На висини од неколико километара и у брзини од око 500 км/ч треба се приближити авиону са залихама горива на растојање од неколико десетина метара, а затим врхом авиона тешког 260 тона погодити конус величине обичне кофе, који у ваздуху на тој брзини не мирује. За ову операцију је потребна апсолутна уиграност посаде и једног и другог авиона, а од пилота стратешког бомбардера се захтева велика прецизност. Због тога се допуна горива пре тренинга на небу много пута увежбава на тренажеру.
Чим се црево споји са конусом укључује се пумпање горива. Када се горивом пуни велики авион (а Ту-160 спада међу велике авионе) пумпе авиона са залихама горива Ил-78 могу да преточе 3 тоне керозина за један минут. Истина, за Ту-160 је то као кап у мору. Овај џиновски ракетоносац може да прими 171.000 литара керозина, а 3 тоне су му довољне за пола сата лета.
Велики авиони се пуне и по 15 минута, и за све то време посада мора строго водити рачуна о брзини и висини, како не би дошло до затезања или претераног опуштања црева за гориво. Захваљујући допуни у ваздуху дужина лета стратешких бомбардера Ваздушно-космичких снага Русије практично је неограничена.
„Неко под географијом подразумева карту, а ми подразумевамо глобус. Покажите нам било коју тачку на земаљској кугли и ми ћемо тамо бити кроз одређено време“, истакао је недавно командант стратешке авијације Русије, генерал-лајтнант Сергеј Кобилаш.