1. Велики кијевски маневри (1935)
Иван Шангин / Sputnik
Војна вежба Кијевског војног округа (Велики кијевски маневри) изведена је од 12. до 17. септембра 1935. године у централном делу Украјинске Совјетске Републике. Били су то најсвеобухватнији маневри Црвене армије (како се совјетска армија називала до 1946.) пре почетка Великог отаџбинског рата 1941. У њима је учествовало перко 60.000 војника, 1.040 тенкова и борбених возила, и 470 војних авиона.
Главни задатак војне вежбе била је провера способности Црвене армије да разбије непријатеља једним снажним ударом снага авијације, тенкова, коњице и пешадије. Црвена армија је брзо растурала линију фронта и продрла у позадину непријатеља. Циљ је био да се избегне опасност западања у исцрпљујућу рововску борбу попут оне у Првом светском рату.
Штавише, први масовни десант у Совјетском Савезу извршен је на овим маневрима, када је 1.188 војника искрцано са задатком да заузму аеродром.
2. Операција „Грудва“ (1954)
Совјетска армија је 14. септембра 1954. године извела вежбу под називом „Грудва“, у којој је први пут примењено нуклеарно оружје уз учешће војске на Тоцком полигону у јужном делу земље. Идеја је била да се провери како совјетске трупе могу да изврше офанзиву на непријатеља који је поднео нуклеарни напад.
К. Куличенко / Sputnik
После експлозије атомске бомбе РДС-2 уследила је интензивна артиљеријска паљба и ваздушни напади на непријатељску територију. Затим је војска прошла кроз зону која је била изложена нападу. У маневрима је учествовало преко 45.000 војника, 600 тенкова и самоходних оруђа, 600 оклопних возила и 320 војних авиона.
Неке јединице су прошле кроз зону нуклеарног напада свега 600 метара од епицентра експлозије, а авиони су пролетали чак и кроз нуклеарну печурку после експлозије.
После распада Совјетског Савеза се сазнало да је ова војна вежба била крајње штетна по њене учеснике и локално становништво у коме су знатно порасли показатељи оболевања од рака.
Совјетски Савез је само још једном поновио нуклеарне пробе уз учешће војске. Било је то 1956. године у Казахстану. Ради поређења, САД су извеле осам таквих маневара познатих под општим називом „Desert Rock“.
3. Океан-70 (или Океан-100)
Највећи маневри у историји совјетске армије звали су се „Океан-70“ и били су посвећени 100-годишњици рођења В. И. Лењина. Војна вежба је трајала од 14. априла до 5. маја 1970 године. Учествовале су све четири совјетске флоте – Балтичка, Тихоокеанска, Црноморска и Северна.
Лав Поликашин / Sputnik
Маневре у Атлантском и Тихом океану изводило је 80 подморница (међу њима 15 нуклеарних), 84 ратна брода и 45 помоћних бродова. Учествовала су и два пука маринаца, 20 пукова морнаричке авијације, 8 пукова стратешке авијације и јединице ПВО.
Циљ ове војне вежбе је био да се НАТО-у демонстрира моћ совјетске ратне морнарице и тај циљ је постигнут. Амерички адмирали су били уверени да се совјетска ратна морнарица не може мерити са њиховим поморским снагама, и били су шокирани када су видели како млада совјетска флота (ниједан брод није био старији од 20 година) демонстрира ефикасну координацију и усклађена дејства. Посебно је било упечатљиво „уништавање“ носача авиона са групом пратећих бродова за време јаке буре на Атлантику од 23. до 25. априла.
Војни експерт Џорџ Бер је у својој књизи „100 година поморске моћи: Морнарица САД, 1890-1990“ написао да су маневри „Океан-70“ отворили очи ратној морнарици САД.
Нажалост, догодила се и трагедија. Нуклеарна подморница К-8 потонула је 12. априла услед пожара који је избио за време пловидбе ка месту извођења вежбе у Атлантском океану. Живот су изгубила 52 члана посаде, а 52 морнара су спасена.
4. Запад-81
„Запад-81“ је једна од највећих и најупечатљивијих војних вежби у светској историји. У овим маневрима је учествовало преко 100.000 војника. Вежба је изведена од 4. до 12. септембра 1981. године у Совјетском Савезу и појединим савезницама из Источног блока.
В. Кисељов / Sputnik
У овој војној вежби није примењено нуклеарно оружје. Уместо тога је совјетска армија једним моћним условним нападом пробила непријатељску одбрану уз снажну подршку ратног ваздухопловства и дестантних падобранских јединица које су се масовно убацивале у непријатељску позадину. Задатак је био да се за 3-4 дана ратовања у потпуности сломи отпор најважнијег непријатеља.
Циљ маневара је био да се покаже НАТО-у како чак и без примене нуклеарног оружја совјетска армија може да победи сваког непријатеља. Поред тога, током војне вежбе „Запад-81“ тестирани су савремени системи управљања армијом и најновије врсте високопрецизних пројектила.
Поједини аспекти ових маневара су и данас строго чувана војна тајна.
5. Штит-82
За разлику од „Запада-81“, чији сценарио није предвиђао употребу нуклеарног оружја, маневри „Штит-82“ су изведени у условима имитације нуклеарног рата.
Дорофеј Гетмањенко / Sputnik
У првој фази војне вежбе Совјетски Савез је имитирао превентивни нуклеарни напад. Совјетске стратешке ракетне трупе су 18. јуна 1982. извеле вежбовно лансирање балистичких и крстарећих ракета са подморница, ракетних лансера, војних полигона, војних бродова и стратешких бомбардера. Све ракете су испаљене за само 7 часова тако да је овај вежбовни напад у западним медијима добио назив „Седмочасовни нуклеарни рат“.
После фазе увежбавања нуклеарног напада уследили су маневри на копну у којима су учествовале трупе Совјетског Савеза и његових савезника из Источног блока. Овај део вежбе је изведен у Бугарској и завршен 30. септембра 1982.
Совјетска вежба „Запад-1981“ је била импресивна, а шта се може рећи о савременим маневрима „Запад-2017“? У тексту Аждаје које гутају терористе: Моћне борбене машине на маневрима „Запад 2017” сазнајте шта је Русија показала на тој војној вежби.