У регионима са дугим зимама и пермафростом типска складишта која би се хладила подземном хладноћом, или расхладни уређаји са паметним системима управљања који омогућавају да се рационално комбинује природни и вештачки начин хлађења у зависности од сезоне и климатских услова могли би да буду економски изузетно ефикасни. У домаћој науци нису спровођена истраживања искустава коришћења природне хладноће у традиционалним облицима живота и привредне активности разних народа света. Један од смерова истраживања започетих на Државном универзитету у Тјумењу има амбицију да ту празнину попуни, рекао је научни сарадник Међународног института за криологију сибирске високошколске установе Роман Фјодоров.
У свету расте интересовање за коришћење природних криогених ресурса у својству индустријских уређаја за хлађење. То је зато што скупа електрична енергија неопходна за функционисање расхладне опреме представља кључни фактор који повећава цену производње хране. Очигледни су и еколошки проблеми повезани са применом фреонских хладњака, па стога проучавање народног искуства поново добија на актулности, истиче стручњак.
Управо је то искуство могуће искористи у иновативним приступима. Савремена достигнућа везано за појаву нових грађевинских материјала са доскора непознатим високим термоизолационим својствима омогућавају да се створе иновативни расхладни системи који могу несметано да функционишу и са пуњењем ледом неколико пута годишње, каже Фјодоров.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
