У регионима са дугим зимама и пермафростом типска складишта која би се хладила подземном хладноћом, или расхладни уређаји са паметним системима управљања који омогућавају да се рационално комбинује природни и вештачки начин хлађења у зависности од сезоне и климатских услова могли би да буду економски изузетно ефикасни. У домаћој науци нису спровођена истраживања искустава коришћења природне хладноће у традиционалним облицима живота и привредне активности разних народа света. Један од смерова истраживања започетих на Државном универзитету у Тјумењу има амбицију да ту празнину попуни, рекао је научни сарадник Међународног института за криологију сибирске високошколске установе Роман Фјодоров.
У свету расте интересовање за коришћење природних криогених ресурса у својству индустријских уређаја за хлађење. То је зато што скупа електрична енергија неопходна за функционисање расхладне опреме представља кључни фактор који повећава цену производње хране. Очигледни су и еколошки проблеми повезани са применом фреонских хладњака, па стога проучавање народног искуства поново добија на актулности, истиче стручњак.
Управо је то искуство могуће искористи у иновативним приступима. Савремена достигнућа везано за појаву нових грађевинских материјала са доскора непознатим високим термоизолационим својствима омогућавају да се створе иновативни расхладни системи који могу несметано да функционишу и са пуњењем ледом неколико пута годишње, каже Фјодоров.