„Уралвагонзавод“ (главна руска фабрика тенкова) протеклих пола године је радио на модернизацији тенкова Т-80, претходно потписавши одговарајући уговор са Министарством одбране.
Коначно је 15. марта министарство добило прве примерке тенка Т-80 спремне за примену у најхладнијим регионима Русије, на Крајњем Северу. На самом почетку ширења присуства на Арктику руска армија је имала потребу да заштити границе Русије у новом правцу. Уместо инвестирања милијарди за прављење нове технике и исцрпљивања буџета сувишним трошковима, руководство земље је одлучило да уложи новац у модернизацију већ постојеће, али запостављене технике.
Основу руске армије чине тенковске трупе. Сада у Русији има приближно 18.200 тенкова различитих модела.
Шта је модернизовано?
Конструктори су успели да реше кључни недостатак тенка Т-80, а то је велика потрошња. Овај тенк је на најтежем терену трошио 2-4 пута више горива од модела Т-72 са дизел мотором. Сада је потршња смањена и изједначена са тенком Т-72 захваљујући новом систему синхронизованог покретања мотора и његовог реактивног генератора. Другим речима, конструктори су омогућили да мотор ради на „леру“. Раније је реактивни мотор у моделима Т-80 с краја 1970-их увек био „у брзини“ – и када се кретао и када је стајао.
Тенковско оруђе је добило савремене термовизијске и ласерске системе, што је повећало његову ефикасност у борби независно од доба дана. Поред тога, оклоп је прекривен плочама динамичке заштите, а кабина за посаду је прилагођена температурама од -40 степени Целзијуса.
Топ калибра 125 мм је остао исти, као и митраљези великог калибра на куполи тенка.
Како је изгледао Т-80 у почетку?
Тенк Т-80 је направљен средином 1970-их. Био је то први тенк на свету који уместо уобичајеног дизел мотора има турбомлазни мотор сличан моторима који се користе у авионима. Због тога Т-80 „урла“ на полигону као ловачки авион на писти.
Таква оклопна аждаја са турбомлазним мотором имала је много предности у поређењу са тенковима свога доба. За разлику од дизелаша, овај тенк је могао да крене у акцију само три минута након паљења, а не после 30 минута као Т-72.
Т-80 без допуне горива може да пређе 440 километара. И поред тога што је тежак 40 тона бржи је и има веће маневарске могућности од дизелаша. Т-80 је био први руски тенк који је по неприступачном терену могао да развије брзину од 70 км/ч. Данас такве могућности има само нови тенк „Армата“.
Са којим циљем је направљен Т-80?
У доба Хладног рата и трке у наоружавању овако брз тенк је био потребан као оружје за први напад. Због тога је свих 4.000 тенкова Т-80 било лоцирано на западној граници Совјетског Савеза, у Источној Немачкој и Источној Европи. Било је замишљено да у случају рата они за неколико дана прођу Европу и стигну до Ламанша.
Ови прождрљиви челични џинови могу да користе било који бензин, што значи да је недостатак горива могао увек бити решен „на терену“, тј. на европским бензинским пумпама, у њиховим фабрикама и касарнама.
Међутим, када је почела перестројка и распао се СССР 1991. године једноставно је нестала потреба за таквим брзим трупама, као што су нестали и планови хипотетичких борбених дејстава у Европи. Због тога је већина тенкова Т-80 чамила у хангарима, где се на њих полако хватала рђа. И то је било тако донедавно.