Научници су успели да реконструишу геном најстаријег бацила куге чији су трагови пронађени на костима људи који су живели у околини руског града Самаре у бронзано доба, пре око 3800 година.
Јохан Краузе из Института за проучавање историје човечанства у Јени, у Немачкој, рекао је да се откривени бацил куге „по структури ДНК знатно разликује од ранијих верзија oвих микроорганизама и да је у потпуности прилагођен бувама за преношење“. Краузе већ неколико година заједно са колегама изучава једну од најпогубнијих епидемија у историји, такозвану „црну смрт“, која је у 14 веку покосила животе 50 милиона људи у Европи и коју је изазвао бацил куге Yersinia pestis.
Тим немачког научника реконструисао је 2011. године геном тог бацила, и потом пронашао мутације које су безопасну бактерију из тла, псеудотуберкулозни бацил, учинили једном од главних смртоносних болести у 14. веку. Проучавајући кости жртава епидемије куге у Марсељу у 18. веку Краузеов тим стручњака открио је да је епидемија изазвана истим бактеријским сојем Yersinia pestis који је био и узрочник „црне смрти“.Сазнање је за истраживаче било изненађујуће, јер су сматрали да је та врста микроорганизма нестала, уступивши место мање заразним и смртоносним сојевима бацила куге.
Научници су тада започели истраживање трагова куге у разним деловима Европе и Азије. У Ставропољу су успели да открију доказе да је куга постојала на Старом континенту још у камено доба, само што у то време бацил куге нису шириле буве, што је спречавало епидемију. У једној гробној хумци у околини Самаре Краузеов тим пронашао је врло добро сачуване остатке двоје људи. Како су научници утврдили, један од скелета припадао је мушкарцу вероватно протословенског или једноставно индоевропског порекла и имао је мноштво фрагмената ДНК древне Yersinia pestis.
Кости друге особе, чији пол и етничку припадност није било могуће утврдити, такође су биле покривене траговима бацила куге, што говори о томе да су умрли од заразе заједно и да су сахрањени у исто време.
Истраживачи су реконструисали микроорганизам и објаснили да бацил куге из Самаре није имао никакве сличности са бактеријом чије су остатке пронашли у Ставропољу. Наиме, у њеној ДНК налазио се ген ymt, неопходан за битисање у стомаку буве. Поред тога да је једна иста бактерија усмртила двоје људи то сведочи и о њеном преношењу с човека на човека на исти начин као што се ширила и „црна смрт“, Јустинијанова куга и друге велике епидемије у прошлости. Осим тога како је показало поређење њихових генома, самарски бацил куге може се сматрати „претком“ свих тих епидемија и потврдом Краузеове теорије да је убрзано насељавање Старог континента индоевропским народима могло бити изазвано епидемијом куге, која је уништила или ослабила племена ловаца-сакупљача која су насељавала Европу и Азију пре око 35 до 40 хиљада година.
Раније су научници из Норвешке и Италије претпоставили да преносници „црне смрти“ нису били пацови него људи.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу