Турци одушевљени руским системом 9К135 Корнет-Е: Желимо још, не питамо за цену!

Руски противтенковски систем 9К135 Корнет-Е постао главни адут турске копнене војске

Руски противтенковски систем 9К135 Корнет-Е постао главни адут турске копнене војске

Слободан Ђукић
Турска армија је веома успешно испробала могућности руског противтенковског ракетног система 9К135 Корнет-Е, приликом операције против курдских милиција на северу Сирије. На интернету се појавио видео-материјал где је приказано дејство овог система током операције „Маслинова гранчица“ у рејону сиријског града Африн.

Тренутно се у наоружању турске армије налази око 80 лансирних јединица противтенковског ракетног система 9К135 Корнет-Е, са око 800 ракета 9М133. Поред руског система у јединица турске армије се налазе и слични системи западног порекла као што су Cobra, Eryx, и Milan. Захваљујући високој борбеној вредности који су приказали руски системи Корнет-Е, приликом противтерористичке операције не југу Турске и на простору Сирије, турско министарство одбране је решено да „дреши кесу“ и од Русије набави нови контигент ових „убитачних“ борбених система.

Турци су овај систем употребљавали у борби против великог броја утврђених тачака које су поселе курдске милиције у околини града Африн. Гађани су стационарни и покретни циљеви непријатеља, као што су митраљеска и снајперска гнезда заштићена природним и вештачким препрекама, позиције се противтенковским ракетним системима 9к111 „Фагот“, прерађена моторна возила које су масовно употребљавали Курди и сл. Том приликом „Корнет-Е“ је показао изузетно висок нови поузданости и ефикасности, те обезбедио решавање одређених тактичких ситуација, које се са стандардним средствима не би могле тако брзо и лако савладати. Једноставно, овакви системи немају цену када се погледа њихов крајњи учинак. Са тим у виду, Турци се решени да донесу одлуку о проширењу војно-техничке сарадње са Руском Федерацијом, у циљу додатне набавке ових система.

Руски противтенковски комплекс 9К135 Корнет представља један од најпопуларнијих система у свету, када је у питању област вођеног против-тенковског оружја. Репутацију прецизног, поузданог и веома ефикасног система, стекао је на ратиштима Блиског истока као што су Јемен, Сирија, Либан, Ирак, Турска, Египат, Либија итд. Практични услови примене су утврдили заиста велике могућности када је у питању борба против насавременијих основних борбених тенкова данашњице, као што су М1А2 Абрамс, Леопард, Меркава. Осим руске армије корисници овог система су и војске Азербејџана, Јерменије, Алжира, Грчке, Индије, Јордана, Обале Слоноваче, Либије, Сирије, Перуа, Турске, Еритреје. У свом наоружању га има и шиитска војна организација „Хезболах“ која делује на простору Либана.

Треба посебно напоменути и високе учинке овог система приликом операција руских командоса (Силы специальных операций) на простору централне и источне Сирије. Његова висока борбена вредност је приказана приликом једне доста сложене тактичке ситуације, када је услед лоше координације са сиријском војском, једна омања јединица руских командоса остала практично сама, „очи у очи“ са групом од преко 300 милтаната тзв. Исламске државе. Да руски специјалци у свом арсеналу нису ималу ракетни систем Корнет, питање је да ли би данас ико од њих преживео. Наиме, елитна јединица тзв. Исламске државе која се ту затекла, послала је на ову изоловану групу командоса један блиндирани камион самоубицу, у пратњи 1-2 тенка и неколико импровизованих борбених возила накрцаних људством. Хируршки прецизном ватром из система Корнет, прво је уништено блиндирано возило-камиказа, а потом и најмање још један тенк. Брзим дејством овог система, погођено је и неколико возила за подршку, и уништен „мали милион“ милитанта, закључак је руских командоса.

Такође, треба напоменути и једну врсту бламаже коју је претрпела израелска војска у сукобу са наоружаном шиитском организацијом Хезболах, из 2006. године. Том приликом су посебно настрадале оклопно-механизоване јединице израелске армије, управо од стране врло вештих и мотивисаних послуга на системима Корнет-Е. Према израелским изворима, за свега месец дана њихова војска је успела да изгуби чак 46 тенкова типа Меркава у свим својим варијантама (уништени или избачени из строја), што заиста представља невероватан податак ако се зна степен организације и обучености, какву свакако има израелска армија. Поједини извори говоре да је Израел у тој операцији претрпео праву катастрофу, и да је изгубио више од 150 тенкова Меркава, у судару са руским системима Корнет-Е, које су немилице употребљавали борци Хезболаха.

Нешто слично ових година видимо и у Јемену, где је шиитска огранизација Ансар-Алах (Хути) веома ефикасно спречила шире ангажовање оклопне борбене технике од стране коалиције која је окупљена око Саудијске Арабије, и тиме продужила своју упорну одбрану против далеко надмоћнијих непријатељских снага, које се углавном ослањају на ваздухопловну подршку уз жртвовање „мање вредних“ коалиционих снага и плаћеничких формација.

Руски противтенковски ракетни комплекс 9К135 Корнет (НАТО ознака AT-14 Spriggan) су развили конструктори чувеног КБП из Туле. Цео пројекат је развијен на бази вођене ракете 9К119М Рефлекс која се испаљивала из тенковског топа. Основна намена овог система је борба против основних борбених тенкова, који су ојачани системима динамичке заштите. Ракета 9М133 се на циљ наводи помоћу ласерског снопа, са којим оператер озрачује мету за време лета ракете. Последње верзије овог система функционишу на концепцији употребе „испали и заборави“ где оператер није дужан да сво време прати мету.

Максимални домет експортне верзије ракетног система Корнет-Е износи 5,500 метара у дневним условима и до 3,500 метара у условима ограничене оптичке видљивости-ноћ. Тежина целог система са упакованом ракетом у херметички затвореном лансирном контејнеру, достиже 29 килограма, од чега на саму ракету отпада 90% укупне тежине. Њен калибар је у равни са хаубичком гранатом, која се испаљује из самоходне хаубице Мста-С. На бојеву главу отпада седам килограма, док је само експлозивно пуњење масе 4,6 килограма. Овако снажна бојева глава има способност да пробије скоро 1,300 мм дебелу хомогену панцирну плочу, као и армирано-бетонски зид дебљине преко 3000 мм. Претпоставља се да је до сада произведено око 35,000 јединица овог система.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“