Киборгизација руске армије: Навођени метак, „течни“ оклоп, проширена реалност

Слободан Ђукић
Експерти из области наоружања и војне опреме, су сагласни да ће у наредних 10-15 година доћи до драматичног технолошког продора који ће вишеструко увећати борбене способности руског војника будућности. Захваљујући муњевитом развоју нових технологија, посебно нанотехнологије, отварају се широке могућности у унапређењу практично свих аспеката борбено-тактичке опреме. Основни циљ је достизање нивоа апсолутне функционалне и тактичке савршености.

У наредних 10-15 година се очекује значајно технолошко унапређење опреме коју ће користити војник. Напредак технологије је све бржи, тако да ће се војник будућности у спољном изгледу, али и функционалним карактеристикама, знатно разликовати од војника какви су нам данас познати. Паметна муниција, непробојна балистичка заштита, кациге које комплетно штите главу и максофацијалну регију од фаталних повреда, само су неки од елементата који ће већ у наредној деценији постепено почети да улазе у стандардну опрему војника. Оно што данас гледамо у футуристичким видео-игрицама, за највише 15 година ћемо видети и у реалности.

Присуство електронских компоненти у опреми војника, присутна је већ више од две деценије. Међутим, често је та опрема била толико незграпна да је значајно смањивала борбене способности војника. Војници су имали неку неодољиву потребу да на себе стављају различите уређаје, само да би изгледали што опасније. При томе често су ишли и до граница „лошег укуса“, где су на себи имали опрему која је била апсолутно дисфункцинална, и која је само ометала војника у борби. Управо ради толиког броја свакаквих додатака, велики број војника је и настрадао, јер је фокус са поља непосредне борбе померен на поље „писте за манекене“ . Војници су били напросто заокупљени размишљањем да ли ће нешто од те опреме да испадне, или да се помери у страну, чиме би се нарушио тај фамозни изглед „лажне софистицираности и ултра-опаког изгледа“.

Захваљујући технолошком продору у електронској сфери, посебно када је у питању грана која подразумева конструисање уређаја минијатуриних димензија-микроелектроника, у последње време се ситуација знатно изменила. Електроника је постала незаменљив фактор у модерним светским армијама. Већ у овом часу имамо функционалне микрокомпјутере који у реалном времену, помоћу интегрисане био-сензорике и специјално кодираних мрежних сигнала, прате физички статус сваког борца и комуницирају између себе. Практично, командир који руководи једним пешадијским одељењем, у којем се налази десетак људи, на дисплеју свог преносног рачунара може истворемено да очитава статус сваког свог војника. Како по локализацији где се они налазе, тако и по питању њиховог здравственог пресека. Ови подаци се потом преко кодиране дигиталне мреже дистрибуирају до командира вода, од њега ка командиру чете и тако редом, све до централног пункта где се налази команда батаљонско-тактичке групе, која у реалном времену има преглед комплетног бојишта.

У наредном периоду се очекује даље унапређење ових система, посебно на плану даљег смањења њихових димензија (нанотехнологија), и повећања његових техничко-тактичких способности ради достизања нивоа апсолутне функционалне савршености.

Копнени вид Оружаних снага САД и њихове специјалне јединице, одувек су сматране за најопремљеније када је у питању примена електронске технологије. Међутим, како се појавио панорамски уређај за ноћно осматрање GPNVG-18, који по комаду кошта тричавих 50 хиљада ус долара, ситуација се није нешто значајно променила када је у питању даља дисперзија напретка, која би обухватала и остале компоненте тактичке опреме. Американци су и даље фокусирани на системе који омогућавају извиђање и борбу у условима ограничене оптичке видљивости. Следећи традицију развоја оваквог типа опреме, Американци у плану имају интеграцију универзалног борбено-тактичког дисплеја HUD 3.0, који ће бити саставни део заштитне кациге америчког војника будућности. Циљ је да се комплетан статус војника-пешадинца, са свим релевантним подацима (укључујући и статус најниже тактичке формације чији је он део), путем микропроцесора велике брзине, очитава на прозирном екрану који се налази испред његових очију (heads-up display).

Руси амбициозно искорачили у будућност пројектом Ратник 3.0

Министарство одбране Руске Федерације је веома озбиљно пришло проблематици развоја борбено-тактичке опреме руског војника будућности. Копнени вид оружаних снага руске армије мора да прати трендове који се дешавају у свету, али и да у великом броју научно-техничких области, које третирају ову област, оствари и једну врсту лидерске позиције (технолошка доминација). Досадашњи успешни развој напредних система везе, који обезбеђују стабилну и заштићену комуникацију на великим даљинама, захтевају усавршавање и осталих компоненти када је у питању опрема војника будућности.

Овде практично не сме да буде „празног“ хода. У току је процес веома интезивног рада на читавом спектру борбено-тактичких система, који ће обезбедити једну целовиту слику бојишта, који ће умрежити практично све његове учеснике са свим релевантним параметрима, и то како на индивидуалном, тако и на групном плану.

За овако сложен задатак, формиран је цео један научно-истраживачки и производни кластер, који мора да одговори на изазове које нам доноси будућност. Чини се да Руси на том пољу заиста имају озбиљног успеха и да се тренутно намећу као лидери када је у питању проблем превазилажења борбених лимита модерне пешадије.

