заклонима. Нема сумње да ћемо ово „застрашујуће“ борбено средство ватрене подршке видети и на делу, по отпочињању активне фазе операције против окружене, али и добро „забарикадиране“ терористичке групације која очигледно има намеру да се бори до последњег човека.

Ефективна употреба овог средства је посебно индикована у окружењу какво видимо у Источној Гути. Високо-прецизним и дозираним ракетним нападима састављеним од ракета са термобаричним бојевим главама, велики део терориста ће своју смрт дочекати већ после првог удара, у зависности од захваћеног простора. Преостали део који би преживео први рушилачки талас, буквално ће ватром бити истеран на чистину, услед стравичног психолошког ефекта које ствара ово средство. Тако контузовани и унезверени,  са дебелим слојем прашине по себи, постаће лака мета за „Тигрове“, који ће паралалено са тим отпочети своје наступање. Поред свега, целу операцију ће интензивно подржавати ловачко-бомбардерска групација Ваздушно-космичких снага са руске ваздухопловне базе „Хмејмим“, као и извиђачки елементи ССО који ће заједно са својим сиријским колегама, цео терен ставити под апсолутни оптички и радарски надзор.

Поред овог пламенобацачког система, у оквиру ове јединице се налази и УР-77 „Метеорит“ или „Змај Горинич“, који је своје име добио по лику троглавог злог змаја који бљује ватру и чува мост преко којег се прелази у царство мртвих. Његова ефективна употреба је такође веома индикована на овом фронту, где се налази велики број стандардних и имровизованих минско-експлозивних борбених средстава. Такође, посебно је спектакуларна његова разорна моћ, која је у стању да са земљом сравни цео један омањи градски кварт. Дакле, ради се о веома употребљивом средству које ће бити неизоставан допунски елемент током сиријске нападне операције, која се у складу са генералним профилом непријатеља, мора одликовати високим степеном дрскости и крајње немилосрдности.

УР-77 „Метеорит“  је конструисан још за време бившег СССР-а, а његово усвајање у наоружање и серијска производња, започета је 1978. године. Основну мобилну платформу за интеграцију овог система чини погон на гусенице, тј. ходни део позајмљен са руске самоходне хаубице 2С1 „Гвоздика“ (овај модел хаубице у свом наоружању имају и јединице Војске Србије). Возило је у целини заштићено вареним оклопом. УР-77 „Метеорит“ (Змај Горинич) је направљен са намером да замени слично средство УР-67 које се налазило пре свега у наоружању инжењеријских јединица Црвене армије.

Систем је направљен у циљу разминирања терена од непријатељских противтенковских мина, које су углавном постављене на главним правцима удара оклопно-механизованих јединица. Његова употреба гарантује стварање безбедне „бреше“ у минском пољу дужине 100-115 метара и ширине око 6 метара, што је довољно за безбедан пролазак тенковске колоне. Поред тога, ово средство врло ефикасно може да уништи и посејане противпешадијске мине, стварајући нешто шири простор за пробој трупа (до 14 метара).

Основни механизам за уништење постављених мина представља снажан ударни талас, који ствара експлозивно пуњење тј. ракета УЗП-77 која се лансира из бацача УР-77. Поред ракете, експлозивно пуњење се налази и у специјалном детонирајућем каблу ДКРП-4, који пада на тло заједно са ракетом. Овај кабл је напуњен са 18-22 експлозивна пуњења/секције тежине 40кг појединачно, сачињене од високобризантног пластичног експлозива на бази хексогена и алуминијума, што све заједно ствара страховиту експлозију еквивалента од чак 1000кг ТНТ! Ово експлозивно пуњење се испаљује помоћу ракетних мотора на чврсто гориво ДМ-70, омогућавајући ракети да прелети даљину 200-500 метара. Ударни талас механички делује на упаљаче постављених мина, после чега долази до њихове детонације.

УР-77 „Метеорит“ опслужује посада од два војника: возач и командир оператер. Током лансирања и разминирања, посада остаје у возилу, а може и даљински да активира експлозију док се налазе и ван возила. Време једног циклуса разминирања траје око 3-5 минута. Поновно пуњење система траје око 30-40 минута.

Прочитајте такође: Русија тестирала „Огњеног змаја“ на Далеком истоку

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“