Научници су у околини града Котељнича у Кировској области у Русији пронашли остатке праисторијског „Горинича“ (троглава аждаја из руских бајки Змај Горинич), великог предаторског синапсида и његове мање сестре „Ноћнице“ („шумске мајке“). Ови проналасци описани су у чланку објављеном у часопису PeerJ.
Oткриће „Горинича“ и „Ноћнице“ први пут указује на то да су после једног од масовних изумирања у историји предатори, који су живели на Земљи средином Пермског периода „променили места“ у екосистему. Замислите да се медведи смање и величином буду као ласице, а ласице димензијама достигну медведе, рекао је Кристијан Камерер из Музеја природних наука у Ралију у Северној Каролини у Сједињеним Држава.
Пре појаве диносауруса на Земљи су владали чудновати синапсиди, терапсиди, који имају карактеристике рептила и сисара. Њихов зубни апарат био је добро развијен, нису имали крљушти, а анатомија им је омогућавала да брзо трче, и не вуку трбух по земљи, ка што су то чинили њихови примитивни рођаци. Највише остатака терапсида научници су пронашли у Сибиру и на Уралу.
Најнапреднији и највећи синапсиди, такозвани горгонопси, као и њихова „мања браћа“ тероцефали, по анатомији и изгледу личили су на сабљасте тигрове из леденог доба. Као и њихови далеки идеолошки „наследници“ имали су моћне очњаке и могли су брзо да трче и интензивно гоне плен.
Камерер и његов колега Владимир Масјутин из Вјатског палеонтолошког музеја у Кирову пронашли су у Русији остатке два крајње необична синапсида, који говоре о великим престројавањима свих екосистема на Земљи средином Пермског периода, повезаних, највероватније, са још једним масовним изумирањем.
Вршећи ископавања у околини града Котељнич, где су руски палеонтолози редовно проналазили остатке древних терапсида, научници су открили добро очувану лобању и делове скелета једног горгонопса и једног тероцефала које су назвали „ноћница“ (Nochnitsa geminidens и «Горинич» (Gorynychus masyutinae).
За разлику од Змаја Горинича из бајки његов имењак из стварности био је далеко скромнијих габарита, и по изгледу и димензијама личио на вука, искључујући огромне очњаке. Без обзира на то био је највећи предатор у свом времену, који је апсолутно владао шумама будуће Кировске области.
Судећи по броју и структури зуба Горинич није припадао горгонопсима, као сви остали највећи предатори Пермског периода, већ је био необично крупан тероцефал, који је величином достигао највеће синапсиде.
„Ноћница“ је пак, спадала у најмање у науци познате горгонопсе, и по проценама Масјуткина и Камерера, није била већа од крупне мачке или пацова. Имала је крајње необичне дупле низове зуба и избачену њушку, што говори о томе да се хранила инсектима или другом меком храном.
Таква промена улога и необичне димензије Горинича и Ноћнице, како наглашавају научници, представља још један аргумент у прилог чињеници да се средином Пермског периода, пре око 260 милиона година, догодило још једно масовно изумирање. Оно је уништило старе екосистеме и натерало бивше највеће предаторе и њихове жртве да замене места.