Тенк на млазни погон: Модернизација руског тенка Т-80

Тенк Т-80 може се видети за време демонстрације савременог и перспективног наоружања на Међународном војнотехничком форуму „Армија 2017“ у Московској области.

Тенк Т-80 може се видети за време демонстрације савременог и перспективног наоружања на Међународном војнотехничком форуму „Армија 2017“ у Московској области.

Михаил Воскресенски/Sputnik
Тенкови типа Т-80 са млазним моторима скупљали су прашину на војним складиштима још од распада СССР-а. А када је затребало ново оружје за Арктик и за решавање безбедносних питања у региону, Министарство одбране РФ је одлучило да уместо прављења нових модернизује већ постојеће тенкове.

„Уралвагонзавод“ (главна руска фабрика тенкова) протеклих пола године је радио на модернизацији тенкова Т-80, претходно потписавши одговарајући уговор са Министарством одбране.

Коначно је 15. марта министарство добило прве примерке тенка Т-80 спремне за примену у најхладнијим регионима Русије, на Крајњем Северу. На самом почетку ширења присуства на Арктику руска армија је имала потребу да заштити границе Русије у новом правцу. Уместо инвестирања милијарди за прављење нове технике и исцрпљивања буџета сувишним трошковима, руководство земље је одлучило да уложи новац у модернизацију већ постојеће, али запостављене технике.

Основу руске армије чине тенковске трупе. Сада у Русији има приближно 18.200 тенкова различитих модела.

Шта је модернизовано?

Тенк Т-80 на полигону Чебаркуљ код Чељабинска за време демонстрације оружја новоформиране 90. Витебско-новгородске гардијске тенковске дивизије.

Конструктори су успели да реше кључни недостатак тенка Т-80, а то је велика потрошња. Овај тенк је на најтежем терену трошио 2-4 пута више горива од модела Т-72 са дизел мотором. Сада је потршња смањена и изједначена са тенком Т-72 захваљујући новом систему синхронизованог покретања мотора и његовог реактивног генератора. Другим речима, конструктори су омогућили да мотор ради на „леру“. Раније је реактивни мотор у моделима Т-80 с краја 1970-их увек био „у брзини“ – и када се кретао и када је стајао.

Тенковско оруђе је добило савремене термовизијске и ласерске системе, што је повећало његову ефикасност у борби независно од доба дана. Поред тога, оклоп је прекривен плочама динамичке заштите, а кабина за посаду је прилагођена температурама од -40 степени Целзијуса.

Топ калибра 125 мм је остао исти, као и митраљези великог калибра на куполи тенка.

Како је изгледао Т-80 у почетку?

Тенк Т-80 је направљен средином 1970-их. Био је то први тенк на свету који уместо уобичајеног дизел мотора има турбомлазни мотор сличан моторима који се користе у авионима. Због тога Т-80 „урла“ на полигону као ловачки авион на писти.

Таква оклопна аждаја са турбомлазним мотором имала је много предности у поређењу са тенковима свога доба. За разлику од дизелаша, овај тенк је могао да крене у акцију само три минута након паљења, а не после 30 минута као Т-72.

Т-80 без допуне горива може да пређе 440 километара. И поред тога што је тежак 40 тона бржи је и има веће маневарске могућности од дизелаша. Т-80 је био први руски тенк који је по неприступачном терену могао да развије брзину од 70 км/ч. Данас такве могућности има само нови тенк „Армата“.

Са којим циљем је направљен Т-80?

У доба Хладног рата и трке у наоружавању овако брз тенк је био потребан као оружје за први напад. Због тога је свих 4.000 тенкова Т-80 било лоцирано на западној граници Совјетског Савеза, у Источној Немачкој и Источној Европи. Било је замишљено да у случају рата они за неколико дана прођу Европу и стигну до Ламанша.

Ови прождрљиви челични џинови могу да користе било који бензин, што значи да је недостатак горива могао увек бити решен „на терену“, тј. на европским бензинским пумпама, у њиховим фабрикама и касарнама.

Међутим, када је почела перестројка и распао се СССР 1991. године једноставно је нестала потреба за таквим брзим трупама, као што су нестали и планови хипотетичких борбених дејстава у Европи. Због тога је већина тенкова Т-80 чамила у хангарима, где се на њих полако хватала рђа. И то је било тако донедавно.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“