Средином и крајем осме деценије прошлог века, у совјетским оклопним јединицама се налазило на хиљаде застарелих тенкова Т-55. Пошто се радило о тенку који се заиста добро показао током своје експлоатације, совјетска команда је одлучила да никако ове тенкове не отписује у старо гвожђе, већ да их адекватном модернизацијом подигне на стандард близак новијим тенковима Т-72. Задатак пројектовања и израде адекватног пакета модернизације на себе су преузели стручњаци из Омска. Резултат њиховог рада се фокусирао на две основне тачке, ватрену моћ и борбену жилавост-оклопљеност.
Тенкови су ојачани специјално уклопљеним модулима који су састављени од вишеслојног оклопа, који су покрили његове највиталније делове. Поред тога, тенк је „поплочан“ кутијама динамичке заштите „Контакт-1“, које нису само покриле његов предњи део, него и бочне стране тенка. Урађени су и бочни екрани који штите гусенице тенка, а и топ је добио бољу термоизолациону облогу. Тенк је добио нови систем испаљивања димних бомби „Туча“, као и систем за заштиту од напалма „Сода“. Интегрисани су нови комункациони уређаји које чини радио-станица Р-173 и радио-пријемник Р-173-П. Ова варијанта модернизације је добила и своје име Т-55МВ.
Том приликом су урађени и озбиљни захвати на техничком осавремењивању СУВ-а (Система за управљање ватром). Наиме, на тенк је интегрисан најновији систем за управљање ватром „Волна“, који се састојао из ласерског даљиномера КДТ-2 који је монтиран непосредно изнад цеви тенка, балистичког компјутера БВ-62, телескопског дневног нишанског уређаја ТШСМ-32ПВ и стабилизатора „Циклон“ М1. Поред овога, тенк је проширио своје наоружање, пошто је добио способност испаљивања ракете из олучене тенковске цеви. Радило се о систему управљања навођеним наоружањем 9К116-1 „Бастион“, који је испаљивао ракете 9М117 у калибру 100мм. Ове ракете су способне да пробију хомогену панцирну плочу дебљине 600 мм на даљини до 6,000 метара.
Пакет модернизације Т-55МВ је повећао тежину тенка на 37,4 тоне, па је ради тога повећана и снага погонског агрегата В-55У, који износи 620 кс. Ова снага је обезбеђивала тенку да достигне максималну брзину од 50 км/ч. Са пуним резервоаром тенк има борбени радијус кретања до 400км, док тенковску посаду чине четири члана. Примењени стандард је оспособио овај тенк да се бори против основних борбених тенкова који су се у то време налазили у наоружању земаља НАТО, као што су „Патон“, АМХ-30 и „Леопард -1“.
Како преноси медијски портал РГ, Сирија је од Украјине купила око 200 тенкова Т-55МВ. Посао је склопљен 1997.године, а тенкови су на овај стандард модернизовани у Лавову, по пројектној шеми из Омска. У први мах, ови тенкови су распоређени у рејону Голанске висоравни, где је за потенцијалног противника имао израелски основни борбени тенк „Меркаву“. Међутим, своје прво ватрено крштење овај тенк је имао 15-ак година касније, у рату сиријске војске и њеног народа против хорде белосветских терориста, који желе да сруше легитимну власт Башара ел Асада. Током своје борбене употребе, на разним теренима широм Сирије, уочено је да овај тенк по својој оклопној заштити не одступа од модернијег Т-72. Чак је више пута регистровано да Т-55МВ има већу вероватноћу да преживи удар противтенковске кумулативне ракете/гранате, него тенкови типа Т-72 који се такође налазе у наоружању сиријске армије.
Док ово пишемо, Т-55МВ учествују у најновијој операцији сиријске војске у циљу сламања исламистичке „тврђаве“ у Источној Гути (Дамаск).