Руски Искандер-М на нишану држи 600 америчких војника у војној бази Ал-Танф

Руски контигент који се налази на простору Сирије, у свом наоружању има и оперативно-тактичке ракетне системе класе земља-земља Искандер-М. Ове ракете могу да буду изузетно ефикасно средство одвраћања, за било какву врсту непромишљене авантуре која се са Запада најављује последњих дана.

Раније се доста спекулисало о томе, да ли је руска армија уопште пребацила овако респектабилне ударне системе на територију Сирије. Тачку на било какво нагађање је ставио руски министар одбране, генерал Сергеј Шојгу, који је крајем 2017.године изјавио да је руски систем „Искандер-М“ присутан на територији Сирије. И не само то. Он је тада рекао да су ови системи имали и своје прво ватрено крштење у реалним борбеним условима, где су приказали завидну ефикасност.

„Искандер-М“ у ствари поседује две квазибалистичке ракете 9М723, које се налазе на транспортно-лансирним возилу 9П78-1. У оквиру једне ракетне бригаде може да буде и до 12 оваквих лансирних јединица са укупно 24 оперативне ракете. Претпоставка је да се на територији Сирије, не налази цела ракетна бригада наоружана овим системима, него да је евентуално присутно до шест ових јединица са 12 ракета.

Квазибалистичка ракета 9М723 се одликује изузетно великом брзином лета, и променљивом путањом, тако да представља веома захтеван циљ којег је веома тешко, практично немогуће оборити са познатим системима ПРО. Ракета је способна да при брзинама које премашују 7500 км/ч, маневрише по висини и правцу (трпи оптерећење и до 30G), при чему може да достигне висину и до 100км. Њен максимални домет достиже целих 500 км, док је на тим даљинама њено максимално одступање од циља свега 5-7 метара (сателитско навођење). Ако се зна да једна ракета носи бојеву главу од пола тоне високобризантног експлозива, ово скретање не представља практично никакав проблем. Штавише, ако се узму њене карактеристике може се рећи да ова ракета спада у најпрецизнија оруђа таквог типа у свету. У пуно смислу представља једно високо-прецизно оруђе огромне разорне моћи, које попут снајпера погађа своје циљеве на даљинима и до 500 км.

Домет ракете 9М723 лансиране из оперативно-тактичког система "Искандер-М"

Слободан Ђукић

Осим ракете 9М723 овај систем у свом наоружању поседује и крстарећу ракету 9М728 или Р-500, за коју се претпоставља да има за чак 5х већи домет од ракете 9М723. Званично, оперативан домет ове ракете је ограничен на 500км, док незванично он достиже читавих 2500км! Око ове ракете влада једна врста мистификације, и о њој нема нешто превише података. Део стручњака сматра да је ова ракета настала на бази крстареће ракете стратегијске намене КС-122, док опет други део сматра да ова ракета у ствари представља модификовани „Калибр“ који се испаљује са копна. Ако се узму у обзир карактеристике ове две ракете, претпоставља се да се ради о крстарећој ракети која се креће у ниском профилу лета, високом подзвучном брзином (0.8-0.9 маха), и која има између 300-450 кг тешку бојеву главу. Ова ракета се за разлику од 9М723 може оборити савременим средствима ПВО, међутим основни проблем представља њена веома слаба радарска уочљивост, захваљујући имплементацији специјалних материјала који смањују њену рефлексију (висок степен стелтности).

Нема никакве сумње да би у случају евентуалног америчког напада, приликом којег би били угрожени животи руских војника и цивилног особља, ови системи реципрочно могли да дејствују по војним инсталацијама САД и њених савезника, а који се налазе  у ближем региону. Посебно ће бити угрожена војна база Ал-Танф која се нелегално налази на територији Сирије у провинцији Хомс. Ова база би у делићима секунде била збрисана са лица земље, са својих 600 америчких војника, као и батеријама ВЛР „Himars“ који се тамо налазе. Поред овог објекта у домету ракета „Искандер-М“ се налази и ваздухопловна база Принц Хасан (или H-5) која се налази на територији Јордана. Постоје оправдане инциције да би се капацитети ове базе користи у евентуалној агресији на Сирију, посебно од стране француског ваздухопловства који тамо има одређене борбене капацитете (ескадрила борбених авиона Rafale). Такође, приликом евентуалног регионалног руског контраудара, на мети би се нашла још једна база, која би са 100% вероватноћом била уништена. Ради се о британској авио-бази Акротири која се налази на Кипру. Овде се тренутно налази једна ловачко-бомбардерска ескадрила са авионима Tornado и Eurofighter Typhoon, авио-транспортна и извиђачка компонента са специјалним авионима и беспилотним летелицама. Поред ова три највећа објеката, руска армија би покрила и на десетине тачкастих пунктова на северу Сирије, на којима се налазе амерички војници.

 Прочитајте такође! Сејаће страх по ваздуху, али и на земљи: „Деривација-ПВО“ спремна за тестирање

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!