Новинар Мајкл Пек пише о необичној конструкцији и за то време, импресивним борбеним могућностима тенка.
„Само један поглед на овај тенк довољан је да те обузме језа“, констатује аутор текста, указујући прво на његов ходни део који чине четири гусенице.
Тенк је развијен у Кировском заводу у Лењинграду 1957. године . Конструктори су тада били усмерени на стварање тешких тенкова, који су стекли репутацију у Другом светском рату. Шездесет тона тежак „Објекат 279“ био је предвиђен за јуриш и пробој утврђених непријатељских линија. На тенк се рачунало и на терену којим не може да прође лакша оклопна техника, чиме је и образлагана потреба за додатним паром гусеница.
Нови дизајн повећао је ефикасност тенка на неравном терену, и омогућио савладавање природних препрека као што су мочваре, дубоки снег и поља са посеченим дрвећем, наводи се у тексту.
Како се истиче, овално тело тенка које подсећа на летећи тањир карактеристично је и за западне конструкције тог доба.
Како се веровало, такав облик је могао да спречи превртање машине проузроковано ударним таласом од нуклеарне експлозије, па су овом решењу прибегавали многи конструктори тенкова у свету. Зато „Објекат 279“ само у први мах изгледа тако чудно.
Наоружање и заштиту тенка амерички новинар окарактерисао је као импресивне. Како је истакао оруђе у калибру 130 мм са полуаутоматским пуњењем и брзом паљбом, инфрацрвеним нишанима и радарским даљиномером представљало је велику претњу противничким тенковима тог доба. А моћна предња челична заштита од скоро 20 цм била је посебна прича.
Да ли је „Објекат 279“ могао да буде ефикасан на бојном пољу?, пита се аутор текста. Питање примене компликоване конструкције са четири гусенице остаје отворено, констатује он. Међутим, тешко да би се и једна америчка тенковска посада радовала сусрету са совјетским тенком-монструмом, закључио је Мајкл Пек.