Анализа борбених потенцијала: Ко је јачи „Запад“ или „Исток“- НАТО или ШОС?

Битка за мултиполаран свет

Битка за мултиполаран свет

Слободан Ђукић
Потенцијални војни савез Шангајске организације за сарадњу чини осам земаља са преко три милијарде становника, које захватају ¾ од укупне површине Евроазије. Председник Русије Владимир Путин је у интервјуу који је дао кинеским државним медијима, оценио војне потенцијале земаља које чине ШОС као „колосалне“. У наредном тексту смо покушали да направимо квантитативну успоредбу између ШОС и НАТО по питању различитих параметара које творе одбрамбену моћ ових организација

Данас је тешко замислити ситуацију у којој би земље Шангајске организације за сарадњу заједнички објединиле своје напоре у потенцијалном рату против потенцијалног непријатеља, а посебно не против војног савеза какав је НАТО. Ова организација не представља војни савез, као што је то Северноатлантски пакт. Државе које су део Шангајске организације за сарадњу немају обавезу да заједнички уређују своју одбрамбену политику , нити да своје војне јединице усклађују кроз јединствени стандард који се тиче формацијске унифицираности и компатибилности наоружања и борбене технике. Коначно, државе чланице ШОС немају обавезу да ступе у рат са агресором уколико нека од чланица ове организације буде нападнута, за разлику од НАТО који почива на колективној безбедности.

Међутим , ова организација се никако не може назвати „крезубом“. Русија, Кина, Индија, Пакистан, Казахстан, Узбекистан, Таџикистан и Киргизија посвећују озбиљну пажњу питањима заједничке безбедности, каква је нпр. борба са тероризмом, сепаратизмом, свим врстама екстремизама и нарко-мафијом.

Државе чланице ШОС редовно изводе заједничке војне вежбе, у којима размењују бројна искуства стечена у оружаним сукобима и мировним операцијама, као и обавештајне податке. Војске свих осам држава су учеснице праве правцате војне олимпијаде са сијасет дисциплина, која се од 2015.године одржава под патронатом Министарства одбране Русије, у којој ће и ове године узети учешћа шест држава чланица ШОС.

Улагање у одбрану

За збрајање сумарног војног потенцијала земаља ШОС и држава чланица НАТО-а, користили смо изворе Међународног Института за Стратешке Студије (IISS) који сваке године објављује детаљну анализу оружаних снага свих земаља света, која је преточена у обиман извештај The Military Balance. У њему се за сваку државу на свету могу пронаћи подаци са каквим буџетом она располаже, колика је бројност њених оружаних снага, са којим наоружањем је њена армија опремљена, колико има тенкова, артиљеријских цеви, авиона, хеликоптера, бродова и подморница итд.

Према подацима овог институа који су везани за 2018.годину, сумарни војни буџет војски које чине Шангајску организацију за сарадњу-ШОС износи 300-320 млрд ус долара. Појединачно, највише у своју одбрану улаже НР Кина са предикцијом даљег раста (према званичним информацијама НР Кина за потребе одбране годишње издваја 175 млрд ус долара).

Што се тиче земаља НАТО-а сумарни војни буџет који издвајају његове чланице (ради се о групи од 29 земаља) износи 946 млрд ус долара, а у наредној години може да премаши трилионску цифру. Прво место убедљиво држе САД са недостижних 610 млрд ус долара.

Бројно стање

Када је у питању бројно стање војски које чине ШОС, у оружаним снагама се налази укупно 5,1 милиона људи. Кинеска армија је на првом месту са 2 милиона људи, за њом следи Индија са 1,4 милион, и као трећа армија по бројном стању се налази Русија са 900,000 војника и официра. Иза Русије се налази Пакистан са 654,000 људи под оружјем. Одбрамбене способности земаља чланица ШОС као што су Казахстан, Таџикистан, Узбекистан и Киргизија, значајно су мање када је у питању бројност њихових оружаних снага, jeр све заједно не прелазе бројку од 110,000 војника и официра. Међутим, њихов геостратешки положај у Централној Азији је од изузетне важности, и без њиховог ангажмана била би практично немогућа борба против интернационалног исламистичког тероризма и нарко-мафије.

Бројно стање армија земаља које чине Северноатлантски војни савез износи око 3,3 милиона војника. И по том параметру САД убедљиво воде у односу на остале чланице НАТО са 1,3 милиона људи. Друга је Турска са 500,000 људи, а трећа Француска са нешто више од 200,000 војника и официра.  Међутим, у НАТО се налазе и државе које по снази својих "армија" суштински представљају безначајан фактор као што су нпр. војске Летоније (5130 људи), Црне Горе (1950 људи) и Луксембурга (900 људи). Исланд која је чланица НАТО уопште нема своју војску.

