Свесна стратешког значаја ове области, руководства светских сила ушла су у грчевиту трку за постизaње доминације на пољу вештачке интелигенције, па се може констатовати да је у 21. веку трка за вештачком интелигенцијом оно што је трка на Месец била у 20. веку. Иако светски медији у први план стављају достигнућа САД и Кине на овом пољу (и то пре свега услед огромних финансијских средстава која ове земље улажу у њега), Русија ни у чему не заостаје за својим конкурентима, а у појединим аспектима примене вештачке интелигенције чак и предњачи, упркос мањем утрошку новчаних средстава.
Русија пре свега разуме монументални значај технолошке револуције која се приближава. Председник Владимир Путин је септембра прошле године изнео недвосмислену констатацију: „Онај ко постане лидер у овој сфери (мислећи на вештачку интелигенцију – прим. аут.) постаће владар света“. Његов начелник генералштаба, генерал Валериј Герасимов, предвидео је још 2013. да ће будуће бојиште бити одликовано машинама које самостално уче и дејствују, а командант руског ратног ваздухопловства генерал Виктор Бондарев је у фебруару прошле године наговестио да Русија ради на развоју ракета са вештачком интелигенцијом које би биле у стању да самостално приоритетизују мете. Директор руске Крондштат групе открио је прошлог маја да „већ постоји потпуно аутономни AI систем који може да координише ројевима дронова“, претварајући их у функционални борбени колектив, док је Калашњиков недуго потом представио свој роботизовани борбени модул са „неуронском мрежом“, што практично значи да би овај систем био у стању да самостално бира мете и дејствује, без људске интервенције.
Међутим, иако важна, па можда тренутно и примарна, војна област примене вештачке интелигенције није и једина. Ова технологија има широке потенцијале и временом ће трансформисати практично све сфере друштвеног и приватног живота. Сваком човеку су за просперитетан живот неопходни здравље и посао, а руски научници настоје да вештачку интелигенцију уведу управо у ове две области.
Тако је руска старт-ап компанија „Стафори“ из Санкт Петербурга 2016. године направила AI робота под именом „Вера“ способног да скенира тржиште рада, тражи најквалификованије кандидате за различита радна места и повезује их са послодавцима. Вера је у стању да дневно обави 50.000 интервјуа са кандидатима (при чему „говори“ на енглеском и руском), анализира их и повеже са послодавцима, а њен квалитет препознат је и изван Русије, па су њене услуге користиле и светски познате фирме попут Пепсија и Лореала.
Вера функционише на следећи начин. Послодавци јој „објасне“ какво радно место са каквим критеријумима пријема имају у понуди и доставе јој питања за интервју. Користећи тако примљене параметре, робот се потом конектује на сајтове за тражење посла где анализира радне биографије и пратећу документацију кандидата. Уколико адекватан кандидат буде пронађен, Вера га зове на телефон и каже: „Здраво, моје име је Вера и ја сам робот – да ли и даље тражите посао?“ Уколико кандидат одговори потврдно, следи телефонски или видео интервју у просечном трајању краћем од десет минута.
Анализа учинковитости овог робота је показала да он постиже исту стопу ефикасности људских кол-оператера, али за свега петину времена које је њима потребно. На тај начин штеди време и новац послодавцима, а незапосленим лицима олакшава тражење посла. Анкете су показале да је 95 одсто кандидата имало позитивне утиске о интервјуу са роботом. При томе, не само да је Вера успешно тражила кандидате и интервјуисала их, него је била у стању и да са великом стопом тачности (од преко 82 одсто) одговори на питања кандидата о послодавцу и условима запослења.
Вера је пионир у својој области, али су потенцијали ове технологије (нарочито у контексту Путинове стратегије смањења незапослености) примећени и вероватно неће проћи много времена док њој слични системи у потпуности не преузму регулисање тржишта рада у циљу његове оптимизације.
Међутим, како би становништво било продуктивно, неопходно је да буде здраво. У том циљу научници руског Сколтех института из Москве (пун назив је Институт за науку и технологију Сколково) траже начина да уз помоћ вештачке интелигенције унапреде ниво јавног здравља. Не само да би у блиској будућности могло да се деси да лекари почну да раде „раме уз раме“ са специјализованим медицинским роботима, него ће вероватно много пре тога стратешко старање о јавном здрављу бити поверено моћним AI системима способним да анализирају гигантске количине података о пацијентима и тако на време идентификују главне претње по јавно здравље – од епидемија нових болести, до штетности неактивног животног стила. Тако макар мисли Максим Фјодоров, директор Сколтех центра за развој компјутерских наука и наука о подацима. „Можемо да користимо вештачку интелигенцију, big data и предиктивне анализе како би утврдили шта би требало да нам буду највећи здравствени приоритети“, рекао је.
Фјодоров је чак сковао и термин „Big Health“ (велико здравље) као кованицу речи „здравље“ и „big data“ (термин који означава велике и комплексне сетове података код којих услед тих карактеристика традиционалне методе обраде података нису примењиве). У циљу овладавања брзо развијајућим пољем „Big Health“-а, Сколтех и руски огранак електронског гиганта „Филипс“ покренули су заједнички пројекат за развој кровног медицинског система обдареног вештачком интелигенцијом који би управљао стратегијом јавног здравља. Сматра се да би успешном реализацијом овог пројекта медицини било омогућено да оствари своју исконску тежњу – да спречава настајање болести уместо да их лечи када се једном већ појаве. Осим на стратешком нивоу, систем би био примењив и на персоналном, па би тако било могуће на време упозорити пацијенте на обољења којим су склонији.
Ово су само неки од примера беневолентне примене вештачке интелигенције на чијем развоју се тренутно ради у Русији. Они нам показују да вештачка интелигенција не мора нужно бити посматрана само као футуристички хорор који води уништењу човечанства, што нам је до сада небројено пута представљено у филмовима научне фантастике. AI је, упркос својим чудесним капацитетима, ипак и даље само алат чији резултати примене зависе од намера оних који су га створили.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