Посебно се истиче еволуција борбено-тактичког комплекса „Ратник“, где је недавно представљења његова најсавршенија верзија Ратник 3.0. Ради се о универзалном систему, који ће имати висок степен модуларности. Поред напредних облика електронских компоненти, који ће поред смањених димензија и истовремене повећане отпорности примене, бити интегрални део Ратника 3.0, планира се и усвајање потпуно нових облика тактичке опреме као што је израда борбене кациге са електронским head-up дисплејом који ће бити ојачан ласерским индикатором, као и интеграција егзо-скелетне структуре која ће вишеструко побољшати моторичке способности војника. Цео систем ће да буде пресвучен специјалним облицима тканине која ће се израђивати помоћу нанотехнолошког поступка, а који ће обезбедити потпуну термо-оптичку невидљивост војника. Генерални директор руске компаније ЦНИИточмаш Дмитриј Семизоров, недавно је истакао да се за овај систем развијају минијатурни електромотори који ће функционално покретати егзо-скелет, а чак се размишља и о синтетичким облицима мускулатуре који се по својим контрактилним својствима неће разликовати од природних мишићних влакана. За овакав један разгранат електронски ланац, потребно је обезбедити и одговарајуће енергетско напајање у виду развоја изузетно компактног, и по свом капацитету, моћног и издржљивог акумулатора. Поред тога за руског војника будућности развијен је и микро-дрон, а у току је реализација амбициозног пројекта роботизације борбених јединица које ће дејствовати у спрези са човеком.

Муниција повећаног домета и „хируршке“ прецизности

Руски војно-индустријски комплекс разматра још једну веома важну категорију која ће бити интегрални део опремања војника будућности. Она подразумева израду потпуно нових типова муниције, која ће обезбедити далеко боље резултате него што је то случај данас. Пошто се ради практично о револуционарном концепту, који ће имати веома захтеван пут за свој развој, у плану је да се овај технолошки пакет повери једном од будућих технополиса(научни центри у којима ће да ради неколико хиљада врхунских научника). Наиме, разматра се једна амбициозна идеја која ће покушати да се оствари и у пракси. О чему се ради?

Група руских научника сматра да руски војник будућности у својој опреми мора да има управљиву „паметну“ муницију, која ће обезбедити такве резултате, које је апсолутно немогуће постићи са стандардним типовима муниције. Велики број људи мисли да ће ова муниција имати сличан облик као данашња, где полазе од претпоставке да ће се „перспективни метак“ добити неком врстом технолошког унапређења тј. конверзије постојеће стандардне муниције. По свему судећи радиће се о метку повећаног домета. Поседоваће минијатурни погонски систем, који ће обезбедити метку да задржи кинетичку енергију током свог кретања, што ће му омогућити да не одступа од своје задате путање, а имаће и једну врсту система навођења (навођење путем ласерског снопа) који ће највероватније бити направљен уз помоћ нанотехнологије. Оваква муниција ће своју прву примену имати у снајперским саставима.

Муниција повећаног домета ће у великој мери упростити припрему гађања, каква нам је данас позната. Она ће и у снајперском пару, довести до измене приоритета у улогама. Наиме, у први план ће уместо стрелца да избије коректор ватре, који ће у својим рукама да има ласерски озрачивач циља који је сво време фокусиран на мету. Са друге стране, војник на формацијском месту стрелца, имаће задатак да репетира оружје, и испали ласерски навођени метак у правцу задате мете. Дакле, успешност гађања ће искључиво зависити од коректора ватре. Усвајање овакве муниције радикално ће упростити и саму обуку ових тимова. Према речима војних стручњака, први образци овакве муниције се очекују у наредних 15-20 година.

„Течни“ оклоп и нанокомпозит који задржава метак у кал.12,7мм

Група научника верује да истовремен развој перспективног наоружања, затим „паметне“ муниције и роботичких система за ватрену подршку у пројекту опремања војника будућности, не може да прође без развоја нове генерације балистичке заштите, која ће се заснивати на материјалима, са потпуно новим физичким особинама. Балистичка заштита на бази полимера као што је Кевлар, полако ће отићи у историју. Његово место ће заузети специјални балистички комбинезони испуњени посебним пуњењем које се налази у течном агрегатном стању. Даљи напредак нанотехнологије ће омогућити развој различитих облика синтетичких гелова, која ће се одликовати екстремним вредностима високозитета. Овако добијена смеса ће имати способност да заустави пушчано зрно или гелер, уз потпуно неутралисање кинетичке енергије пројектила, која је обично могла да доведе до великих подлива, хематома, па чак и прелома испод панцира. Поред ове чињенице ваља истаћи и то, да ће овладавање оваквом технологијом умањити тежину балистичке опреме за чак 50%, у односу на данашње савремене обрасце заштите војника.

Паралелно са развојем заштите са „вискозним оклопом“, радиће се и на стварању балистичке наноструктуре која ће моћи сама да се регенерише. Специјални састав оклопа од угљеничних наноцеви на бази волфрам дисулфида омогућава трансформацију традиционалних средстава заштите у јединствени балистички амортизер који ће бити непробојан за готово све врсте стрељачке муниције. Према првим експерименталним истраживањима која се раде у склопу развоја нових система балистичке заштите војника, научници већ у овој фази могу да констатују да овакав модел има заиста светлу перспективу. Панцири који буду изграђени на бази волфрам-сулфида ће бити за чак 6х чвршћи и за 5х лакши у односу на стандардне кевларске балистичке плоче.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још: