Викенд специјал: Представљамо тајни „арсенал“ оружја који има само руски спецназ

Youtube
У раним јутарњим часовима, под окриљем ноћи, ударна група руског спецназа улази дубоко на непријатељску територију, где мора да изврши тајни задатак а да истовремено остане непримећена. За овако специфичне задатке поред високог нивоа психо-физичке припреме и тактичке увежбаности, неопходно је и специјално наоружање које се одликује јединственим карактеристикама. Наоружање које се не прави у великим серијама али које носи велику убојну моћ

„Џепни“ митраљез

Тулски аутомат ПП-90М1 изгледа веома необично услед специфичног оквира са муницијом, који је цилиндричног облика, и који је постављен непосредно испод цеви оружја на његовом предњем делу. Овакво конструкторско решење је смањило габарите аутомата, што је изузетно важно приликом његовог прикривеног ношења. Капацитет овог оквира је заиста респектабилан и састоји се од 64 метка калибра 9х19 мм (укључујући и панцирну муницију 7Н21 и 7Н31), Аутомат поседује веома висок темпо паљбе који износи између 600-800 метака у минути. Овакве карактеристике обезбеђују велику густину ватре на кратким растојањима.

Аутомат ПП-90М1

ПП-90М1 може да дејствује јединачном и рафалном паљбом, а ефективна даљина гађања је до 100 метара. Захваљујући једноставности кориштења, као и самих габарита оружја, ПП-90М1 савлађује транзицију из положаја прикривеног ношења, до позиције за отварање ватре, за мање од једне секунде. Тело аутомата је готово у целини направљено од високоотпроне пластичне масе, тако да је он веома лаган. Његова укупна тежина не прелази 1,6 килограма (наравно овде се не рачуна када је напуњен оквиром у коме се налазе 64 метка).

Међутим, током експлоатације уочени су и бројни недостаци овог аутомата посебно у непоузданости његовог оквира, као и некомпатибилности његовог цилиндричног облика са стандардним моделима униформе специјалаца. Неконвеционална конструкција оквира је онемогућила монтирање тактичких додатака на оружје. Све је то условило да се овај аутомат ипак у веома малим количина усвоји у наоружање специјалних јединица.

Ручна „Олуја“

Хибрид аутомата и бацача граната „Бура“ („Олуја“) представља оригинално оружје за неутралисање лакооклопљене борбене технике непријатеља и његове живе силе. Ово оружје је способно да по непријатељу делује 30-милиметарским парчадно-разорним и запаљивим гранатама на даљини до 300 метара. Поред тога, конструкција бацача граната предвиђа и употребу муниције у калибру 9х19мм, укључујући ту и муницију са панцирним зрнима.

„Олуја“ је конструисана 70-их година прошлог века за потребе армијског спецназа, који је специјализован за диверзантске операције у дубокој позадини непријатељског фронта. У случају преласка из фазе тзв. „Хладног“ рата у „Врели“ рат, специјалне јединице наоружане овим интересантним оружјем су имале задатак да униште командне позиције непријатеља, његова складишта са муницијом, радарско-осматрачке елементе, ракетне системе и остале кључне објекте у организацији непријатељске одбране. При извођењу ових задатака врло је важно да се то изводи веома брзо и по могућству „нечујно“, тако да су управо у складу са овим специфичностима совјетски конструктори осмислили и направили ово оружје. Дакле, основна тачка је била значајно смањење његове децибелаже и габарита.

Хибрид аутомата и бацача граната „Бура“

Захваљујући великој брзини паљбе, малој тежини, и укупној ергономији оружја, овај хибрид аутомата и бацача граната је експресно примљен у наоружање. Он је и до данашњег дана остао у арсеналу армијског спецназа, али и осталих специјалних служби.

Алат за рониоце

Глаткоцевни подводни пиштољ СПП-1 је конструисан 60-их година прошлог века за специјалне ронилачко-диверзантске саставе у оквиру Ратне морнарице. Класична муниција је апсолутно бескорисна у подводним условима. Када се обични метак испали под водом, он не може да пређе растојање дуже од једног метра. Дакле, за СПП-1 је било неопходно развити муницију на сасвим другим принципима од класичног метка. Да би савладали велики отпор воде, инжењери су морали да развију такву муницију чије зрно има облик дугачке игле. Ово зрно приликом напуштања цеви није имало ротацију као класични метак. Његов сам облик као и недостатак ротације при кретању обезбедило је достизање стабилних показатеља хидродинамичке стабилизације, који су омогућили зрну да оствари убојну силу на одређеној дистанци.

Подводни пиштољ СПП-1

На дубини од пет метара, овај метак има ефективни домет до 17 метара, док на дубини од 20 метара ефикасно неутралише противничког рониоца на даљини до 11 метара. СПП-1 може да дејствује и у „сувим“ условима где може да неутралише мету на даљини до 20 метара. У поређењу са осталим образцима тзв. „сувоземног“ оружја, карактеристике овог пиштоља су јако скромне, и он се искључиво користи у ронилачким јединицама које изводе диверзантске и противдиверзантске операције, обезбеђују луке и пристаништа са бродовима и подморницама, изводе операције извиђања у приобалним рејонима.

Убојити „јуришник“

Јуришни аутомат АШ-12 се од великог броја оружја сличне намене разликује по својој конструкцији, јер је пројектован по шеми „Булпап“, али и по свом калибру 12,7 мм, који је далеко превазилазио своје аналоге (овај аутомат користи муницију истог калибра као тешки митраљези и антиматеријалне снајперске пушке). Конкретно, АШ-12 употребљава муницију 12,7х55 мм са неколико модела зрна: лаким, тешким и панцирним.

Јуришни аутомати АШ-12 у кал.12,7

Прва верзија овог аутомата је јавности представљена 2011.године. Аутомат је пројектован по захтеву ФСБ, који je тражиo јуришно оружје са високим зауставним дејством приликом његове употребе у условима блиске борбе, у затвореном и ограниченом простору.

Лако зрно је ефикасно на блиској дистанци. Ово зрно брзо губи своју брзину, услед његове мале тежине и величине калибра, што смањује вероватноћу повређивања трећих лица. Метак са тежим зрном је предвиђено да се испаљује из „пригушене“ верзије аутомата, док панцирно зрно се може ефикасно употребити и против лакооклопљених циљева.

Опасни „Гном“

Ручни бацач граната РГ-6 „Гном“ је конструисан почетком 90-их година прошлог века и буквално одмах прошао тестирање у реалним борбеним условима (Први чеченски рат), где је по оцени специјалиста остварио одличне резултате.

Ручни бацач граната РГ-6 „Гном“

Борцима је било неопходно ефикасније оружје од стандардних „подцевних“ бацача граната који су се монтирали на пушку, а који нису били тако ефикасни у борби против живе силе непријатеља укопане у рововима. Овај задатак су бриљатно одрадили тулски конструктори.

Ради се о ручном бацачу граната који се састојао од револвер-магацина у којем се налазило шест граната ВОГ-25 калибра 40 мм. Оваква конструкција је обезбедила висок темпо ватре, која је износила и до 18 граната у минути. Овакве карактеристике су обезбедила да се ефикасно покрије далеко већи простор где се налази непријатељ, него у случају стандардних „подцевних“ бацача граната.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“