Палеонтолози у Русији пронашли праисторијског „Змаја Горинича“

„Змај Горинич“ и „Ноћница“

„Змај Горинич“ и „Ноћница“

Matt Celeskey

Научници су у околини града Котељнича у Кировској области у Русији пронашли остатке праисторијског „Горинича“ (троглава аждаја из руских бајки Змај Горинич), великог предаторског синапсида и његове мање сестре „Ноћнице“ („шумске мајке“). Ови проналасци описани су у чланку објављеном у часопису PeerJ. 

Oткриће „Горинича“ и „Ноћнице“ први пут указује на то да су после једног од масовних изумирања у историји предатори, који су живели на Земљи средином Пермског периода  „променили места“ у екосистему. Замислите да се медведи смање и величином буду као ласице, а ласице димензијама достигну медведе, рекао је Кристијан Камерер из Музеја природних наука у Ралију у Северној Каролини у Сједињеним Држава. 

Пре појаве диносауруса на Земљи су владали чудновати синапсиди, терапсиди, који имају карактеристике рептила и сисара. Њихов зубни апарат био је добро развијен, нису имали крљушти, а анатомија им је омогућавала да брзо трче, и не вуку трбух по земљи, ка што су то чинили њихови примитивни рођаци. Највише остатака терапсида научници су пронашли у Сибиру и на Уралу. 

Најнапреднији и највећи синапсиди, такозвани горгонопси, као и њихова „мања браћа“ тероцефали, по анатомији и изгледу личили су на сабљасте тигрове из леденог доба. Као и њихови далеки идеолошки „наследници“ имали су моћне очњаке и могли су брзо да трче и интензивно гоне плен.  

Камерер и његов колега Владимир Масјутин из Вјатског палеонтолошког музеја у Кирову пронашли су у Русији остатке два крајње необична синапсида, који говоре о великим престројавањима свих екосистема на Земљи средином Пермског периода, повезаних, највероватније, са још једним масовним изумирањем. 

Вршећи ископавања у околини града Котељнич, где су руски палеонтолози редовно проналазили остатке древних терапсида, научници су открили добро очувану лобању и делове скелета једног горгонопса и једног тероцефала које су назвали „ноћница“ (Nochnitsa geminidens и «Горинич» (Gorynychus masyutinae). 

За разлику од Змаја Горинича из бајки његов имењак из стварности био је далеко скромнијих габарита, и по изгледу и димензијама личио на вука, искључујући огромне очњаке. Без обзира на то био је највећи предатор у свом времену, који је апсолутно владао шумама будуће Кировске области.  

Судећи по броју и структури зуба Горинич није припадао горгонопсима, као сви остали највећи предатори Пермског периода, већ је био необично крупан тероцефал, који је величином достигао највеће синапсиде.  

„Ноћница“ је пак, спадала у најмање у науци познате горгонопсе, и по проценама Масјуткина и Камерера, није била већа од крупне мачке или пацова. Имала је крајње необичне дупле низове зуба и избачену њушку, што говори о томе да се хранила инсектима или другом меком храном.  

Таква промена улога и необичне димензије Горинича и Ноћнице, како наглашавају научници, представља још један аргумент у прилог чињеници да се средином Пермског периода, пре око 260 милиона година, догодило још једно масовно изумирање. Оно је уништило старе екосистеме и натерало бивше највеће предаторе и њихове жртве да замене места.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“