Палеонтолози у Русији пронашли праисторијског „Змаја Горинича“

Научници су у околини града Котељнича у Кировској области у Русији пронашли остатке праисторијског „Горинича“ (троглава аждаја из руских бајки Змај Горинич), великог предаторског синапсида и његове мање сестре „Ноћнице“ („шумске мајке“). Ови проналасци описани су у чланку објављеном у часопису PeerJ. 

Oткриће „Горинича“ и „Ноћнице“ први пут указује на то да су после једног од масовних изумирања у историји предатори, који су живели на Земљи средином Пермског периода  „променили места“ у екосистему. Замислите да се медведи смање и величином буду као ласице, а ласице димензијама достигну медведе, рекао је Кристијан Камерер из Музеја природних наука у Ралију у Северној Каролини у Сједињеним Држава. 

Пре појаве диносауруса на Земљи су владали чудновати синапсиди, терапсиди, који имају карактеристике рептила и сисара. Њихов зубни апарат био је добро развијен, нису имали крљушти, а анатомија им је омогућавала да брзо трче, и не вуку трбух по земљи, ка што су то чинили њихови примитивни рођаци. Највише остатака терапсида научници су пронашли у Сибиру и на Уралу. 

Најнапреднији и највећи синапсиди, такозвани горгонопси, као и њихова „мања браћа“ тероцефали, по анатомији и изгледу личили су на сабљасте тигрове из леденог доба. Као и њихови далеки идеолошки „наследници“ имали су моћне очњаке и могли су брзо да трче и интензивно гоне плен.  

Камерер и његов колега Владимир Масјутин из Вјатског палеонтолошког музеја у Кирову пронашли су у Русији остатке два крајње необична синапсида, који говоре о великим престројавањима свих екосистема на Земљи средином Пермског периода, повезаних, највероватније, са још једним масовним изумирањем. 

Вршећи ископавања у околини града Котељнич, где су руски палеонтолози редовно проналазили остатке древних терапсида, научници су открили добро очувану лобању и делове скелета једног горгонопса и једног тероцефала које су назвали „ноћница“ (Nochnitsa geminidens и «Горинич» (Gorynychus masyutinae). 

За разлику од Змаја Горинича из бајки његов имењак из стварности био је далеко скромнијих габарита, и по изгледу и димензијама личио на вука, искључујући огромне очњаке. Без обзира на то био је највећи предатор у свом времену, који је апсолутно владао шумама будуће Кировске области.  

Судећи по броју и структури зуба Горинич није припадао горгонопсима, као сви остали највећи предатори Пермског периода, већ је био необично крупан тероцефал, који је величином достигао највеће синапсиде.  

„Ноћница“ је пак, спадала у најмање у науци познате горгонопсе, и по проценама Масјуткина и Камерера, није била већа од крупне мачке или пацова. Имала је крајње необичне дупле низове зуба и избачену њушку, што говори о томе да се хранила инсектима или другом меком храном.  

Таква промена улога и необичне димензије Горинича и Ноћнице, како наглашавају научници, представља још један аргумент у прилог чињеници да се средином Пермског периода, пре око 260 милиона година, догодило још једно масовно изумирање. Оно је уништило старе екосистеме и натерало бивше највеће предаторе и њихове жртве да замене места.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!