Зашто је совјетска космичка флота морала да заврши на гробљу бродова

И поред свог назива, Поморска космичка флота (Морской космический флот) није постојала ради војних окршаја у свемиру. Ови напредни научни бродови су много допринели у истраживању свемира.

Пошто је Совјетски Савез крајем 50-их година почео активно да развија свој свемирски програм, суочио се са озбиљним проблемом. Центар управљања летовима је ефикасно пратио и контролисао свемирске бродове само док су се налазили изнад територије СССР-а, и у сваком другом случају био „слеп“. Зато су били потребни центри који ће ловити сигнале свемирских летелица по читавој планети Земља. Тако се родила совјетска космичка флота.

Први брод ове флоте био је преправљени теретни брод, али од 1967. па надаље бродови који су пратили космичке апарате грађени су према оригиналном дизајну.

Бродови су имали најнапреднију опрему и најбоље параболичне краткоталасне антене које су преносиле податке са свемирских бродова у командни центар у СССР-у.

Сви ови бродови су названи у част истакнутих људи совјетске космонаутике: „Космонаут Владимир Комаров“, „Космонаут Владислав Волков“, „Академик Сергеј Корољов“ итд.

Главни брод поморске космичке флоте „Јуриј Гагарин“, поринут 1971, био је највећи и најмодернији совјетски брод за праћење космичких апарата. Имао је 86 лабораторија и 75 антена. Стабилизатор брода је омогућавао релативно комотне услове рада чак и у време највеће морске олује.

Ови бродови су користили и у тестирању морских балистичких ракета. Али то није била њихова главна мисија, јер је совјетска војна морнарица имала за то специјалне бродове, попут великог нуклеарног истраживачког брода ССВ-33 или „Урал“ и брода „Маршал Крилов“.

После распада СССР-а, скоро сва пловила космичке морнарице су завршила на међународном гробљу бродова у индијском пристаништу Алунг.

Последњи брод космичке морнарице „Космонаут Виктор Пацајев“ је повучен из употребе 2001. и постао је експонат Музеја светског мора у Калињиграду.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“