Две америчке крстареће ракете које су погодиле циљеве на сиријској територији, али нису експлодирале, омогућиће руским војним инжењерима да упознају најновију западну технологију и унапреде своје системе противракетне одбране и електронског ратовања, објашњава аутор текста.
Раније је сиријско Министарство одбране саопштило да су руској војсци предате две неексплодиране америчке крстареће ракете, испаљене 14. априла. Оне су у среду пребачене у Русију.
Увек је занимљиво испитати туђу војну технику, иако се зна да се тамо не могу наћи неке посебне тајне, рекао је руски војни експерт Алексеј Рам за „Ридус”.
„За војску су ракете потрошни материјал и зато се на њих обично не постављају некаква супертајна техничка решења. Али, у сваком случају, инжењерима ће бити занимљиво да једноставно упореде непријатељске ракете са својим оружјем, да упореде своје и њихове системе минијатуризације и друге елементе”, сматра експерт.
Најзанимљивији систем на крстарећим ракетама за конструкторе је вероватно радио-висинометар, инструмент који омогућава ракети да прати рељеф терена и чини је тешко доступном метом за системе ПРО, објашњава Рам.
„То је најважнији елемент крстареће ракете. Ако су ови системи остали неоштећени на пронађеним ракетама, то ће нам омогућити да сазнамо која се средства радио-електронског ратовања могу користити за стварање сметњи на путу ових ракета како бисмо их скренули с њиховог курса”, каже стручњак.
Ако ови инструменти нису оштећени при паду, руски конструктори ће моћи да „оживе” америчке бојеве главе и испитају њихов систем управљања и навођења, и то не на компјутерским моделима, већ у стварности. Иако основну схему сваке ракете данас било ко може пронаћи на „Википедији”, боље је једном видети, него сто пута прочитати, пише „Ридус”.
„Иако америчке ракете неоштећене падну у наше руке, тешко да ћемо пронаћи нешто што би било посебно интересантно”, сматра војни експерт Дмитриј Јуров.
„Занимљиво је испитати туђу технику како бисте тамо пронашли нешто што сами нисте успели да смислите. Али, када се ради о крстарећим ракетама, руски 'Калибри' не само што не заостају за америчким панданима, већ их превазилазе”, рекао је он за „Ридус”.
О томе да тактичко-техничке карактеристике руске ракете „Калибар” превазилазе карактеристике америчких ракета истог типа говори чињеница да су Руси циљеве у Сирији овим ракетама гађали са Каспијског језера и да су оне прешле преко територије три државе. Док су Американци, Енглези и Французи у суботу извели напад на сиријску територију са минималног могућег растојања, пише портал.
То можда говори о томе да НАТО војска није сасвим сигурна у способности ових ракета да циљеве погађају са максималног растојања.
„Постоје подаци из неколико извора о томе да то није учињено зато што су за напад на Сирију коришћене ракете произведене малтене 80-их, тј. оне чији је рок коришћења при крају. У суштини, био је то начин да се оне на 'користан' начин расходују. Ако две ракете које су 'заробљене' спадају међу ове, руски инжењери нису добили да проуче напредно, него застарело наоружање”, сматра Јуров.
Експерт из руског „Центра за анализу стратегија и технологија” Сергеј Денисенцев сматра да је увек занимљиво погледати електронику, алгоритме и технику америчких крстарећих ракета, посебно с обзиром на то да ракете „Томахавк” Американци не извозе.
„Код оваквог оружја обично је предвиђен систем самоликвидације у случају нерегуларне ситуације у којој циљ није погођен”, каже овај стручњак за портал „Взгляд”.
Ракете можда нису експлодирале, јер је овај систем из неког разлога отказао или га оне уопште немају.
Денисенцев сматра да је корисно проучити овакво наоружање. „Просто такве ракете не можете купити на тржишту. Ракете 'Томахавк' су доста специфичне, то је оружје које се не извози. Оно може бити корисно за унапређење одбране”, истиче он.