Војно-транспортни авион Ил-76 приликом падобранског десанта
Слободан Ђукић
Као што први пољубац заборава нема, тако и први скок са падобраном представља догађај који заувек остаје у сећању сваког падобранца. Руски падобранци своју војничку каријеру у служењу у веома захтевном роду војске какав је ВДВ започињу са падобраном Д-1. Због своје тежине која износи 17,5 килограма, и димензија отворене падобранске куполе овај падобран се у руским падобранским јединицама пореди са великим листопадних дрвом Храстом. За време СССР-а, то је био најмасовнији падобран који се користио за време обуке и првих скокова младих падобранаца, а тако је остало и данас.
Главне одлике овог падобрана су једноставност и поузданост приликом примене, што је у суштини и најважније за једног падобранца. Минимална висина, са које може да се приземљи падобранац који у својој опреми користи овај падобран, износи свега 150 метара од тла. Средња брзина пропадања не прелази 5 м/сек., док хоризонтална брзина приликом лебдења није већа од 2,5 м/сек.
Сматра се да су падобрани са округлом куполом практично неуправљиви. Међутим, савремена модификација овог падобрана која носи ознаку Д-1-5У има специјалне прорезе на куполи, који омогућавају падобрану да колико-толико може да маневрише по хоризонтали, док пада на земљу.
Популарна „десетка“ представља основни падобрански систем који се налази у јединицама ВДВ-а. Д-10 је намењен како за тренажне, тако и за борбене падобранске скокове. Његова конструкција дозвољава десантирање падобранаца са пуном борбеном опремом из практично свих ваздухопловно-транспортних платформи какви су авиони Ил-76, Ан-22 и Ан-26, укључујући ту и „Кукурузника“ Ан-2, као и војно-транспортне хеликотере Ми-8 и Ми-26.
Код овог падобрана једино ограничење у његовој употреби је максимална дозвољена тежина падобранца са опремом, који се помоћу њега спушта, а које не сме да буде већа од 150 килограма. Максимална висина, са које се помоћу Д-10 може извести скок износи 4000 метара, а минимална 200 метара. У зависности од висине са које се изводи скок, падобран се може активирати одмах после напуштања ваздухоплова, или са „задршком“ приликом слободно пада.
При масовном десантирању може се видети како падобранци који напуштају војно-транспортни авион Ил-76, неколико секунди лете практично у фази слободног лета, где се уместо велике куполе види мали стабилизирајући падобран који им трепери иза леђа. После три секунде падобранац повлачи прстен и активира ранац са основним падобраном. Уколико неким случајем падобранац пропусти да уради ову радњу (технички проблем или једноставно блокада услед страха), активира се аутоматски осигурач који то ради уместо њега.
Први купола-крило падобрани појавили су се ваздушно-десантним јединицама руске војске у облику падобранског система специјалне намене „Арбалет-2“. Његова главна карактеристика је управљивост лета приликом десантна, помоћу којег падобранац може да се спусти на тачно одређену локацију приземљења.
„Арбалет-2“ омогућава безбедно извођење десанта при тежинама и до 150 килограма, у температурном опсегу од -35 до +35 степени Целзијуса, при искакању из авиона који лети брзином до 350 км/ч. Важно је нагласити да се главни и помоћни падобран који се налазе у опреми падобранца, налазе у истом ранцу и да су идентични по свом изгледу и карактеристикама. Конструкција система за качење додатне опреме са предње стране ранца, омогућава додавање бонус терета тежине до 50 килограма који се налази у посебном контејнеру са аутономним падобранским системом УФКПС-50.
„Арбалет-2“ се углавном користи у оквиру извиђачко-диверзантских и специјалних састава ВДВ-а.
Представља још један руски падобрански систем специјалне намене. Баш као и „Арбалет-2“, он се састоји из две куполе-крила (основна и помоћна) које се налазе у заједничком контејнеру.
Његова основна намена је извођење падобранског десанта специјалних борбених састава са висине од 400-8000 метара. Максимална брзина ваздухопловне платформе из које искачу падобранци је ограничена на 350 км/час. Систем качења код овог падобрана такође има могућност додавања теретног контејнера/ранца који се налази са предње стране падобранца, као и могућност качења наоружања и остале падобранске опреме ако је неопходно.
Треба напоменути да овај падобрански систем омогућава скок у тандему. Ово је веома важна функција која је употребљива у хитним ситуацијама, када је нпр. на неприступачном терену потребна брза интервенција специјалисте лекара, који нема искуства са падобранским скоковима. Такође, ово се може применити и на остале јединице за посебне намене у оквиру војске, које немају падобранско искуство, као што су специјалисти за навођење ловачко-бомбардерске авијације, артиљеријске ватре и сл.
Данас се овај падобрански систем углавном користи у специјалним јединицама МВД Русије-Росгвардија. Конкретно, он се употребљава у падобранско-десантној обуци специјалаца који се налазе у саставу 604. Центра специјалне намене „Витезови“.
Заједно са падобранским системом Д-14 „Шелест“, у Русији је осмишљен и направљен још један јединствен систем за потребе специјалних јединица из састава ВДВ-а. Ради се о падобранском систему „Штурм“ са којим се падобранци могу десантирати са висине од свега 70-80 метара.
За разлику од стандардне опреме падобрански систем „Штурм“ не поседује ранац са падобраном. Купола падобрана је спакована у посебној врећи, која се налази изнад сваког падобранца на специјалног гондоли унутар ваздушне платформе (авион или хеликоптер). Приликом напуштања летелице падобранац својом тежином активира ову врећу из које излази купола падобрана, која се практично одмах отвара.
Главна намена овог падобрана је максимално скраћивање времена десанта. Једна од тактичких варијанти када се овај падобран ефективно може употребити јесте десант на добро утврђене позиције непријатељске одбране, непосредно после ваздушног напада или артиљеријске припреме. На пример, ова тактика се најбоље може описати приликом употребе војно-транспортног хеликоптера Ми-8АМТШ у којем се налази група падобранаца. После дејства невођеним ракетним зрнима по позицијама непријатеља практично у истом прелету се по њему, са веома мале висине, десантира група од десетак падобранаца која уништава остатке непријатеља и заузима позицију.
Треба нагласити да се падобрански систем „Штурм“ још увек не налази у оперативном саставу ВДВ-а, те да су у току његова детаљна испитивања. Због своје специфичности, коначна одлука о његовом пријему у наоружање тражи потврду у реалним борбеним условима.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
