Где удари, ту трава не расте: Најразорнији руски артиљеријски систем

У доба Хладног рата, Москва и Вашингтон су радили на развоју артиљеријских система који би на фронту могли испаљивати тактичке нуклеарне пројектиле на непријатељске положаје.

Први такав систем је био самоходно артиљеријско оруђе 2С7 „Пион“. Он је имао 4 пројектила калибра 203 мм са нуклеарним бојевим главама и дометом од 37,5 километара.

Развој ове тактичке нуклеарне „аждаје“ брзо је обустављен, а касније обновљен, али без нуклеарних бојевих глава.

Виталиј В. Кузмин

„После првих успешних нуклеарних проба научници су почели да развијају примену ових технологија на свим могућим системима наоружања, па чак и на минама и тенковским пројектилима. Тестирања су, међутим, показала да ове врсте пројектила нису толико ефикасне колико су опасни радиоактивни облаци који су се ширили километрима на све стране утичући на све што им се нађе на путу. Другим речима, нису били опасни само по непријатеља“, рекао је војни аналитичар листа „Известия“ Алексеј Рам.

Како је он истакао, та тестирања су показала неефикасност тактичког нуклеарног оружја у потенцијалним конфликтима, а артиљеријски систем „Пион“ је уместо нуклеарних добио пројектиле калибра 203 мм са конвенционалним бојевим главама.

Па ипак, захваљујући тим пројектилима ово је био један од најмоћнијих артиљеријских система у 20. веку.

Страшан и без нуклеарних бојевих глава

Сваки „Пион“, па и његова последња верзија под називом „Малка“, може да уништи непријатељске положаје удаљене 47 километара, али сада користи конвенционалне пројектиле калибра 203 мм.

Сваки од тих пројектила садржи преко 100 кг чистог челика напуњеног различитим врстама експлозива. Сваки погодак овог разорног оружја данас може да ликвидира цео утврђени положај терориста далеко у планинама.

„У најскорије време ће системи ’Малка’ добити нове врсте пројектила са ласерским навигационим системима, што ће повећати прецизност овог оруђа и учинити га још смртоноснијим и страшнијим“, истакао је Виктор Мураховски, главни уредник часописа „Арсенал Отечества“.

Он је нагласио да ће прецизност нових пројектила бити од 5 до 7 метара, што је фасцинантно када је реч о артиљеријском систему који гађа циљеве удаљене неколико десетина километара.

Виталиј В. Кузмин

„Данас руски генерали разматрају могућност интеграције система ’Малка’ са беспилотним летелицама. Током недавних бојевих тестирања ови системи су показали да могу успешно функционисати са беспилотним летелицама ’Орлан-10’, и неће бити никакво чудо ако та комбинација буде примењена у различитим борбеним дејствима“, истакао је он.

Поред свих горе поменутих изузетно добрих страна „Малка“ има и озбиљне недостатке.

Највећи су брзина паљбе и број пројектила. У последњој верзији је брзина повећана на 2,5 пуцња у минути, а број пројектила је повећан на 8.

„Сваки пуцањ система ’Малка’ је толико јак да заглуши посаду и људе унаоколо. То је врло моћан систем, али је за људе прилично нелагодан“, истакао је екперт.

Овај систем је први пут применио Совјетски Савез у рату против Авганистана. Касније га је руска војска применила у Првом и Другом чеченском рату. Грузијска армија је користила 2С7 у Грузијско-руском рату 2008. године. Руске трупе су тада заплениле 6 ових оруђа.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!