Те три врсте оружја су „Сапсан“, „Таран“ и „Пищаль“. Први је најмоћнији. Он се може користити за борбу против свих беспилотних летелица. „Сапсан“ их открива у различитим дијапазонима, како у инфрацрвеном и видљивом, тако и у дијапазону радиоталаса. Он открива беспилотне летелице у радијусу од 100 километара, прати их и усмерава на њих сноп електромагнетних сметњи. Ако је беспилотна летелица опасна „Сапсан“ прослеђује тачне податке о њој средствима ПВО за уништавање ваздушних циљева.
„Таран“ се може користити у случају напада дронова из неколико праваца. Тада овај систем изнад објекта прави невидљиву куполу чији је пречник најмање 900 метара. Непријатељске беспилотне летелице не могу продрети у ту куполу. „Пишчаљ“ је предвиђен за борбу против једног конкретног дрона. Направљен је у виду пушке тешке 3 килограма. Има акумулатор чије је напајање довољно за један сат коришћења.
Како је рекао главни конструктор пројекта Концерна „Автоматика“ Сергеј Ширјајев, после примене ових врста оружја беспилотне летелице постају „слуђене“, висе у ваздуху или падају на земљу. Конструктори сматрају да ће нови системи бити корисни и занимљиви војсци, али и војноиндустријским предузећима, као и енергетском сектору и нуклеарној индустрији.