Најупечатљивија најава ових корака дошла је у форми изјаве руског председника датој у интервјуу за документарни филм Андреја Кондрашова средином марта: „Планирамо лансирања без посада, а касније и са посадама, у дубоки космос, у склопу лунарног програма, али и за истраживања Марса. Прва мисија је веома близу, планирамо мисију на Марс у 2019.“
Што се Месеца тиче, Путин је планове додатно појаснио: „Наши специјалисти ће пробати да слете близу полова јер имамо разлога да верујемо да се тамо може наћи вода. Тамо је потребно направити одређена истраживања, а одатле би било могуће предузети даља истраживања других планета и свемира“.
Неколико дана пре него што је америчка приватна космонаутичка компанија „Спејс Икс“ Илона Маска 8. фебруара успешно лансирала „Фалкон хеви“, своју највећу и најснажнију ракету до сад, Владимир Путин је потписао указ којим се налаже развој нове супертешке ракете за космичка путовања. Без много помпе, руска државна космонаутичка агенција „Роскосмос“ је дан након полетања „Фалкон хевија“ издала кратко саопштење у којем се наводи како је председник „те недеље“ потписао документ којим се покреће развој ракете „супертешке класе“, која ће бити смештена у најновијем и технолошки најнапреднијем космодрому „Восточни“ у далекој Амурској области.
Global Look Press
Не зна се много детаља о овој „супертјаж“ ракети. Оно што је за сада познато јесте да на њеном развоју раде корпорација РКК Енергија и РКТ Прогрес, које су се осамдесетих прославиле производњом моћне супер-ракете „Енергија“ којом је у свемир лансиран совјетски шатл „Буран“. У круговима руских космичких инжењера одавно је постојала жеља да се настави трагом достигнућа „Енергије“ и „Бурана“, а шанса за обнову програма је постојала почетком 2014, међутим рат у Украјини, санкције Запада и обнова хладноратовских притисака приморали су Кремљ да одложи ове планове. За то време, поменути „Спејс Икс“ ја забележио низ револуционарних успеха, NASA наставља развој свог SLS програма, а космичкој трци се придружила и Кина. Наравно, имао је и „Роскосмос“ својих успеха, као када је јула прошле године лансирана ракета „Сојуз 2.1а“ са системом за даљинско осматрање Земље „Канопус В-ИК“ и гроздом од чак 72 руска и инострана сателита, од којих је свакако најзанимљивији „Мајак“, намењен чишћењу орбите од свемирског отпада. Штавише, старе руске ракете-носачи типа „Сојуз“ су и даље најпоузданије средство за орбитална путовања и главни транспортери људства и опреме на Међународну свемирску станицу (ISS), иако концептуално датирају још из шездесетих година прошлог века. Чак и NASA, од пензионисања својих шатлова 2011, закупљује седишта у руским „Сојуз“ летелицама (монтираним на истоимену ракету) када жели да пошаље своје астронауте у орбиту.
Међутим, за освајање нових хоризоната у које је „Роскосмос“ загледан биће потребно више. Тако ће нова супер-тешка ракета на којој руски инжењери раде имати носивост од невероватних 90 тона терета (поређења ради, амерички SLS ће моћи да понесе 70 тона), што намеће питање шта ће то овај ракетни џин носити у свемир.
Одговор највероватније лежи у плановима „Роскосмоса“ да у наредним деценијама успостави трајну базу са људском посадом на Месецу, о чему је отворено говорио и директор летачког одељења компаније РКК Енергија и бивши космонаут Александар Калери, још октобра прошле године. У циљу реализације овог амбициозног плана, дотична корпорација, поред развоја супертешке ракете, ради и на пројекту свемирске летелице нове генерације, зване „Федерација“, која би могла понесе од 4-6 космонаута. Очекује се да ће „Роскосмос“, у склопу припрема за изградњу ове базе, на Месечев јужни пол већ следеће године послати сонде и роботе са задатком анализе терена.
AFP
Успостављање трајног присуства на Месецу је важно не само због лакшег истраживања свемира и других планета (јер је далеко лакше лансирати ракете са Месеца него са Земље услед далеко слабије гравитације и одсуства атмосфере), већ и због богатих енергетских потенцијала јединог Земљиног природног сателита. Наиме, према руским проценама, на Месецу се налази између пола милиона и милион тона енергетски изразито потентног изотопа хелијум 3 ког на нашој планети готово да нема. О невероватној снази ове супстанце говори податак да би свега 100 тона хелијума 3 могло да задовољи комплетне енергетске потребе планете Земље на годишњем нивоу. Оволика енергија не само да би решила потребе наше планете, него би отворила и могућности за развој нових погонских система, способних за реализацију далеких космичких путовања.
Овога су свесни и други учесници космичке трке, па тако и Кина и САД планирају да на Месецу успоставе базе. Ова „трка“ међутим нема увек карактер отворене конкуренције. „Роскосмос“ и NASA су прошлог септембра потписали споразум о сарадњи на пројекту изградње платформе „Капија дубоког свемира“ (Deep Space Gateway) која би, лебдећи око Месеца, требало да послужи као истурени космодром за путовања по Сунчевом систему. Партнери су већ установили и међународне техничке стандарде за њен будући рад, чији је почетак планиран у току наредне деценије. Интересантно је да су у овом контексту руски стандарди пристаништа за капсуле и система одржавања живота усвојени као међународни, с обзиром на то да су се већ показали као беспрекорни на Међународној свемирској станици (ISS).
Иако је свемир за сада био практично једина област узајамно плодоносне сарадње Русије и САД, ово би, на губитак целог човечанства, могло да се промени уколико се русофобна кампања Запада на челу са Вашингтоном настави. Како је „Popular Mechanics“ прошлог месеца саопштио, „Роскосмос“ је у периоду од почетка фебруара до средине марта ове године радио на састављању резервне стратегије деловања којом би, у случају колапса руско-америчке космичке сарадње, тежиште будуће кооперације било преусмерено на Кину. Имајући у виду технолошке капацитете Русије и економске капацитете Кине, као и иновативни потенцијал обе нације, ова евроазијска космичка алијанса могла би да да заиста импресивне резултате.
У сваком случају, руски народ, који је у 20. веку, у јуришу од плуга до звезда, човечанству дао Корољова, Гагарина, Леонова и Терешкову, имаће и у овом веку чиме да задужи људски род у његовом вечитом стремљењу ка све даљим висинама.
Getty Images