Нуклеарни потенцијал

Све четири првопласиране државе ШОС када је у питању бројност својих оружаних снага (Кина, Индија, Русија и Пакистан) су нуклеарне силе. Организација ШОС располаже са укупно 7,320 оперативних нуклеарних бојевих глава различите снаге, које се налазе на сталном борбеном дежурству или у резерви. Овде апсолутну доминацију у количини атомских бојевих глава има Русија, која самостално поседује чак 92% укупног нуклеарног потенцијала ШОС (само Русија поседује око 6,800 атомских бојевих глава прим. аутора).

Што се тиче нуклеарног потенцијала НАТО, ова организација располаже са укупно 7,115 оперативних нуклеарних бојевих глава, од чега САД поседују 6,600, Француска 300 и Велика Британија 215 нуклеарки.

Копнена доминација ШОС

Главна ударна снага копненог вида сваке армије су основни борбени тенкови. Што се тиче њиховог укупног броја ШОС је далеко бољи од НАТО-а. Захваљујући огромним капацитетима оклопних борбених средстава у активном саставу, али и у резерви, које се пре свега налазе у војскама Русије и НР Кине, ШОС на фронт може да упути 26,000 обт против 15,000 обт које се налазе у саставу земаља НАТО-а. Треба нагласати да војске осам чланица НАТО уопште немају своје оклопне јединице.

„Богиња рата“ (реч је о артиљерији прим.аутора) је по „броју цеви“ такође убедљиво на страни ШОС. У наоружању армија чије су државе чланице ове организације налази се око 33,000 различитих хаубица, топова, минобацача и вишецевних ракетних лансера. Са резервама које се само налазе у складиштима руске војске, ова разлика постаје далеко већа (само у Русији се налази око 22,500 артиљерско-ракетних система различите намене). Међутим, ни по овом параметру НАТО се не може тек тако отписати. Они у армијама својих чланица имају око 25,000 оруђа. Својих шест минобацача поносно чува и поседује Војска Луксембурга.

НАТО љубоморно чува море и ваздух

Нема никакве сумње да Запад предњачи у односу на Исток када су у питању поморски борбени капацитети, где пре свега доминира Ратна морнарица САД. Укупан број површинских борбених пловила и подморница који се налазе у НАТО износи 2,291 јединица. Међутим, ако се узму у обзир бродови великог депласмана који су у стању да пројектују огромну силу као што су носачи авиона и ракетне крстарице наоружане хиљадама крстарећих ракета, предност НАТО у односу на ШОС се може окарактерисати као апсолутна. На данашњи дан ШОС располаже са 1,558 бродова и подморница различите намене. Највећу подводну флоту имају САД са 68 оперативних подморница, док друго место деле Русија и Кина са по 62 подморнице.

И на крају, државе НАТО располажу са квантитативно далеко бројнијом ваздухопловном компонентом. У саставу Ратних ваздухопловстава алијансе налази се 20,500 авиона, хеликоптера и конвертоплана (укључујући војно-транспортну, извиђачку, поморску и специјалну авијацију, као и летелице за обуку). Само у оквиру Ратног ваздухопловства САД се налази око 14,000 различитих ваздухопловних апарата. Са друге стране ШОС располаже са око 11,000 летелица различите намене, које се већином налазе у оквиру ваздухопловстава Русије и НР Кине.

Закључак

Дакле, што се тиче нуклеарних могућности организације ШОС и војног савеза НАТО, можемо да констатујемо да постоји равнотежа у броју оперативних бојевих глава (ШОС-7320/НАТО-7115). НАТО се може похвалити 3х већим војним буџетом од ШОС (НАТО-946 млрд/ШОС-320 млрд), али опет са друге стране и значајно мањим бројем војника у својим армијама (ШОС-5,100,000/НАТО- 3,300,000). ШОС у односу на НАТО доминира када је у питању копнена војна сила која се састоји од основних борбених тенкова (ШОС-25,000 обт/НАТО-15,000 обт) и артиљеријско-ракетних оруђа (ШОС-55,500/НАТО-25,000). Са друге стране НАТО је доминантнији у ваздухопловном виду оружаних снага када је у питању укупан број различитих борбених летелица (НАТО-20,500/ШОС-11,000), и поморским борбеним ефективима (НАТО-2,291/ШОС-1,558), које је знатно израженије када се узму у обзир површинска пловила које праве одлучујућу стратешку предност на морима и океанима, попут носача авиона на нуклеарни погон и ракетних крстарица.

И шта је на крају закључак? Шангајска организација за сарадњу поседује озбиљан капацитет да  постане изузетно снажна противтежа НАТО-у, у мултиполарном свету будућности. Одбрамбене могућности ових организација су генерално уједначене, иако је данас веома тешко замислити да ће ШОС једног дана постати војни пакт, као што је то случај са НАТО. Међутим, нико из ове перспективе не може са великом прецизности да каже, како ће овај све динамичнији свет изгледати кроз пар наредних деценија. Све је могуће..

Прочитајте такође! Руски експерт о „српском Искандеру“: „Шумадија“ је добар пут за опоравак српске војне индустрије

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“