Обједињена група терористичких снага јачине 1,500 бораца (наоружане групе „Џабхат Тахрир Сурија“, „Исламска партија Туркестана“* и „Џаиш ал-Иса“), извеле су једновремен напад на неколико праваца, са основним тежиштем ка граду Керназ, који се налази на северу провинције Хама. Ова операција је имала кодно име „Гнев за Источну Гуту“.
У уводним часовима борбе, ове снаге су успеле да потисну мешовите делове сиријске армије и локалних милиција, и да својим чеоним јединицама достигну северна предграђа града Керназ. Исламисти су успели да остваре контролу и над неколико села и заселака који се налазе на овом простору. У једном моменту је претила опасност и од обухвата сиријских снага које су браниле Керназ са његове источне стране, што би знатно усложило положај бранилаца који су се углавном налазили у централним и јужним деловима града.
Ускоро је по истуреним исламистичким јединицама почела је да делује сиријска, а затим и руска авијација, где је до подневних часова извршено преко 50 високо-прецизних ваздушних удара. Ово је у великој мери отупило оштрицу терористичке офанзиве, и дало времена сиријској војсци да се заједно са локалним милицијама прегрупише, и да уз додатна појачања у контраудару разбије терористе који су се са главнином снага налазили на северном и источном делу града. Поред авијације, по терористима је ускоро почела да делује и артиљерија, укључујући ту и вишецевне лансере ракета, а по свему судећи испаљена је и једна ракета из совјетског/руског тактичког система класе земља-земља 9K79„Точка“ (види слику доле). Према извештајима са терена ова дејства су била итекако успешна, и сиријска војска је релативно лако успела да поврати све изгубљене позиције и одбаци непријатеља на полазне позиције, наневши му губитке од најмање 40 погинулих и више десетина рањених бораца. Уништено је и неколико прерађених моторних возила за подршку и транспорт, укључујући и један тенк.
Треба напоменути да су ови тактички системи, који се под шифрованим називом НАТО означавају као SS-21 "Скарабеј" (срб. Балегар), своју прву борбену премијеру на простору Сирије имали још крајем 2012.године. Рачуна се да је током рата у Сирији испаљено неколико десетина ракета овог типа. Она се пре свега употребљавала за прецизне ударе по изузетно важним циљевима непријатеља као што су објекти са командном структуром,по већим концетрацијама непријатељске живе силе, важнијим чвориштима у систему непријатељске одбране, складиштима наоружања,муниције и остале војне опреме итд. Ефекат дејства ових ракета је био изузетно позитиван, и то како у физичком, тако и психолошком смислу. Када је год ово оружје имало своју примену, као резултат његовог дејства је регистровано знатно смањене терористиче активности на захваћеном подручју.
Система „Точка“ може да уништи велики број копнених циљева на даљинима и до 70 км. Тежина ракете достиже 2000 кг, од чега на разорно-парчадну бојеву главу отпада око 480 кг.
Тренутно се у Сирији примењује модернизована варијанта овог система која носи ознаку „Точка-У“. Она се одликује повећаним степеном прецизности као и домета ракете која сада износи 120 км. Сиријски војни инжењери су овај систем додатно ојачали додавањем оклопна на лансирну јединицу, као и на пратећу логистичку машину која носи ракете и врши њено пуњење. Укупна тежина лансирне јединице која се налази на возилу-точкашу које има амфибијске карактеристике достиже 18 тона. Њу покреће дизел мотор снаге 300 коња. По путу ово возило са ракетом може да развије брзину и до 60 км/ч, док приликом форсирања водене препреке може да иде 8 км/ч. Са пуним резервоаром може да пређе дистанцу до 650 км. Посаду чине три војника.
* представља терористичку групу која је углавном састављена од Ујгура. Група је забрањена на територији Руске Федерације